U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragane Marinković, predsednika veća, Zorice Bulajić i Irene Vuković, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Vladan Jevtić, advokat iz ..., protiv tuženog Univerzitetskog kliničkiog centra Srbije, koga zastupa Državni pravobranilac, Beograd, radi poništaja rešenja i vraćanja na rad, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3234/22 od 24.10.2022. godine, u sednici održanoj 26.09.2024. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3234/22 od 24.10.2022. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 5551/21 od 05.05.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijen je, kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se poništi kao nezakonito rešenje tuženog broj .. od 26.01.2016. godine, kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu broj .. od 25.10.2010. godine. Stavom drugim izreke, odbijen je, kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da sud obaveže tuženog da ga vrati na rad. Stavom trećim izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3234/22 od 24.10.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijena je, kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova postupka po žalbi.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tuženi je podneo odgovor na reviziju.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu odluku, u smislu odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 18/20), pa je našao da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu kod tuženog, na neodređeno vreme. Obavljao je poslove šefa Odseka ... u Sektoru ... u Službi za ... . Dana 29.12.2015. godine bio je zakazan sastanak povodom mera zaštite od požara i preventivnih mera bezbednosti. Jedna od mera bila je da se oslobodi protivpožarni put do energane i da se onemogući da se na tom putu parkiraju vozila, jer se zaposleni nisu pridržavali tih mera, te je dosta vozila bilo parkirano na protivpožarnom putu. Na sastanku je pored BB, koji je obavljao poslove načelnika zaštite od požara i preventivnih mera bezbednosti, trebalo da prisustvuje i načelnik energane VV i rukovodilac Sektora i energetike i pomoćnik direktora službe GG, da bi se rešili problemi. Na tom sastanku pojavio se i tužilac, iako nije pozvan i ponašao se tako da je sastanak zbog njegovog ponašanja faktički prekinut. Tužilac se usprotivio zabrani Odluke o korišćenju prostora ispred ulaska u energanu za parking vozila i žučno se obratio BB: „Šta misliš ko si ti da nama daješ naređenja?“. Nakon neodržanog sastanka BB izvestio je direktora službe da je tužilac faktički prekinuo sastanak i da je onemogućio da se isti održi. Zbog ovakvog ponašanja pokrenut je disciplinski postupak protiv tužioca, te mu je rešenjem broj .. od 26.01.2016. godine otkazan ugovor o radu zbog nepoštovanja radne discipline, odnosno zbog toga što je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod tuženog. U obrzaloženju rešenja navedeno je da je tužilac vikao i psovao, omalovažavao i pretio BB, šefu Odseka protivpožarne zaštite i da je svojim ponašanjem uzrokovao opstrukciju procesa rada u Sektoru energetike, tako što je onemogućio BB da održi sastanak u cilju svakodnevnog sprovođenja trajnog naloga iz rešenja Uprave za vanredne situacije MUP RS o striktnoj promeni zabrane parkiranja i zaustavljanja vozila ispred objekta toplane energane, što predstavlja nepoštovanje radne discipline iz člana 179. tačka 3. Zakona o radu, u vezi sa odredbama Poslovnog kodeksa tuženog, tačkama 49. tačka 3. i 5. i tačka 50. stav 1. tačka 5. i člana 51. i 52. istog Kodeksa. Tužiocu je 06.01.2016. godine dato upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu iz člana 179. stav 3. tačka 8. Zakona o radu. Izjavom od 13.01.2016.godine tužilac se izjasnio na navode iz upozorenja. Pre kritičnog događaja protiv tužioca je vođen disciplinski postupak u kojem mu je rešenjem broj .. od 06.03.2015. godine izrečena mera „opomena sa najavom otkaza“.

Polazeći od ovako utvđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su odbili tužbeni zahtev nalazeći da su se stekli razlozi za otkaz ugovora o radu koji su tužiocu stavljeni na teret osporenim rešenjem. Tužilac je prekršio radni disciplinu predviđenu aktom poslodavca na taj način što je svojim ponašanjem prekinuo sastanak, na koji nije bio pozvan, koji je bio važan za protivpožarnu zaštitu i neprimereno se ponašao prema BB načelniku zaštite od požara i preventivnih mera bezbednosti. Kod izloženog, osporeno rešenje je zakonito, imajući u vidu i da je protiv tužioca u toku 2015. godine već vođen disciplinski postupak u kome mu je izrečena mera opomene sa najavom otkaza, zbog čega nije bilo olakšavajućih okolnosti koje bi opravdale primenu neke od mera iz člana 179a Zakona o radu. Imajući u vidu navedeno, odbijen je i zahtev tužioca za vraćanje na rad.

Po oceni Vrhovnog suda, odluke nižestepenih sudova zasnovane su na pravilnoj primeni materijalnog prava.

Osporenim rešenjem o otkazu ugovora o radu tužiocu zaposlenom na mestu rada šefa Odseka ... u Sektoru ... u Službi za ... otkazan je ugovor o radu i prestao je radni odnos zbog nepoštovanja radne discipline iz člana 179. stav 3. tačka 8. Zakona o radu, u vezi člana 49. tačka 3. i 5, člana 50 stav 1. tačka 5, člana 51. i člana 52. Poslovnog kodeksa tuženog, odnosno zbog toga što je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod tuženog.

Prema članu 179. stav 3. tačka 8. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ broj 24/05...75/14) poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji ne poštuje radnu disciplinu i to ako ne poštuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca.

Članom 49. tačka 3. i 5. Poslovnog kodeksa tuženog broj 2049 od 01.02.2008. godine propisano je da se pravila utvrđena Poslovnim kodeskom zasnivaju na opštim pravilima poštovanja radne discipline i ponašanja u KCS, a u vezi sa očuvanjem ugleda KCS, kao i dostojanstva i ugleda zaposlenih; pristojnim i kulturnim ponašanjem zaposlenih, kao i na razvijanju kolegijalnih odnosa na osnovama poštovanja, poverenja, saradnje i tolerancije.

Članom 50. stav 1. tačka 5. istog Kodeksa propisano je da se smatra da je zaposleni povredio odredbe Poslovnog kodeksa, radnu disciplinu, odnosno pravila ponašanja u KCS ako se nedolično ponaša prema ostalim zaposlenima ili pacijentima (svađa, uvrede, seksuano uznemiravnje, tuče i slično).

Članom 51. Kodeksa propisano je da je način na koji se komunicira sa ljudima jedan od prvih pokazatelja dobrog poslovnog ponašanja. Ljubaznost je standard ponašanja koji se očekuje od svakog zaposlenog u KCS.

Prema članu 52. Kodeksa u poslovnoj komunikaciji sa zaposlenima, pacijentima i poslovnim partnerima ne treba govoriti povišenim tonom, nepravilno, u slengu i uz korišćenje neformalnih izraza, jer isti ostavljaju utisak neobrazovane i neozbiljne osobe. Način izražavanja mora da bude pravilan i jasan, bez upuštanja u verbalnu raspravu, iskazivanja svog neraspoloženja ili iznošenja ličnih problema.

Kod utvrđenog činjeničnog stanja, pravilan je zaključak nižestepenih sudova da je tužilac izvršio navedenu radnju povrede radne discipline, koja mu je osporenim rešenjem stavljena na teret, kao i da je odgovoran za njeno izvršenje. Tužilac se, kritičnom prilikom neprimereno ponašao prema BB, nakon čega je prekinut sastanak vezan za protivpožarnu zaštitu, pa je ostvaren razlog za otkaz ugovora o radu iz člana 179. stav 3. tačka 8. Zakona o radu, u vezi člana 49. tačka 3. i 5, člana 50. stav 1. tačka 5. i člana 51. i 52. Poslovnog kodeksa tuženog. Verbalni napad, vređanje i omalovažavanje zaposlenog BB od strane tužioca, spornom prilikom, suprotno je odredbama navedenog akta tuženog, kao i standardu očekivanog ponašanja zaposlenog i takvo ponašanje da zaposleni, ovde tužilac ne može da nastavi rad kod poslodavca. Tužilac je znao, odnosno morao je znati da takvo njegovo ponašanje predstavlja razlog za otkaz ugovora o radu.

Tuženi poslodavac je poštovao proceduru propisanu odredbama člana 180 Zakona o radu, jer je tužilac pisanim putem upozoren na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu i na upozorenje se izjasnio, pa je osporeno rešenje tuženog o otkazu ugovora o radu zakonito i nema uslova za poništaj, kako su to, suprotno navodima revizije, pravilno našli nižestepeni sudovi.

Kako je odbijen tužbeni zahtev tužioca za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu, a imajući u vidu akcesorni karakter zahteva za vraćanje na rad, pravilno je odbijen i tužbeni zahtev tužioca za vraćanje na rad, u skladu sa članom 191 stav 1 Zakona o radu.

Kod izloženog neosnovani su revizijski navodi kojima se ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Bez uticaja su navodi revizije koji se odnose na mogućnost primene mere iz člana 179a Zakona o radu, jer su u osporenom rešenju ocenjene sve okolnosti konkretnog slučaja, uz zaključak da nisu postojale olakšavajuće okolnosti, koje bi opravdavale primenu neke druge mere, umesto otkaza ugovora o radu. Naime, diskreciono je pravo poslodavca da odluči hoće li zaposlenom otkazati ugovor o radu ili se opredeliti za neku drugu meru, ceneći sve okolnosti slučaja a naročito ponašanje zaposlenog koji je izvršio povredu radne discipline.

Takođe, navodima revizija osporava se utvrđeno činjenično stanje i ocena dokaza, što ne predstavlja dozvoljen revizijski razlog u smislu člana 407. stav 2. Zakona o parničnom postupku. S tim u vezi neosnovano se revizijom ukazuje na bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi člana 383. Zakona o parničnom postupku, jer je drugostepeni sud odluku zasnovao na činjeničnom stanju koje je utvrđeno u prvostepenom postupku, pa nije bio dužan da u skladu sa navedenim odredbama Zakona o parničnom postupku zakaže raspravu pred drugostepenim sudom.

Iz izloženih razloga, Vrhovni sud je primenom odredbe člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku, odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Dragana Marinković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković