U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Nije učinjena ni bitna povreda iz člana 374. stav 1. ZPP na koju se revizijom ukazuje, jer drugostepeni sud u postupku odlučivanja o žalbi nije pogrešno primenio odredbe ovog zakona, a što je moglo biti od uticaja na donošenje zakonite i pravilne odluke. Odredba člana 407. stav 2. ZPP propisuje da se revizija ne može izjaviti zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja osim u slučaju iz člana 403. stav 2. ZPP. Pobijana presuda nije doneta primenom navedene zakonske odredbe, pa osporavnje ocene dokaza kojim se suštinski osporavaju činjenice utvrđene u prvostepenom postupku nije dozvoljeno u revizijskom postupku.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila u radnom odnosu na neodređeno vreme kod tuženog na radnom mestu ... na osnovu ugovora o radu od 01.07.2017. godine. Rešenjem tuženog od 13.08.2021. godine, tužilji je otkazan ugovor o radu zbog povreda radnih obaveza i nepoštovanja radne discipline predviđenih zakonom, Pravilnikom o radu i ugovorom o radu, zbog toga što je odbila da obavi posao po neposrednom nalogu direktorke poslodavca i to da izvrši prekucavanje teksta dokumenta „Opomena" koji joj je putem elektronske pošte dana 06.07.2021. godine poslala druga zaposlena BB, zatim nakon proteka roka od nedelju dana po dobijanju posla da izvrši prekucavanje teksta dokumenta „Opomena" predmetnog zadatka, kada ju je direktorka dana 14.07.2021. godine telefonskim putem kontaktirala da proveri zbog čega konkretni radni zadatak nije izvršen, tužilja je iskazala krajnje neprimereno ponašanje prema direktorki, tako što joj je podrugljivo na pitanje kako nije znala da uradi zadatak odgovorila „Znala bih kada bi ti bolje delegirala zadatke", nakon čega je razgovor prekinula grubim spuštanjem slušalice, a potom kada je direktorka došla do njenog radnog mesta da nastave razgovor tužilja je nastavila da se obraća direktorki sa krajnje neprimerenim tonom, nakon čega je počev od 16.07.2021. godine tužilja izostala sa rada više od tri dana, a da svoj izostanak nije ni na koji način opravdala, pri čemu tužilja od navedenog dana pa sve do dana donošenja ovog rešenja i dalje izostaje neopravdano sa rada , čime je tužilja učinila povrede radnih obaveza i nepoštovanje radne discipline predviđene Zakonom, Pravilnikom o radu kod poslodavca i ugovorom o radu. Konkretno, odbijanjem zaposlene da izvrši radni nalog koji se odnosi na prekucavanje teksta dokumenta „Opomena", učinjena je povreda radne obaveze iz čl. 102 st. 1. tač. 9. Pravilnika o radu, dok je neprimerenim ponašanjem zaposlene iskazanim prema direktorki u smislu spuštanja slušalice i podrugljivog komentarisanja da direktorka ne zna da delegira zadatke, učinjena povreda radne obaveze iz čl. 102 st. 1. tač. 14. Pravilnika; nepoštovanje radne discipline iz čl. 179 st. 3 tač. 8 Zakona o radu koje postoji u slučaju neopravdanog izostajanja sa rada u trajanju od 3 dana, u skladu sa čl. 117 st. 1. tač. 5. Pravilnika. U obrazloženju rešenja je navedeno da je tužilja 06.07.2021. godine usmenim putem dobila radni zadatak, da izvrši prekucavanje teksta dokumenta „Opomena" koji joj je putem elektronske pošte istog dana poslala zaposlena BB, te kako tužilja predmetni zadatak nije izvršila nakon proteka roka od nedelju dana, direktorka tuženog je 14.07.2021. godine telefonskim putem kontaktirala tužilju da proveri zbog čega konkretni radni zadatak nije izvršen, i tom prilikom joj je tužilja grubo odgovorila da nije uradila zadatak, jer nije znala kako, a na pitanje direktora, kako nije znala da uradi zadatak jer se isti odnosio na prosto prekucavanje dokumenta u Wordu, zaposlena je grubo odbrusila direktorki: „Znala bih kada bi ti bolje delegirala zadatke", nakon čega je razgovor prekinula grubim spuštanjem slušalice. Nakon toga, direktorka tuženog je došla do radnog mesta tužilje, kako bi nastavili razgovor koji je tužilja prekinula spuštanjem slušalice, pri čemu je tužilja i tada nastavila da se obraća direktorki neprimerenim tonom, kojom prilikom je izjavila i da ne želi više da radi kod tuženog, nakon čega je direktorka izjavila da u tom slučaju može da ide kući. Narednog dana 15.07.2021. godine, direktorka tuženog je održala sastanak sa tužiljom na kom sastanku je prisustvovala i zaposlena BB, i ponudila je tužilji zaključenje sporazuma o raskidu ugovora o radu, uz istovremenu napomenu da postoji dobra volja i spremnost da se celokupan incident i krajnje neprimereno ponašanje tužilje ostavi po strani i da se nastavi dalja saradnja, ukoliko to i tužilja želi i tom prilikom direktorka je tražila od tužilje da sačini pisanu izjavu povodom događaja od prethodnog dana i predoči viđenje istog iz svog ugla. Tužilja je kratko napisala da zbog pretrpljenog stresa nije u stanju da izvrši ni ovaj nalog direktorke, odnosno da opiše predmetni događaj, a na pitanje direktorke, da li želi da nastavi sa radom kod tuženog, tužilja je odgovorila da ne zna, da će razmisliti i da će javiti do 17 časova. Nakon toga, tužilja nije dala nikakav odgovor, niti je dostavila otkaz ugovora o radu, već je samoinicijativno prestala da dolazi na rad, ne pruživši bilo kakvo objašnjenje i pri tom odbijajući da se javi na telefonske pozive direktorke, kao i drugih zaposlenih kod poslodavca.

U sprovedenom postupku je utvrđeno da prethodno opisanim postupanjem tužilje učinjene su povrede radne obaveze i nepoštovanje radne discipline, koje predstavljaju razlog za otkaz ugovora o radu. Rešenje o otkazu ugovora o radu, tužilji je dostavljeno 17.08.2021. godine. Pre donošenja osporenog rešenja, tuženi je tužilji dostavio upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu od 27.07.2021. godine u kome su navedeni osnov za davanje otkaza, činjenice i dokazi koji ukazuju na to da su se stekli uslovi za otkaz i rok za davanje odgovora na upozorenje. Tuženi je navedeno upozorenje dostavio tužilji na adresu prebivališta, preporučeno poštom i tužilja je svojeručno potpisala prijem pošiljke 28.07.2021. godine, a na navedeno upozorenje se nije izjasnila.

Prema izveštajima o privremenoj sprečenosti za rad od 04.08.2021. godine i 13.08.2021. godine, tužilja je bila privremeno sprečena za rad, zbog bolesti, u periodu od 15.07.2012. godine pa na dalje. Za vreme privremene sprečenosti za rad, tužilja nije tuženom dostavila potvrdu o privremenoj sprečenosti za rad.

Rešenjem RF PIO, filijala Zrenjanin od 27.09.2021. godine, tužilji je utvrđen prestanak svojstva osiguranika zaključno sa 17.08.2021. godine.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je s pozivom na odredbe člana člana 179. stav 2. tačka 5. i stav 3. tačka 1., 2, i 8. Zakona o radu, zaključio da je tužilji zakonito otkazan ugovor o radu. Ne postoji razlog za poništaj rešenja o otkazu, imajući u vidu da su izvedenim dokazima utvrđene činjenice na kojima je zasnovano osporeno rešenje. Tužilja je na način opisan u osporenim rešenjima svojom krivicom izvršila povredu radne obaveze propisanu opštim aktom poslodavca tako što je neopravdano odbila da izvrši nalog direktorke tuženog i nije poštovala radnu disciplinu jer se nakon odbijanja da izvrši nalog, direktorki obraćala neprimerenim tonom, te nakon navedenog događaja prestala da dolazi na posao duže od 3 dana, pri čemu nije odgovarala na telefonske pozive direktorki, ni drugim zaposlenima, te je njeno ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca.

Drugostepeni sud je prihvatio činjenično stanje utvrđeno prvostepenom presudom i zaključio da je prvostepeni sud donoseći presudu pravilno primenio materijalno pravo, te ocenio da žalba tužilje nije osnovana i iz kojih razloga. Upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu je doneto 27.07.2021. godine i istog dana tužilji upućeno preporučenom pošiljkom koju je ona primila 28.07.2021. godine, po čemu se osnovano može zaključiti da je poslato pismeno upravo predmetno upozorenje, imajući u vidu da tužilja nije dostavila dokaze kojima bi osporila ove tvrdnje tuženog, odnosno nije dokazala da joj je tuženi tom prilikom poslao neko drugo pismeno, a ne upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu.

Pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su odbili tužbeni zahtev za poništaj osporenog rešenja tuženog i akcesorni zahtev za naknadu štete.

Odredbom člana 179. stav 2. tačka 5. („Službeni glasnik RS“, br. 24/05...95/18), propisano je da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji svojom krivicom učini povredu radne obaveze i to ako učini povredu radne obaveze utvrđenu opštim aktom, odnosno ugovorom o radu. Stavom 3. istog člana propisano je da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji ne poštuje radnu disciplinu, i to: ako neopravdano odbije da obavlja poslove i izvršava naloge poslodavca u skladu sa zakonom (tačka 1.), ako ne dostavi potvrdu o privremenoj sprečenosti za rad u smislu člana 103. ovog zakona (tačka 2.) i ako ne poštuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca (tačka 8.)

Iz činjeničnog utvrđenja u postupku ocene zakonitosti rešenja o otkazu ugovora o radu, sledi da je tužilja učinila povrede koje su joj otkaznim rešenjem stavljene na teret, zbog čega joj je zakonito otkazan ugovor o radu. Naime, poštovanje radne discipline podrazumeva obavezu zaposlenog da savesno i odgovorno obavlja poslove na kojima radi i poštuje organizaciju rada što podrazumeva i odgovarajuće ponašanje zaposlenog na radu i u vezi sa radom prema poslodavcu. Neopravdanim odbijanjem da izvrši nalog direktorke tuženog, obraćanjem direktorki neprimernim tonom, te nedolaskom na posao duže od 3 dana, pri čemu nije dostavila potvrdu o privremenoj sprečenosti za rad, u smislu odredbe člana 103. Zakona o radu, niti je opravdala nedostavljanje iste, tužilja je iskazala ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca, odnosno ponašanje suprotno ponašanju koje se očekuje i koje poslodavac može da toleriše.

Bez uticaja su navodi revizije da sud nije mogao da ceni zakonitost osporenog rešenja bez utvrđivanja sadržine Pravilnika o radu i ugovora o radu, s obzirom da se tuženi u rešenju o otkazu ugovora o radu poziva na povrede radnih obaveza propisane navedenim Pravilnikom, a imajući u vidu su ispunjeni zakonski uslovi za otkaz ugovora o radu od strane poslodavca zbog nepoštovanja radne discipline, u smislu člana 179. stav 3. tačka 1., 2. i 8. Zakona o radu, pri čemu je za otkaz ugovora o radu dovoljno ostvarenje jednog od otkaznih razloga razloga navedenih u rešenju.

Osim toga, sud nije vezan pravnom kvalifikacijom otkaznih razloga već činjeničnim opisom radnje navedene u rešenju o otkazu i u upozorenju o postojanju razloga za otkaz, kao i činjenicama utvrđenim u postupku pred sudom. Kod utvrđenog da je tužilja na način i u vreme kako je navedeno u rešenju o otkazu, odbila da izvrši nalog direktorke tuženog, direktorki se obraćala neprimernim tonom, nakon čega je prestala da dolazi na posao u periodu dužem od tri dana, a na pozive nije odgovarala, to su se u radnjama tužilje stekla obeležja nepoštovanja radne discipline propisane citiranim odredbama Zakona o radu. Neosnovan je navod revizije da tužilja nije neopravdano izostala sa rada, jer prema izveštajima o privremenoj sprečenosti za rad od 04.08.2021. godine i 13.08.2021. godine, tužilja je u periodu od 15.07.2012. godine pa na dalje, bila privremeno sprečena za rad zbog bolesti, budući da tužilja nije u roku od tri dana od nastupanja privremene sprečenosti za rad poslodavcu dostavila potvrdu o privremenoj sprečenosti za rad u smislu člana 103. Zakona o radu, što predstavlja otkazni razlog iz člana 179. stav 3. tačka 2. Zakona o radu.

Suprotno navodima revizije, tuženi je u svemu pravilno sproveo postupak koji je prethodio donošenju rešenja o otkazu ugovora o radu. Pre otkaza ugovora o radu, tuženi je tužilju pisanim putem upozorio na postojanje razloga za otkaz, u skladu sa obavezom iz člana 180. Zakona o radu, a u upozorenju i u rešenju o otkazu ugovora o radu jasno su obrazložene sve okolnosti i razlozi koji su doveli do donošenja pobijanog rešenja. Revizijskim navodima, isticanim i u žalbi, ne dovodi se u pitanje pravilnost zaključka nižestepenih sudova, koji se odnosi na dostavu upozorenja o razlozima za otkaz, jer iz izvedenih dokaza proizlazi da je tuženi upozorenje od 27.07.2021. godine, tužilji dostavio na adresu prebivališta 28.07.2021. godine, u skladu sa odredbom člana 185. stav 2. Zakona o radu, a tužilja nije dokazala suprotno, da je tuženi tužilji dostavio neko drugo pismeno, a ne predmetno upozorenje.

Imajući u vidu da je tužilji zakonito prestao radni odnos, neosnovan je njen zahtev za naknadu štete u smislu člana 191. stav 1. Zakona o radu.

Kako se ni ostalim navodima revizije, koji predstavljaju ponavljanje žalbenih navoda i navoda iznetih u prvostepenom postupku i koji su bili predmet pravilne ocene nižestepenih sudova, ne dovodi u sumnju pravilnost i zakonitost pobijane odluke, to je Vrhovni sud na osnovu odredbe člana 414. stav 1. ZPP odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Jelica Bojanić Kerkez,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković