U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jelice Bojanić Kerkez, predsednika veća, Vesne Stanković i Radoslave Mađarov, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Jovica Jaić, advokat iz ..., protiv tuženog Grada Novog Sada, koga zastupa Pravobranilaštvo Grada Novog Sada, radi isplate, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2276/23 od 23.08.2023. godine, u sednici održanoj 13.03.2024. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2276/23 od 23.08.2023. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2276/23 od 23.08.2023. godine, odbijena je žalba tužioca i potvrđena presuda Višeg suda u Novom Sadu P 543/22 od 05.06.2023. godine, kojom je odbijen tužbeni zahtev da se utvrdi da je tuženi nosilac prava javne svojine na poljoprivrednom zemljištu – katastarskoj parceli broj .. – njiva 3. klase u Veterniku, potes ..., u površini od 8801 m2, koja je upisana u list nepokretnosti broj .. KO Veternik, te da je tužilac to dužan da trpi; da se obaveže tuženi da tužiocu na ime naknade za opisano zemljište isplati ukupan iznos od 59.994.800,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate i da mu nadoknadi parnične troškove; tužilac obavezan da tuženom nadoknadi parnične troškove od 324.000,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju iz svih zakonom predviđenih razloga.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu odredbi člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 10/23) i utvrdio da je revizija neosnovana.

U postupku donošenja pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a tužilac konkretizovano ne navodi druge povrede odredaba parničnog postupka zbog kojih se revizija po članu 407. ZPP može izjaviti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac ima registrovano poljoprivredno gazdinstvo, pa mu je u svrhu privređivanja otac poklonio spornu parcelu .., poljoprivredno zemljište, njiva 3. klase od 88 a 01 m2 u KO Veternik. Tužilac na ovoj parceli uzgaja paprike, kupus, paradajz, na predmetnoj parceli nema plastenike, ali na drugim parcelama ih ima. U svrhu uvećanja zarade planirao je da na ovoj parceli podigne staklenik, eventualno i objekte za završnu doradu proizvoda, a neposredno pre pandemije COVID-19 informisao se i saznao da je lokalitet predviđen za površinu javne namene po planskom dokumentu. Tužilac nema nameru da proda zemljište. Planom generalne regulacije naseljenog mesta Veternik broj 1891 („Službeni list Grada Novog Sada“ br. 27/15 ... 9/20), sporna parcela planirana je za javnu namenu saobraćajnice oko 545 m2, za proširenje groblja oko 8227 m2, dok je deo od 26 m2 namenjen za poslovanje sekundarnog i tercijarnog sektora. Vrednost ove parcele kao građevinskog zemljišta je 59.994.800,00 dinara.

Nižestepeni sudovi, s pozivom na odredbe člana 58. Ustava Republike Srbije i člana 1. Protokola broj 1. uz Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda nalaze da u konkretnom slučaju planskim aktom tužilac nije faktički lišen prava svojine, niti doneti plan ima za posledicu takva ograničenja koja zavređuju spornu naknadu. U pitanju je poljoprivredno zemljište, koje u skladu sa tom svrhom tužilac koristi baveći se registrovanom delatnošću proizvodnje paprike, kupusa, paradajza i slično. Pošto tužilac nije sprečen da zemljište koristi u skladu sa njegovom uobičajenom svrhom, niti da njime prometuje u skladu sa tržišnom vrednošću, javnopravnim merama nije došlo do takvog ograničavanja svojine koje bi vodilo njegovom pravu da ishoduje naknadu u visini građevinske vrednosti zemljišta. Pri tome, član 3. Zakona o poljoprivrednom zemljištu propisuje da se poljoprivredno zemljište koje je određeno kao građevinsko zemljište do privođenja planiranoj nameni koristi za poljoprivrednu proizvodnju, što znači da postojeći zakonski okvir tužioca ne sprečava da sporno zemljište koristi u skladu sa njegovom osnovnom namenom.

Po stanovištu Vrhovnog suda, nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo kada su postavljeni tužbeni zahtev odbili kao neosnovan.

Odredbama člana 58. Ustava Republike Srbije, zajemčeno je mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona; predvliđeno je da pravo svojine može biti oduzeto ili ograničeno samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona, uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne; propisano je da se zakonom može ograničiti način korišćenja imovine.

Odredbe člana 1. Protokola 1. uz Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda propisuju da svako fizičko i pravno lice ima pravo na neometano uživanje svoje imovine i da niko ne može biti lišen svoje imovine, osim u javnom interesu i pod uslovima predviđenim zakonom i opštim načelima međunarodnog prava; predviđaju pravo države da primenjuje zakone koje smatra potrebnim kako bi regulisala korišćenje imovine, kao i da takvo regulisanje korišćenja ili upotrebe imovine mora biti u skladu sa opštim interesom (da bi se obezbedila naplata poreza ili drugih dažbina ili kazni).

U konkretnom slučaju, tužilac nije lišen svoje imovine, niti ovlašćenja da imovinu koristi i njome raspolaže u granicama određenim zakonom (član 3. stav 1. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa). Tužilac je izjavio da nema nameru da proda zemljište. Postojanje planskog akta kojim je predviđeno da će na tužiočevom zemljištu biti prošireno groblje, odnosno izgrađena saobraćajnica, predstavlja tek početni uslov da se utvrdi javni interes za eksproprijaciju, a usvajanje planskog akta ne znači nužno i da će doći do njegove realizacije. Jedino ukoliko je donošenjem planskog akta povređeno pravo vlasnika da svoju stvar koristi i njome raspolaže u okviru zakona, bilo bi uslova za priznavanje prava na pravičnu naknadu.

Dakle, kako postojanje planskog akta ne ograničava tužioca, nosioca poljoprivrednog gazdinstva da se bavi registrovanom delatnošću poljoprivredne proizvodnje na spornoj parceli poljoprivrednog zemljišta, a po Zakonu o poljoprivrednom zemljištu ovakvo zemljište iako planirano za izgradnju se zbog prirodom ograničenih resursa koristi za poljoprivrednu proizvodnju, nema pravnog osnova po kome bi tužiocu pripadala tražena novčana naknada.

Iz iznetih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Jelica Bojanić Kerkez,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković