Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu, primenom odredbe člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 3. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 10/23) i utvrdio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti, a nema ni drugih bitnih povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP učinjenih pred drugostepenim sudom.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila zaposlena kod tuženog na poslovima ... na Klinici za ... po osnovu više ugovora o radu na određeno vreme. Prvi ugovor o radu zaključila je 23.08.2010. godine broj .., a nakon toga je sledilo zaključenje niz sukcesivnih ugovora. Poslednji ugovor je zaključila pod rednim brojem .. dana 21.02.2017. godine na period od 20.02.2017. do 20.05.2017. godine. Tužilja je bila kod tuženog u radnom odnosu u periodu od 21.12.2009. do 21.03.2010. godine. Radni odnos tužilji je prestao rešenjem tuženog broj .. od 12.05.2017. godine zbog isteka roka na koji je zasnovan.

Pri ovako utvrđenom činjeničnom stanju prvostepeni sud je zaključio da tužilja u periodu od 21.12.2009. do 29.07.2014. godine, odnosno pre početka primene Zakona o izmenama i dopunama Zakona o radu nije bila u radnom odnosu kod tuženog na određeno vreme u kontinuitetu dužem od 12 meseci na istom radnom mestu bez prekida dužeg od 30 dana zbog čega u tom periodu nije moglo doći do preobražaja radnog odnosa zasnovanog na određeno vreme u radni odnos na neodređeno vreme. Međutim, nakon početka primene Zakona o izmenama i dopunama Zakona o radu (29.07.2014. godine), tužilja je bila u radnom odnosu kod tuženog na istom radnom mestu po osnovu više zaključenih sukcesivnih ugovora o radu na određeno vreme koji radni odnos je trajao sa prekidima dužim od 30 dana više od 24 meseca i još pet radnih dana. Stoga su se stekli uslovi da radni odnos na određeno vreme preraste u radni odnos na neodređeno vreme jer je tužilja radila kod tuženog duže od 24 meseca na istim poslovima. Stekli su se uslovi da tužilji radni odnos na određeno preraste u radni odnos na neodređeno vreme od 07.01.2017. godine, ali kako je tužilja tražila da se utvrdi da je preobražaj nastupio dana 13.04.2017. godine, to je prvostepeni sud tužbeni zahtev i usvojio. Shodno tome, usvojen je i zahtev za poništaj rešenja tuženog od 12.05.2017. godine.

Drugostepeni sud nije prihvatio ovakvu pravnu argumentaciju prvostepenog suda. Drugostepeni sud zaključuje da je prvostepeni sud izgubio iz vida da u ovom slučaju mora da se primeni Zakon o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu („Službeni glasnik RS“, broj 108/13). Članom 27e stav 34. naznačenog zakona propisano je da korisnici javnih sredstava ne mogu zasnivati radni odnos sa novim licima radi popunjavanja slobodnih, odnosno upražnjenih radnih mesta do 31.12.2015. godine. Kasnijim izmenama te odredbe ova zabrana je produžavana do isteka svake sledeće kalendarske godine. Samo izuzetno od ove zabrane radni odnos sa novim licima mogao se zasnovati uz saglasnost tela Vlade na predlog nadležnog ministarstva, odnosno drugog nadležnog organa uz prethodno pribavljeno mišljenje ministarstva (član 27e stav 35). Odredba Zakona o budžetskom sistemu su odredbe posebnog zakona u odnosu na odredbe Zakona o radu i predstavljaju lex specialis shodno odredbi člana 105. Zakona o budžetskom sistemu. Prvostepeni sud prilikom odlučivanja o tužbenom zahtevu tužilje nije imao u vidu naznačenu odredbu koje imaju prednost u primeni u odnosu na član 37. Zakona o radu, pa je preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev kao neosnovan.

Po oceni Vrhovnog suda, drugostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo.

Naime, odredbom člana 37. Zakona o radu, propisano je u kojim slučajevima rad na određeno vreme može prerasti u rad na neodređeno vreme. Međutim, Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu („Službeni glasnik RS“, broj 108/13) propisano je da korisnici javnih sredstava ne mogu zasnivati radni odnos sa drugim licima radi popunjavanja slobodnih odnosno upražnjenih radnih mesta do 31.12.2015. godine (član 27e stav 34), a kasnijim izmenama te odredba zabrana je produžavana do isteka svake sledeće kalendarske godine. Izuzetno od ove zabrane radni odnos sa novim licima mogao se zasnivati uz saglasnost Vlade na predlog nadležnog ministarstva, odnosno drugog nadležnog organa uz prethodno pribavljeno mišljenje ministarstva (član 27e stav 35). Odredbom člana 105. Zakona o budžetskom sistemu propisano je da ako su odredbe drugih zakona odnosno propisa u suprotnosti sa tim zakonom, primenjuju se odredbe tog zakona. Stoga je drugostepeni sud pravilno postupio kada je primenio naznačene odredbe i preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev tužilje kao neosnovan.

Navodima iz revizije ne dovodi se u sumnju pravilnost pobijane odluke. Neprihvatljivo je stanovište izneto u reviziji da se ovakvim tumačenjem Zakona o budžetskom sistemu narušava odredba člana 60. Ustava Republike Srbije, a ovo iz razloga što odredbe Ustava regulišu načela i predstavljaju opšte norme čija se primena dalje razrađuje posebnim zakonskim propisima. Određenim zakonskim propisima mogu biti suspendovane određene odredbe drugih zakonskih propisa, a koji pripadaju zakonima istog ranga u pogledu važnosti, što je i ovde slučaj jer Zakon o budžetskom sistemu u paraleli sa Zakonom o radu predstavlja zakon opšteg karaktera, ali s obzirom da Zakon o budžetskom sistemu sadrži posebnu normu kao lex specialis, to je ista morala biti primenjena pod uslovima kojima je propisano.

Shodno napred iznetom, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Gordana Komnenić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković