Rešenjem Višeg suda u Somboru P 35/23 od 07.10.2024. godine, ispravljena je navedena presuda u stavu četvrtom izreke, te je označeno da umesto „900.000,00 dinara“ treba da stoji „96.140,00 dinara“.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2431/24 od 11.12.2024. godine, stavom prvim izreke, žalbe stranaka su delimične usvojene, delimično odbijene i prvostepena presuda od 17.06.2024. godine, ispravljena rešenjem od 07.10.2024. godine, preinačena u pobijanom usvajajućem delu, tako što je odbijen tužbeni zahtev da se obaveže tuženi da tužiocu isplati materijalnu štetu za opremu – liniju za punjenje, zatvaranje i etiketiranje ambalaže, osiguranu prema polisi tuženog broj ... u iznosu od 6.439.512,11 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 15.06.2021. godine do isplate i u delu odluke o troškovima postupka tako što je tužena obavezana da tužiocu na ime troškova prvostepenog parničnog postupka isplati iznos od još 246.429,00 dinara (ukupno 342.569,00 dinara), sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate, dok je u preostalom nepreinačenom delu prvostepena presuda potvrđena. Stavom drugim izreke, tužilac je obavezan da tuženom naknadi troškove žalbenog postupka od 161.976.00 dinara. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu u delu kojim je preinačena prvostepena presuda i odbijen tužbeni zahtev za isplatu iznosa od 6.439.512,11 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 15.06.2021. godine do isplate, tužena obavezana da tužiocu naknadi troškove postupka od 342.569,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate, tužilac obavezan da tuženom naknadi troškove žalbenog postupka i odbijen zahtev tužioca za naknadu troškova žalbenog postupka, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, iz svih zakonskih razloga.

Vrhovni sud je ispitao pravnosnažnu presudu donetu u drugom stepenu u pobijanom delu u smislu odredbi člana 403. stav 2. tačka 2. i člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 10/23) i utvrdio da je revizija osnovana.

U postupku donošenja pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac, kao ugovarač osiguranja i tuženi, osiguravajuće društvo zaključili su ugovor o osiguranju imovine, u smislu Opštih uslova za osiguranje imovine, Uslova za osiguranje od požara i nekih drugih opasnosti i Posebnih uslova za osiguranje imovine od opasnosti zemljotresa koji čine sastavni deo ugovora o osiguranju, po polisi broj ... koja je izdata 03.02.2021. godine. U polisi je označeno da se osigurava oprema prema spisku (automatska linija za punjenje, zatvaranje i etiketiranje plastične ambalaže - dva prohromska rezervoara, duplikator od 1000 litara, premiks kapaciteta 14000 litara, punilica sa dozerima, zatvaračica, tri transportne trake, kazan – duplikator od 500 litara, termo tunel, pasterizator, četiri police, veš mašina, radni sto, tri kompjutera, frižider i tri pisaća stola), koje se nalaze na adresi ... u ..., na ukupno osiguranu sumu od 17.520.000,00 dinara, za period od 03.02.2021. do 03.02.2022. godine. Dana 12.05.2021. godine dogodio se osigurani slučaj, pošto je oprema oštećena u požaru u objektu u kome je bila smeštena. Tužilac je 31.05.2021. godine obavestio tuženog da se dogodio osigurani slučaj. U požaru je deo opreme fizički oštećen, a zbog termičkog uticaja došlo je do oštećenja elektronike, pa je nastala šteta totalna i iznosi 9.048.934,03 dinara. U toku parnice tuženi je 14.12.2022. godine tužiocu isplatio 2.609.421,92 dinara, na osnovu nalaza veštaka mašinske struke Tibora Bodola, koji je po zahtevu tuženog izradio nalaz od 19.05.2022. godine i iskazao taj iznos štete.

Prvostepeni sud na osnovu odredbi članova 901. stav 1., 917., 919., 920., 925. i 277. Zakona o obligacionim odnosima, kao i člana 22. Uslova za osiguranje od požara i nekih drugih opasnosti koji čine sastavni deo predmetnog ugovora, obavezuje tuženog da isplati razliku naknade pošto je nastupio osigurani slučaj, a visina materijalne štete utvrđena u ponovljenom postupku na osnovu nalaza veštaka Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu, izrađenog u skladu sa nalogom iz rešenja Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 718/23 od 30.03.2023. godine. Naime, nalazi veštaka koji su izrađeni na zahtev stranaka u bitnom su se razlikovali u metodološkom pristupu obračuna visine materijalne štete, veštaci nisu mogli da usaglase svoje nalaze, a kontrolnim veštačenjem je razjašnjeno da se zbog oštećenja elektronike šteta na osiguranoj stvari – liniji kvalifikuje kao totalna i njena visina utvrđena u skladu sa ugovorenim uslovima. Tužiocu je priznata zakonska zatezna kamata na dosuđeni iznos naknade počev od 15.06.2021. godine, kada je pao u docnju sa isplatom, pošto je nastupanje osiguranog slučaja prijavio 31.05.2021. godine.

Drugostepeni sud ne prihvata zaključak prvostepenog suda o visini nastale štete na opremi, odnosno naknadi koju je u obavezi tuženi da isplati, pošto iz nalaza veštaka Tibora Bodola od 19.05.2022. godine, koga je tuženi angažovao, automatska linija za punjenje, zatvaranje i etiketiranje plastične ambalaže nije u potpunosti pretrpela oštećenja. Po oceni tog suda tuženi je isplatom iznosa od 2.609.422,00 dinara izmirio glavnicu svoje ugovorom preuzete obaveze, pa je ostala neizmirena obaveza da na taj iznos isplati zakonsku zateznu kamatu od padanja u docnju do isplate.

Po stanovištu Vrhovnog suda nepravilno je drugostepeni sud izveo zaključak o visini naknade štete koju tužilac osnovano traži u ovom postupku.

Činjenično je razjašnjeno da je predmet ugovora o osiguranju bila složena stvar, čiji posebni delovi su u neodvojivoj funkcionalnoj celini i da je za takvu stvar ugovorena fiksna suma osiguranja od 17.520.000,00 dinara. Prvostepeni sud je sa valjanim uporištem u nalazu veštaka Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu, koji je izrađen po zadatku iz rešenja suda kao kontrolni nalaz, utvrdio da je materijalna šteta totalna, odnosno da osigurana stvar zbog termičkog dejstva požara nema upotrebnu vrednost. Nesumnjivo je da je za upotrebu automatske linije za punjenje, zatvaranje i etiketiranje plastične ambalaže nužno funkcionisanje svih sastavnih delova ove složene stvari, pa kada je kontrolnim veštačenjem utvrđeno da je došlo do oštećenja elektronike, pravilno je prvostepeni sud sa osloncem na nalaz kontrolnog veštaka zaključio da je šteta totalna, da tužiocu pripada ukupan iznos naknade od 9.048.934,03 dinara i da je tuženi u obavezi da isplati razliku od 6.439.512,11 dinara.

Revizijom se neosnovano ponavljaju žalbeni navodi tužioca vezani za dospelost naknade, o kojoj je prvostepeni sud pravilno odlučio primenom odredbe člana 919. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima.

Na osnovu odredbi članova 165. stav 2., 153. stav 3., 154. i 163. stavovi 1. – 4. ZPP odlučeno je o troškovima celog postupka. Po tarifnom broju 13. Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata, pri osnovici za obračun nagrade do donošenja presude od 14.12.2022. godine od 9.048.934,03 dinara, odnosno nakon toga od 6.439.512,11 dinara, nagrada se obračunava sa polazištem na 1000 poena. Opravdani troškovi koje je tužilac imao u prvostepenom postupku iznose 900.000,00 dinara i njih čine nagrada za sastav tužbe od 45.000,00 dinara, za zastupanje na 8 održanih ročišta po 49.500,00 dinara, za sastav žalbe od 19.01.2023. godine 90.000,00 dinara, troškovi svedoka od 4.000,00 dinara, troškovi kontrolnog mašinskog veštačenja od 170.000,00 dinara, te sudske takse na tužbu i presudu od po 97.500,00 dinara. S obzirom na konačan uspeh tužioca u sporu, kao i držanje tuženog tokom postupka, po oceni ovog suda nema uslova za umanjenje navedenih troškova kako je to odlučio prvostepeni sud, dosuđujući tužiocu iznos od 96.140,00 dinara. Stoga su opravdani i troškovi žalbenog postupka u kom je tužilac pobijao zakonitost i pravilnost odluke o troškovima postupka. Ovi troškovi iznose 40.750,00 dinara i sastoje se od nagrade za sastav žalbe od 33.750,00 dinara, kao i sudske takse na žalbu i drugostepenu presudu od po 3.500,00 dinara. Troškove revizijskog postupka od 285.000,00 dinara čine nagrada za sastav revizije od 90.000,00 dinara, kao i sudske takse na reviziju i ovu presudu u opredeljenom iznosu od po 97.500,00 dinara.

Iz navedenih razloga, na osnovu odredbe člana 416. stav 1. ZPP odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Jelica Bojanić Kerkez, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković