.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 5559/2024
18.07.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branka Stanića, predsednika veća, Tatjane Miljuš i Tatjane Matković Stefanović, članova veća, u parnici tužilaca AA iz ..., BB iz ..., VV iz ..., GG iz ..., koje sve zastupa Vladimir M. Šumkarac, advokat u ..., protiv tužene Direkcije za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda JP Beograd, radi raskida ugovora, odlučujući o reviziji tužilaca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 4829/22 od 27.09.2023. godine, u sednici veća održanoj dana 18.07.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilaca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 4829/22 od 27.09.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Drugog osnovnog suda u Beogradu P 65/20 od 20.05.2022. godine, u stavu prvom izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužilaca da se raskine ugovor broj .. od 15.06.2007. godine, zaključen između tužilaca i tužene, kao neosnovan. U stavu drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužilaca da sud obaveže tuženu da tužiocu GG iz ... isplati iznos od 878.559,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 20.06.2007. godine do konačne isplate. U stavu trećem izreke, odbijen je eventualni tužbeni zahtev tužilaca da se utvrdi da je ništav i da ne proizvodi pravno dejstvo ugovor broj ... od 15.06.2007. godine zaključen između tužilaca i tužene, kao neosnovan. Stavom četvrtim izreke, određeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 4829/22 od 27.09.2023. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužilaca i potvrđena je prvostepena presuda u stavu prvom, drugom i trećem izreke. Rešenje o troškovima parničnog postupka sadržano u stavu četvrtom izreke prvostepene presude preinačeno je i tužioci su obavezani da tuženoj na ime troškova parničnog postupka isplate iznos od 19.042,80 dinara. Odbijen je zahtev tužilaca za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne drugostepene presude tužioci su izjavili blagovremenu reviziju.
Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost izjavljene revizije po odredbi člana 410. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...10/23) i našao da revizija tužilaca nije dozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužioci su tužbu podneli dana 18.03.2015. godine. Vrednost predmeta spora iznosi 878.559,00 dinara, odnosno dinarska protivvrednost 7.320,73 evra na dan podnošenja tužbe.
Vrednost predmeta spora pravnosnažne drugostepene odluke koja se pobija revizijom i koja se odnosi na glavno potraživanje je ispod zakonom propisanog revizijskog cenzusa.
Stoga, kada je vrednost pobijanog dela drugostepene odluke koji se odnosi na glavno potraživanje ispod propisanog revizijskog cenzusa, to je razlog zbog kojeg revizija tužilaca nije dozvoljena, po odredbi člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku.
Na osnovu izloženog, Vrhovni sud je primenom odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku reviziju odbacio kao nedozvoljenu.
Predsednik veća – sudija
Branko Stanić,s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
