Protiv navedenih pravnosnažnih rešenja zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog Branka Berčeka, advokat Aleksandar Kovačević, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP u vezi člana 5. KZ, kao i povreda zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) i 3) ZKP i člana 438. stav 1. i 2. ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud donese presudu kojom će usvojiti zahtev kao osnovan i vratiti predmet Apelacionom sudu u Beogradu na ponovno suđenje, kao i da, na osnovu odredbe člana 488. stav 2. ZKP, okrivljenog i branioca obavesti o sednici veća.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu, u skladu sa odredbom člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim rešenjima protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet te je nakon ocene navoda zahteva, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

U podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog Branka Berčeka navodi da su prvostepeni i drugostepeni sud u pobijanim pravnosnažnim rešenjima odbacujući molbu za uslovno otpuštanje sa izdržavanja jedinstvene kazne zatvora u trajanju od četrdeset godina i odbijajući kao neosnovane žalbe okrivljenog i branioca, učinili povredu zakona iz člana 439. tačka 2) Zakonika o krivičnom postupku, jer su prilikom odlučivanja o uslovnom otpustu okrivljenog Branka Berčeka primenili odredbu člana 46. stav 1. Krivičnog zakonika („Sl. Glasnik RS“ br.35/19), koju sud nije mogao primeniti, s obzirom da je isti nepovoljniji za okrivljenog. Navedenom odredbom je predviđena mogućnost podnošenja molbe za uslovni otpust nakon izdržane 2/3 kazne zatvora. Sud je bio dužan, po stavu odbrane, da shodno članu 5. KZ na okrivljenog primeni zakon koji je za njega najpovoljniji, odnosno najblaži, a očigledno je da je za okrivljenog Branka Berčeka blaži zakon koji je važio u vreme kada je okrivljeni izvršio krivično delo, odnosno član 9. stav 1. Krivičnog zakonika Republike Srbije („Sl. Glasnik RS“ br.67/03), kojim je predviđena mogućnost za podnošenje molbe za uslovni otpust nakon izdržane 1/2 kazne zatvora. Branilac smatra da se u konkretnom slučaju radi o materijalnopravnom institutu, a ne o procesnopravnom, te da se u odnosu na ovaj institut primenjuje zakon koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela, a to je član 9. tada važećeg KZ RS.

Vrhovni sud iznete navode branioca okrivljenog ocenjuje neosnovanim.

Odredbom člana 46. stav 1. Krivičnog zakonika („Sl.glasnik RS“, br.35/19) propisano je da će sud osuđenog koji je izržao dve trećine kazne zatvora uslovno otpustiti sa izdržavanja kazne, ako se u toku izdržavanja kazne tako popravio da se može sa osnovom očekivati da će se na slobodi dobro vladati, a naročito da do isteka vremena za koje je izrečena kazna ne učini novo krivično delo. Pri oceni da li će se osuđeni uslovno otpustiti uzeće se u obzir njegovo vladanje za vreme izdržavanja kazne, izvršavanja radnih obaveza, s obzirom na njegovu radnu sposobnost, kao i druge okolnosti koje ukazuju da osuđeni dok traje uslovni otpust neće izvršiti novo krivično delo. Ne može se uslovno otpustiti osuđeni koji je tokom izdržavanja kazne dva puta kažnjavan za teže disciplinske prestupe i kome su oduzete dodeljene pogodnosti.

Odredbom člana 9. stav 1. Krivičnog zakonika Republike Srbije („Sl.glasnik RS“ 67/03) propisano je da osuđeni koji je izdržao polovinu kazne zatvora može se uslovno otpustiti sa izdržavanja kazne ako se u toku izdržavanja kazne tako popravio da se može sa osnovom očekivati da će se na slobodi dobro vladati, a naročito da neće vršiti krivična dela.

Po stavu Vrhovnog suda, primena odredbe člana 5. KZ odnosno primena blažeg zakona na učinioca krivičnog dela moguća je samo do pravnosnažnog okončanja predmetnog krivičnog postupka, a prilikom odlučivanja o ispunjenosti uslova za uslovni otpust primenjuju se odredbe zakona koji važi u vreme izvršenja kazne, odnosno donošenja odluke o uslovnom otpustu, a ne u vreme izvršenja krivičnog dela. Stoga su pobijana rešenja doneta pravilnom primenom odredbi zakona koji je važio u vreme izvršenja kazne – člana 46. stav 1. KZ („Sl.glasnik RS“, br.35/19), a navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, neosnovani.

Pored toga, branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 3) ZKP, međutim kako navedena povreda ne predstavlja zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti u okviru povreda pobrojanih u članu 485. stav 4. ZKP, to se Vrhovni sud u razmatranje ovih navoda nije upuštao.

Takođe, branilac okrivljenog u zahtevu ističe i povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, kao i člana 438. stav 1. i 2. ZKP, ali navedene povrede ne obrazlaže, pa u tom delu zahtev nema propisani sadržaj, u smislu odredbe člana 484. ZKP. Stoga se Vrhovni sud u razmatranje i ocenu ovih navoda takođe nije upuštao.

Iz iznetih razloga, nalazeći da pobijanom presudom nije učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Branka Berčeka, advokata Aleksandra Kovačevića, Vrhovni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci presude i zahtev odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                     Predsednik veća-sudija

Maša Denić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Svetlana Tomić Jokić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković