Prema stanju u spisima, tužioci su 24.12.2015. godine podneli predlog za ponavljanje postupka pravnosnažno okončanog presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 4164/10 od 23.09.2011. godine, kojom je preinačena presuda Osnovnog suda u Obrenovcu P1 159/09 od 24.11.2009. godine i odbijen tužbeni zahtev da se obaveže tuženi da tužiocima na ime uvećane zarade za rad u smenama za period od 23.03.2005. godine do 01.01.2007. godine isplati pojedinačne mesečne iznose sa pripadajućom kamato i troškove postupka.

U predlogu podnetom na osnovu člana 422. stav 1. tačka 6, 8. i 9. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br.125/04 i 111/09), tužioci su naveli da je Vrhovni kasacioni sud doneo rešenje Rev2 57/2015 od 09.04.2015. godine kojim je izmenjena praksa revizijskog suda po pitanju smenskog rada, a za koju su tužioci saznali kada je navedeno rešenje dostavljeno tuženom. U toku postupka 27.11.2017. godine tužioci su podneli predlog za ponavljanje postupka iz razloga predviđenih čalnom 422. stav 2. tačka 11. ZPP uz koji su dostavili odluku Ustavnog suda Už 6322/11 od 26.06.2014. godine kojom je utvrđena povreda prava na pravično suđenje zajemčena odredbom člana 32 stav 1 Ustava RS podnosiocima ustavne žalbe, ovde tužiocima učinjena presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 4164/10 od 23.09.2011. godine i odluku Ustavnog suda Už 575/11 od 21.03.2013. godine.

Prema stanju u spisima, rešenjem Osnovnog suda u Obrenovcu P1 19/16 od 07.05.2018. godine, stavom prvim izreke, usvojen je predlog tužilaca za ponavljanje postupka i ukinuta presuda Opštinskog suda u Obrenovcu P1 159/09 od 24.11.2009. godine koja je preinačena presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 4164/10 od 23.09.2011. godine, dok je stavom drugim obavezan tuženi da tužiocima naknadi troškove postupka. Viši sud u Beogradu je rešenjem Gž1 478/18 od 29.05.2020. godine, ukinuo prvostepeno rešenje i predmet vratio na ponovni postupak sa obrazloženjem da se predlog za ponavljanje postupka odnosi na postupak pred drugostepenim sudom. Iz sadržine odluke Ustavnog suda Už 6322/11 od 26.06.2014. godine proizlazi da tužioci u konkretnom slučaju nisu radili u smenama kako to tvrde, da je sama činjenica što je Apelacioni sud u Beogradu kao sud poslednje instance povodom bitno slične činjenične i pravne situacije doneo različitu odluku u odnosu na odluke Okružnih sudova u Novom Sadu, Užicu i Pirotu, stvorila je pravnu nesigurnost kod podnosilaca ustavne žalbe, kao i da osporenim presudama materijalno pravo nije primenjeno na štetu podnosilaca ustavne žalbe, odnosno da su osporene presude zasnovane na ustavno – pravno prihvatljivoj primeni merodavnog prava.

U konkretnom slučaju, po oceni tužilaca, promena stava Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda od 23.09.2014. godine u odlučivanju o istovetnim tužbenim zahtevima predstavlja novu činjenicu koja se mora imati u vidu prilikom odlučivanja o predlogu za ponavljanje postupa u smislu člana 422. stav 1. tačka 11. ZPP. Isto tako, odlukom Ustavnog suda Už 6322/11 od 26.06.2014. godine usvojena je ustavna žalba podnosilaca ustavne žalbe, ovde tužilaca i utvrđeno da je presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 4164/10 od 23.09.2011. godine povređeno pravo podnosilaca ustavne žalbe na pravično suđenje, zajemčeno odredboma člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, što predstavlja razlog za ponavljanje postupka shodno članu 422. stav 1. tačka 11. ZPP.

Po nalaženju ovog suda, pravilna je odluka nižestepenih sudova kada su odbili kao neosnovan predlog tužilaca za ponavljanje pravnosnažno okončanog postupka. Prema članu 422. stav 1. tačka 6. Zakona o parničnom postupku, postupak koji je odlukom suda pravnosnažno završen može se po predlogu stranke ponoviti ako ako stranka stekne mogućnost da upotrebi pravnosnažnu odluku suda koja je ranije među istim strankama doneta o istom zahtevu, a tačkom 8. istog stava da ako je naknadno pred nadležnim organom pravnosnažno rešeno prethodno pitanje (član 12.) na kome je odluka zasnovana. Prema članu 422. stav 1. tačka 9. ZPP, postupak koji je odlukom suda pravnosnažno završen može se po predlogu stranke ponoviti ako stranka sazna za nove činjenice ili nađe ili stekne mogućnost da upotrebi nove dokaze na osnovu kojih je za stranku mogla biti doneta povoljnija odluka da su te činjenice ili dokazi bili upotrebljeni u ranijem postupku. Članom 422. stav 1. tačka 11. ZPP, propisano je da postupak koji je odlukom suda pravnosnažno završen može se po predlogu stranke ponoviti, ako je u postupku po ustavnoj žalbi Ustavni sud utvrdio povredu prava ili uskraćivanje ljudskog ili manjinskog prava i slobode zajemčene Ustavom u parničnom postupku.

Po oceni Vrhovnog suda, razlozi koje tužioci, kao podnosioci predloga, navode ne mogu biti osnov za ponavljanje pravnosnažno okončanog postupka. Promenjen pravni stav u kasnije donetim odlukama apelacionog suda ili Vrhovnog kasacionog suda, donetim u odlučivanju u istovetnim činjeničnim i pravnim situacijama, ne predstavlja novu činjenicu ili novi dokaz na osnovu koga bi za stranku mogla biti doneta povoljnija odluka da je ta činjenica ili dokaz bila upotrebljena u ranijem postupku. Tačnije, navedena okolnost promene pravnog stava, nije razlog propisan u članu 422. ZPP iz kojeg se može ponoviti pravnosnažno okončan postupak. Zakonodavac je u članu 422. stav 1. tačka 11. ZPP kao razlog za ponavljanje postupka propisao odluku Ustavnog suda, a ne i odluke apelacionih sudova i Vrhovnog kasacionog suda, kada se postojeća praksa menja i pravo drugačije tumači. Imajući u vidu da je Ustavni sud u svojoj odluci Už 6322/2011 od 26.06.2014. godine utvrdio povredu prava na pravično suđenje, a u ostalom delu ustavnu žalbu odbacio sa obrazloženjem da osporenim presudama materijalno pravo nije primenjeno na štetu podnosilaca ustavne žalbe, odnosno da su osporene presude zasnovane na ustavno – pravno prihvatljivoj primeni merodavnog prava, odnosno pravilnoj primeni materijalnog prava, pa u konkretnom slučaju uslovi za ponavljanje postupka nisu ispunjeni iz navedenog razloga, budući da je u ovom slučaju utvrđena povreda prava na pravično suđenje, što ne bi uticalo na donošenje povoljnije odluke u ponovljenom postupku jer su u postupku čije se ponavljanje traži pravnosnažna odluka doneta uz pravilnu primenu materijalnog prava, kako to pravilno zaključuje i drugostepeni sud.

Stoga, kako je drugostepenom odlukom pravilno odbijen predlog tužilaca za ponavljanje pravnosnažno okončanog postupka, jer nijedan od uslova za ponavljanje pravnosnažno završenog postupka nije ispunjen, Vrhovni sud primenom člana 405. stav 1. u vezi sa članom 412. stav 5. ZPP, odlučio kao u izreci.

Primenom člana 165. stava 1. u vezi člana 154. stav 1. ZPP, Vrhovni sud je odbio zahtev tuženog za naknadu troškova odgovora na reviziju jer to nisu troškovi potrebni za vođenje ove parnice.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković