Tužilac je dao odgovor na reviziju. Odredio je zahtev za naknadu troškova.

Ispitujući pobijanu presudu u granicama propisanim odredbom člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 10/23 - dr. zakon), Vrhovni sud je odlučio da revizija nije osnovana.

U postupku donošenja pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku na koju sud u revizijskom postupku pazi po službenoj dužnosti. Nije učinjena ni bitna povreda odredaba parničnog postupka pred drugostepenim sudom na koju ukazuje revident.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je sa Dragišom Golubovićem, vokalnim solistom iz Beograda, dana 25.02.1980. godine zaključio Ugovor o snimanju i korišćenju snimka za gramofonsku ploču i kasetu, kao i sa Tomislavom Mijićem, šefom ansambla iz Beograda, kao umetnicima, kojim ugovorom su se umetnici obavezali da će snimiti za račun tužioca, a u svrhu korišćenja za gramofonsku ploču i kasetu, „Aj crna baro ocrni mi majku“ i „Tebi žurim iz daleka“. Tužilac se obavezao da za dogovoreno snimanje obezbedi sve tehničke uslove snimanja, kao i prisustvo snimatelja, režisera i ostalih umetnika koji sudeluju u snimanju. Na osnovu ovog ugovora tužilac je stekao pravo da proizvede neograničeni broj gramofonskih ploča na kojima će se nalaziti snimak koji je predmet ugovora. Iz sadržine Izdavačkog ugovora od 03.06.2009. godine prvostepeni sud je utvrdio da je isti zaključen između tuženog i Dragiše Golubovića kao interpretatora. Ovim ugovorom predviđena je međusobna saradnja ugovornih strana, tj. izdavanje muzičkog materijala SD-a pod nazivom Dragiša Golubović Golub, koji između ostalog sadrži i numeru „Tebi žurim iz daleka“. Na taj način Dragiša Golubović je preneo na tuženog pravo na proizvodnju fonograma, pravo na umnožavanje, pravo na zakup interpretacija, kao i sva ostala prava interpretatora. Ovim ugovorom je konstatovano i da Dragiša Golubović ima sva autorska ovlašćenja potrebna za proizvodnju muzičkih sadržaja, kao i da ima pravo prenošenja ovih prava trećem licu. Fonogram „Tebi žurim izdaleka“ u izvođenju Dragiše Golubovića je prijavljen od strane tužioca i tuženog, pod istim nazivom i iz tog razloga je fonogram postao sporan. Tuženi je prvi prijavio fonogram. Kako nisu postigli soprazum, OFPS je uputio tužioca, kao stranu koja je kasnije prijavila fonogram da pokrene sudski postupak, pa tužilac tužbenim zahtevom traži utvrđenje nosioca prava proizvođača na fonogramu „Tebi žurim iz daleka“ koji je nastao 1980. godine u izvođenju Dragiše Golubovića Goluba uz aranžman Tomislava Miljića.

Ocenom izvedenih dokaza, primenom odredaba člana 124. i 125. Zakona o autorskim i srodnim pravima („Službeni glasnik RS“ br, 104/2009, 99/2011, 119/2012, 29/2016 (Odluka US), 66/2019) prvostepeni sud je utvrdio da je tužilac na osnovu Ugovora o osnivanju i korišćenju snimaka za gramofonsku ploču i kasetu sa umetnikom Dragišom Golubovićem, vokalnim solistom, i obaveza koje je ispunio po tom ugovoru, nosilac prava proizvođača fonograma „Tebi žurim iz daleka“ koji je sačinjen 1980. godine, a je tuženi na osnovu Izdavačkog ugovora od 03.06.2009. godine zaključenog sa interpretatorom Dragišom Golubovićem proizvođač fonograma „Tebi žurim izdaleka“ koji je sačinjen 2009. godine, te da se radi o dva različita fonograma. Pri tom je imao u vidu i sadržinu dopisa OFPS broj 1228/22 od 07.03.2022. godine, kojim je navedeno da se u konkretnom slučaju radi o dva različita fonograma, budući da je tuženi u svojoj organizaciji i sredstvima snimio fonogram 2009. godine, a da je vlasništvo nad fonogramom iz 1980. godine zadržao proizvođač tog fonograma, ovde tužilac, u čijoj organizaciji i čijim sredstvma je fonogram tada sačinjen. Stoga je tužbeni zahtev usvojio i utvrdio da je tužilac nosilac prava proizvođača predmetnog fonograma.

Drugostepeni sud je takođe na stanovištu da je tužbeni zahtev osnovan, ali daje drugačije razloge. Smatra da se ne radi o dva različita fonograma, već da je reč o jednom fonogramu, te da je tužilac lice koje je izvršilo prvo snimanje niza zvukova numere „Tebi žurim izdaleka“, te je na taj način stekao pravo proizvođača fonograma ove muzičke numere. Pojam proizvođača fonograma ograničen je samo na lice koje je prvo načinilo snimak određenog zvuka ili nicza zvukova, pa se proizvođačem fonograma ne može smatrati lice koje je kasnije preuzelo snimak radi umnožavanja ili ponovo načinilo snimak istog zvuka ili niza zvukova. Prema oceni drugostepenog suda, svako kasnije izvođenje i beleženje ove muzičke numere, pa makar i u drugom aranžmanu, ne predstavlja prvo snimanje zvuka, pa licu koje takvo beleženje vrši, ne daje pravo proizvođača fonograma. Iz navedenih razloga drugostepeni sud je odbio žalbu tuženog i potvrdio prvostepenu presudu.

Revizija tuženog nije osnovana.

Ne mogu se kao osnovani prihvatiti revizijski navodi da tužilac nema pravni interes za podnošenje tužbe zato što pravo proizvođača fonograma iz 1980. godine među strankama nije ni bilo sporno. Suprotno stanovištu tuženog, tužilac ima pravni interes na tužbu i u činjenici da je u skladu sa odredbama Pravilnika o prijavi fonograma i rešavanju spornih dupliranih fonograma OFPS uputio tužioca da pokrene sudski postupak radi utvrđenja prava na naknadu na fonogramima koji su bili predmet medijacije. Prema stanju u spisima predmeta, u uputu OFPS stoji da će naknada za fonograme koji su u sporu biti u narednim raspodelama isplaćivana strani koja je prva prijavila sporne fonograme do trenutka dok strana koja je kasnije prijavila fonograme ne dostavi organizaciji OFPS pravnosnažnu sudsku presudu kojom se utvrđuje pravo nad tim fonogramima. Kako je tuženi, a ne tužilac, registrovan kao proizvođač spornog fonograma kod nadležne organizacije, to postoji pravni interes na strani tužioca za podnošenje predmetne tužbe, kako to pravilno zaključuje i drugostepeni sud. Ujedno, prema odredbama Pravilnika o prijavi fonograma i rešavanju spornih i dupliranih fonograma kojim su bliže regulisani načini i uslovi pod kojim proizvođači fonograma i nosioci prava proizvođača fonograma podnose prijavu fonograma OFPS, kao organizaciji za kolektivno ostvarivanje srodnih prava proizvođača fonograma, sporni fonogram je fonogram koji je prijavljen od strane dva ili više lica koja su dostavili odgovarajuće dokaze kojim potvrđuju svoje pravo na fonogramu (član 13.) i tada se podnosioci prijava smatraju stranama u sporu (član 14.) Uređena je procedura za mirno rešavanje takvih sporova. Komisija za rešavanje spornih i dupliranih fonograma će u roku od 8 dana od dana isteka roka za dostavljanje izjašnjenja o postignutom dogovoru uputiti obaveštenje stranama u sporu da dogovor nije postignut, te da će naknada za fonograme koji su u sporu biti u narednim raspodelama isplaćivana strani koja je prva prijavila sporne fonograme do trenutka dok strana koja je kasnije prijavila fonograme ne dostavi organizaciji OFPS pravnosnažnu sudsku presudu kojom joj je utvrđeno pravo nad tim fonogramima. Nosilac prava koji je prvi prijavio fonograme i kome se isplaćuje naknada za iste, neće biti u mogućnosti da pred organizacijom OFPS otuđi predmetne fonograme, odnosno prijava podneta od strane naknadnog sticaoca kome je on eventualno preneo prava na tim fonogramima, neće biti uvažena, a sve do okončanja pokrenutog sudskog postupka ili do dostavljanja sporazuma između strana u sporu kojim uređuju svoj odnos u konretnoj situaciji. Ukoliko nosilac prava koji je kasnije prijavio predmetne fonograme naknadno dostavi pravnosnažnu sudsku presudu kojom mu je utvrđeno pravo nad spornim fonogramima, nosilac prava koji je OFPS-u prvi prijavio fonograme i kome su sredstva do tada isplaćena, je dužan da, u roku od 30 dana od prijema pravnosnažne presude, na ime odštete, isplati novčana sredstva nosiocu prava koji je kasnije prijavio fonograme. (član 20).

Prema takvom položaju parničnih stranaka proizilazi zaključak da su strane u sporu oko moguće povrede srodnog prava proizvođača fonograma u smislu člana 214a stav 4. u vezi člana 204a stav 1. i člana 204, u vezi člana 123. i 127. stav 1. Zakona o autorskom i srodnim pravima, i da je revizija dozvoljena.

Dalje, nisu osnovani revizijski navodi da je suština spora u tome da li se radi o dva različita fonograma, te da je tuženi kod OFPS-a prijavio fonogram iz 2009. godine. Ovo iz razloga što je predmet tužbenog zahteva utvrđenje prava na fonogramu koji je proizveden 1980. godine, a to je prema činjeničnom utvrđenju tužilac, što tuženi nije ni sporio. Da li je tuženi snimanjem niza zvukova muzičke interpretacije po istovetnim nazivom „Tebi žurim izdaleka“ proizveo novi fonogram, nije od uticaja na odluku o tužbenom zahtevu imajući u vidu predmet raspravljanja, zbog čega revizijski sud nije posebno obrazlagao revizijske navode kojima se ukazuje na navedene okolnosti.

Kako ne postoje razlozi zbog kojih je revizija izjavljena, kao ni razlozi o kojima revizijski sud vodi računa po službenoj dužnosti, Vrhovni sud je primenom odredbe člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku odlučio kao u izreci.

Vrhovni sud je odbio zahtev tužioca za naknadu troškova revizijskog postupka imajući u vidu da troškovi nastali povodom odgovora na reviziju ne spadaju u nužne troškove za odlučivanje o reviziji.

Predsednik veća – sudija

Branko Stanić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković