.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 30456/2023
04.09.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Ivane Rađenović, Vladislave Milićević, Marine Milanović i Vesne Mastilović, članova veća, u parnici tužilaca AA i BB, oboje iz ..., čiji je punomoćnik Đorđe Bendić, advokat iz ..., protiv tuženog JP „Elektroprivreda Srbije“ Beograd, radi utvrđenja prava službenosti prolaza, odlučujući o reviziji tužilaca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1738/23 od 23.08.2023. godine, u sednici održanoj 04.09.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužilaca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1738/23 od 23.08.2023. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilaca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1738/23 od 23.08.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Prijepolju, Sudske jedinice u Novoj Varoši P 599/2020 od 04.04.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijen je prigovor stvarne nenadležnosti ovog suda za postupanje u ovoj pravnoj stvari. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim su tužioci tražili da se utvrdi da imaju pravo stvarne službenosti prolaza sa svim vrstama motornih vozila i pešice, koji put prolazi od postojećeg puta koji se vodi kao katastarska parcela broj .., pravcem pružanja sever-severozapad u dužini od 21 metar, zatim se lomi prema zapadu u dužini od 40.3 metara, a koji put je ukupne dužine 61,3 metara i pruža se preko katastarske parcele tuženog broj .. upisane u list nepokretnosti broj .. KO ..., a služi tužiocima za prilaz do povlasnih parcela broj .. i .., obe upisane u list nepokretnosti broj .. KO ..., što je tuženi dužan priznati u ostavljenom paricionom roku i da nakon pravnosnažnosti ove presude tužioci mogu na osnovu nje izvršiti zabeležbu prava službenosti u Službi za katastar nepokretnosti SO Nova Varoš. Stavom trećim izreke, obavezani su tužioci da tuženom naknade troškove parničnog postupka u iznosu od 23.300,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1738/23 od 23.08.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužilaca i potvrđena prvostepena presuda u stavovima drugom i trećem izreke. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužilaca za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužioci su blagovremeno izjavili reviziju na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku zbog pogrešne primene materijalnog prava, a radi pravilnog tumačenja zakona i ujednačavanja sudske prakse.
Posebna revizija regulisana je članom 404. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11, 55/14, 87/18 , 18/20 i 10/23), kojim je propisano da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (stav 1.). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija (stav 2.).
Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. ZPP, Vrhovni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi iz stava 1. ovog člana za izuzetnu dozvoljenost revizije budući da tužioci uz reviziju nisu dostavili niti se pozvali na odluke iz kojih bi proizlazio zaključak o različitom odlučivanju sudova u istoj ili sličnoj činjeničnopravnoj stvari, pa nema neujednačene sudske prakse po pitanju sticanja prava službensti prolaza održajem, niti je potrebno novo tumačenje materijalnog prava iz člana 54. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa o ovom pravnom pitanju. Kako odluka o osnovanosti tužbenog zahteva i primena materijalnog prava u konkretnom slučaju zavise od utvrđenog činjeničnog stanja čija pravilnost ne može biti razlog za izjavljivanje posebne revizije, Vrhovni sud nalazi da nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, pa je sledom toga odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi utvrđenja prava službenosti prolaza podneta je 05.10.2020. godine. U tužbi nije označena vrednost predmeta spora, a taksa na tužbu je naplaćena tužiocima u iznosu od 1.900,00 dinara, što odgovara vrednosti predmeta spora od 10.000,00 dinara.
Imajući u vidu da se u konkretnoj pravnoj stvari radi o imovinsko-pravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na nenovčano potraživanje, a vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni sud našao da revizija tužilaca nije dozvoljena u smislu odredbe člana 403. stav 3. ZPP.
Na osnovu iznetog, Vrhovni sud je primenom člana 413. u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Zvezdana Lutovac, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
