Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena Opšta bolnica Sremska Mitrovica je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Pravnosnažnom presudom, nakon ocene neosnovanosti prigovora nedostatka pasivne legitimacije na strani tužene Opšte bolnice Sremska Mitrovica, primenom materijalnog prava iz člana 154, 155. i 170. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, obavezani su tuženi da tužilji naknade štetu koju je pretrpela usled nepravilnog rada obračunske službe tužene Opšte bolnice Sremska Mitrovica, na taj način što je u periodu od juna 2020. godine zaključno sa majem 2021. godine vršena obustava od mesečne plate tužilje (administrstivna zabrana) u iznosu od po 781,00 dinara i obustavljeni iznosi, bez pravnog osnova, uplaćivani na račun tuženog Sindikata medicinskih sestara i tehničara Srbije, umesto na račun privrednog društva „Fenomena 021“ d.o.o. Novi Sad, sa kojim je tužilja zaključila Ugovor o kupovini robe – zaključnicu broj .. od 19.06.2020. godine i kome je po prijemu tužbe radi duga, dana 23.05.2022. godine izvršila uplatu dugovanog iznosa po osnovu kupovine robe od 9.370,00 dinara i iznos od 9.000,00 dinara na ime troškova za sastav tužbe. Ovo tim pre što nije postojao ugovor koji bi regulisao pravni odnos između tužene sindikalne organizacije i privrenog društva, na osnovu koga bi obustavljeni iznosi, uz saglasnost tužilje, mogli biti uplaćivani sindikalnoj organizaciji.

Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, činjenice utvrđene u postupku i način presuđenja, Vrhovni sud je ocenio da je drugostepena odluka u skladu sa praksom revizijskog suda i pravnim stavovima izraženim u odlukama Vrhovnog suda, u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima stranaka, sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom, zbog čega nema uslova za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, a radi razmatranja pravnog pitanja opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava. Tužena nije uz reviziju dostavila pravnosnažne presude iz kojih bi proizlazio zaključak o različitom odlučivanju o istoj ili bitno sličnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji, pri čemu pravilna primena prava u sporovima sa tužbenim zahtevom, kao u konkretnom slučaju, zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja. Pored navedenog, revizijom se osporava ocena dokaza i pravilno utvrđeno činjenično stanje, što ne predstavlja razlog za primenu instituta izuzetne dozvoljenosti revizije. Primena ovog instituta je predviđena isključivo za pitanja materijalnog prava, pa je potrebno da se u reviziji jasno navede pravno pitanje čije se razmatranje predlaže i obrazloži potreba njegovog razmatranja u smislu ispunjenja uslova propisanih u članu 404. stav 1. ZPP, što u konkretnom slučaju nije učinjeno.

Iz navedenih razloga, nisu ispunjeni uslovi da se u ovoj parnici dozvoli odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, pa je Vrhovni sud primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/2011…10/2023, u daljem tekstu: ZPP) odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP je propisano da revizija nije dozvoljena ako je izjavljena protiv presude protiv koje po zakonu ne može da se podnese. (član 403. st. 1.i 3.)

U sporovima radi novčanog potraživanja iz radnog odnosa revizija je dozvoljena pod istim uslovima kao i u imovinskopravnim sporovima koji se odnose na novčano potraživanje.

Prema članu 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovoj pravnoj stvari je podneta 24.06.2022. godine. Vrednost predmeta spora je iznos od 18.370,00 dinara.

Kako vrednost predmeta spora pobijenog dela pravnosnažne presude očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, to revizija nije dozvoljena u smislu člana 403. stav 3. ZPP.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Branka Dražić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković