Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava i pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja i predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, na osnovu odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku, radi ujednačavanja sudske prakse.

Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...10/23), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Predmet tražene pravne zaštite je naknada nematerijalne štete, koju je tužilac pretrpeo prilikom kontakta njegovog vozila i divljači koja je pretrčavala državni put 1B, broj 12 i objektivne odgovornosti tužene u smislu člana 173. i 174. Zakona o obligacionim odnosima. Po oceni Vrhovnog suda, uslovi za primenu instituta posebne revizije iz člana 404. stav 1. ZPP, nisu ispunjeni. Ne postoji potreba za razmatranjem pravnog pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, odnosno za novim tumačenjem prava u pogledu primene članova 177., 173., 174., 192. i 200. Zakona o obligacionim odnosima, kojima su regulisani osnovi odgovornosti za štetu i pojam štete, kao i pravno priznati vidovi nematerijalne štete za koje se može dosuditi novčana naknada pod određenim uslovima. Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, činjenice utvrđene u postupku, način presuđenja i razloge na kojima su zasnovane odluke nižestepenih sudova, Vrhovni sud je ocenio da su nižestepene odluke u skladu sa praksom revizijskog suda i pravnim stavovima izraženim u odlukama Vrhovnog suda u istim ili sličnim činjeničnim i pravnim situacijama, zbog čega nema uslova za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj.

Iz tih razloga, Vrhovni sud je odluku kao u stavu prvom izreke doneo primenom odredbe člana 404. stav 2. ZPP.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena.

Tužbu sudu radi naknade štete tužilac je podneo 20.06.2016. godine, a vrednost predmeta spora koja se revizijom pobija je 130.000,00 dinara.

Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, sporivi male vrednosti smatraju se sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe. Protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena, jer je tako propisano odredbom člana 479. stav 6. istog Zakona.

U konkretnom slučaju radi se o postupku u sporu male vrednosti, u kom vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, pa revizija nije dozvoljena, na osnovu odredbe člana 479. stav 6. ZPP.

Imajući u vidu da se u konkretnom, radi o sporu male vrednosti, u kom sporu revizija nije dozvoljena, saglasno članu 479.stav 6. ZPP, to je bez uticaja preinačenje prvostepene presude pobijanom odlukom, jer se odredba člana 403. stav 2. tačka 2. navedenog zakona ne primenjuje u sporovima u kojima je posebnom odredbom istog zakona ili posebnim zakonom određeno da revizija protiv odluke u toj vrsti spora nije dozvoljena, kao što je ovde slučaj.

Iz izloženih razloga, Vrhovni sud je odluku kao u stavu drugom izreke doneo primenom odredbe člana 413. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Dobrila Strajina,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković