Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragane Marinković, predsednika veća, Marine Milanović, Zorice Bulajić, Branke Dražić i Radoslave Mađarov, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Slaviša Miljuš, advokat iz ..., protiv tuženog JP „Putevi Srbije“ iz Beograda, radi isplate, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 4274/22 od 13.12.2022. godine, u sednici veća održanoj 31.01.2024. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 4274/22 od 13.12.2022. godine, u odnosu na uplatu poreza, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 4274/22 od 13.12.2022. godine, u odnosu na uplatu poreza.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Šidu P1 51/20 od 13.06.2022. godine, stavom prvim i drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime uvećane zarade za rad u smenama i po osnovu prekovremenog rada, isplati pojedinačne mesečne iznose sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti do isplate, kao i da na dosuđene iznose za tužioca izvrši uplatu pripadajućih doprinosa i poreza nadležnim fondovima po stopi i osnovici na dan uplate. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime troškova za dolazak i odlazak sa rada, isplati pojedinačne mesečne iznose sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti do isplate. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime troškova parničnog postupka isplati 87.300,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do konačne isplate.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 4274/22 od 13.12.2022. godine, žalba tuženog je delimično usvojena i prvostepena presuda ukinuta u delu kojim je obavezan tuženi da na dosuđene iznose uvećane zarade za rad u smenama i po osnovu prekovremenog rada uplati pripadajuće poreze na ime tužioca nadležnim fondovima po stopi i osnovici na dan uplate i tužba je u tom delu odbačena, dok je u preostalom delu žalba tuženog odbijena i presuda u preostalom delu potvrđena.

Protiv pravnosnažnog dela presude donete u drugom stepenu, koji se odnosi na uplatu poreza, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o istoj odlučuje u smislu odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku (posebna revizija).

Odlučujući o izuzetnoj dozvoljenosti revizije na osnovu člana 404. stav 2. u vezi sa članom 420. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je našao da razlozi za odlučivanje o reviziji nisu osnovani.

Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/2011 ... 10/2023), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

U ovom slučaju revizijom se pobija drugostepena odluka kojom je pravnosnažno ukinuta prvostepena presuda, u delu kojim je obavezan tuženi da na dosuđene iznose uvećane zarade za rad u smenama i prekovremeni rad uplati na ime tužioca pripadajuće poreze, a tužba u tom delu odbačena. Po oceni Vrhovnog suda nisu ispunjeni uslovi propisani članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, jer je u navedenom delu tužba odbačena zbog nenadležnosti suda, što spada u domen bitnih povreda odredaba parničnog postupka, ali koji ne mogu biti razlog za izjavljivanje posebne revizije. U skladu sa navedenim, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Odlučujući o dozvoljenosti revizije primenom člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, u vezi sa članom 420. istog zakona, Vrhovni sud je utvrdio da je revizija nedozvoljena.

Naime, odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba je podneta 13.07.2020. godine, a označena vrednost predmeta spora je 100.000,00 dinara.

Imajući u vidu da se radi o imovinskopravnom sporu, u kome pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija nedozvoljena.

Takođe, kada drugostepeni sud, odlučujući o žalbi, ukine prvostepenu presudu i odbaci tužbu, nema mesta primeni odredbe člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP. Naime, u takvoj situaciji, kakva je i u konkretnom slučaju, drugostepeni sud ukida prvostepenu presudu i odbacuje tužbu rešenjem kao vrstom odluke. Ova formalnopravna činjenica je već dovoljna da se u tim slučajevima eliminiše primena pomenute zakonske odredbe i da se o reviziji odlučuje primenom člana 420. ZPP. Osim toga, član 403. stav 2. tačka 2. ZPP sadrži deo koji zahteva da drugostepeni sud preinači prvostepenu presudu i odluči o zahtevima stranaka, dakle meritorno okonča spor. Tek tada se stiču uslovi da se o izjavljenoj reviziji odlučuje primenom člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP. Odluka drugostepenog suda u konkretnom slučaju, ne može da se smatra preinačenjem prvostepene presude, a što bi omogućilo dozvoljenost revizije po članu 403. stav 2. tačka 2. ZPP.

Na osnovu člana 413. u vezi sa članom 420. stav 6. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković