Okrivljeni je obavezan da na ime troškova pred drugostepenim sudom, na ime paušala, plati iznos od 50.000,00 dinara, u roku od 15 dana od pravnosnažnosti presude kao i da plati troškove krivičnog postupka nastale pred prvostepenim sudom, o čijoj visini će prvostepeni sud odlučiti posebnim rešenjem.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž3 13/2024 od 07.11.2024. godine odbijene su kao neosnovane žalbe okrivljenog AA i njegovog branioca, a presuda Apelacionog suda u Nišu Kž1 320/23 od 27.03.2024. godine potvrđena.

Protiv navedene drugostepene i trećestepene pravnosnažne presude zahteve za zaštitu zakonitosti podneli su branioci okrivljenog AA, i to:

- advokat Ivica Knežević, zbog bitnih povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1) tačka 1) i stav 2. tačka 1) ZKP i povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti i pobijane presude preinači tako što će prema okrivljenom odbiti optužbu ili ukine pobijane presude predmet vrati na ponovno odlučivanje apelacionom sudu,

- advokat Miloš Jovanović, zbog bitnih povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1) tačka 1) i stav 2. tačka 1) ZKP i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, s tim da iz sadržaja zahteva proizilazi da isti podnosi i zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, ukine pobijane presude i predmet vrati apelacionom sudu na ponovno odlučivanje o žalbi javnog tužioca izjavljenoj protiv prvostepene presude, s tim da naredi da se novi postupak održi pred potpuno izmenjenim većem.

Vrhovni sud je primerke zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog AA, advokata Ivice Kneževića i advokata Miloša Jovanovića, dostavio Vrhovnom javnom tužilaštvu, u skladu sa članom 488. stav 1. KZ i u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužilaštva i branilaca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevima, našao:

Zahtevi za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog AA su neosnovani.

Branioci okrivljenog AA, advokat Ivica Knežević i advokat Miloš Jovanović, zahteve za zaštitu zakonitosti podnose zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Kao nezakonit dokaz, na kom se prema odredbama Zakonika o krivičnom postupku presuda ne može zasnivati, branioci označavaju zapisnik o postavljanju kriminalističko tehničke klopke MUP RS, Policijske uprave u Nišu OKP OZSPK broj PU-3215/13 od 24.08.2013. godine, koji je, prema stavu odbrane, proistekao iz nezakonite radnje policije, koja se ogleda u podsterkavanju okrivljenog da izvrši krivično delo koje ne bi izvršio, a koje je sprovedeno preko oštećene BB, koja je u dva navrata podstaknuta da okrivljenom AA na bilo koji način preda novac da bi njenog brata primio na Kliniku za ... KC ... i operisao ga, i to najpre od strane svedoka VV, direktora KC ..., a potom i od strane policije. Navedeni zaključak odbrane, prema navodima zahteva, jasno proizilazi iz zapisnika o postavljanju kriminalističko tehničke klopke i to zbog toga što javni tužilac ovaj zapisnik nije potpisao i što je u zapisniku konstatovano da je klopka postavljena 09.05.2013. godine, odnosno mnogo pre dana izvršenja krivičnog dela, kada okrivljeni nije ni poznavao brata oštećene.

Odredbom člana 604. stav 1. važećeg ZKP propisano je da će se zakonitost radnji preduzetih pre početka primene ovog zakonika ocenjivati po odredbama Zakonika o krivičnom postupku („Službeni list SRJ“ br. 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“, br. 58/04 ... 76/10) (u daljem tekstu: ranije važeći ZKP).

Odredbom člana 46. stav 1. ranije važećeg ZKP propisano je da je osnovno pravo i osnovna dužnost javnog tužioca gonjenje učinilaca krivičnih dela, dok je u stavu 2. tačka 1) propisano da je za krivična dela za koja se goni po službenoj dužnosti javni tužilac nadležan da rukovodi pretkrivičnim postupkom. U stavu 3. istog člana, propisano je da su radi vršenja ovlašćenja iz tačke 1. stava 2. ovog člana, svi organi koji učestvuju u pretkrivičnom postupku dužni da o svakoj preduzetoj radnji obaveste nadležnog javnog tužioca, a da su Ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove-policija (u daljem tekstu: organ unutrašnjih poslova) i drugi državni organi nadležni za otkrivanje krivičnih dela dužni da postupe po svakom zahtevu nadležnog javnog tužioca.

Odredbom člana 225. stav 1. ranije važećeg ZKP propisano je da ako postoje osnovi sumnje da je izvršeno krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti, organi unutrašnjih poslova dužni da preduzmu potrebne mere da se pronađe učinilac krivičnog dela, da se učinilac ili saučesnik ne sakrije ili ne pobegne, da se otkriju i obezbede tragovi krivičnog dela i predmeti koji mogu poslužiti kao dokaz, kao i da prikupe sva obaveštenja koja bi mogla biti od koristi za uspešno vođenje krivičnog postupka. U stavu 2. istog člana, propisano je da u cilju ispunjenja dužnosti iz stava 1. ovog člana, organi unutrašnjih poslova mogu da traže potrebna obaveštenja od građana; da izvrše potreban pregled prevoznih sredstava, putnika i prtljaga; da za neophodno potrebno vreme ograniče kretanje na određenom prostoru; da preduzmu potrebne mere u vezi sa utvrđivanjem istovetnosti lica i predmeta; da raspišu potragu za licem i stvarima za kojima se traga; da u prisustvu odgovornog lica pregledaju određene objekte i prostorije državnih organa, preduzeća, radnji i drugih pravnih lica, ostvare uvid u njihovu dokumentaciju i da je po potrebi oduzmu, kao i da preduzmu druge potrebne mere i radnje. O činjenicama i okolnostima koje su utvrđene prilikom preduzimanja pojedinih radnji, a mogu biti od interesa za krivični postupak, kao i o predmetima koji su pronađeni ili oduzeti sastaviće se zapisnik ili službena beleška.

U konkretnom slučaju, ovlašćena službena lica Policijske uprave u Nišu su nakon podnošenja krivične prijave oštećene BB od 23.08.2013. godine, zbog postojanja osnova sumnje da je izvršeno krivično delo primanje mita iz člana 367. KZ koje se goni po službenoj dužnosti, preduzeli mere u skladu sa ovlašćenjima organa unutrašnjih poslova iz člana 225. stav 1. i 2. ranije važećeg ZKP, a sve u cilju otkrivanja i obezbeđenja tragova krivičnog dela i predmeta koji mogu poslužiti kao dokaz, o čemu su obavestili javnog tužioca, u skladu sa članom 46. stav 3. ranije važećeg ZKP, i o tome sačinili zapisnik o postavljanju kriminalističko tehničke klopke MUP RS, PU Niš, OKP-OZSPK broj PU-3215/13, službenu belešku o forenzičkom pregledu lica mesta broj KT 301-1346/13 i kriminalističko tehničku fotodokumentaciju broj 1346/13, sve od 24.08.2013. godine, na kojoj su prikazani izgled, apoeni i serijski brojevi novčanica u stranoj valuti koje su od strane ovlašćenih službenih lica predate oštećenoj BB navedenog dana, a potom, istog dana uz potvrdu o privremeno oduzetim predmetima broj PU-3215/13 oduzete od okrivljenog AA.

Imajući u vidu da su ovlašćena službena lica organa unutrašnjih poslova preduzete radnje obavili u svemu u skladu sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku, koji je bio na snazi u vreme njihovog preduzimanja, i o tome obavestili nadležnog javnog tužioca, to Vrhovni sud nalazi da zapisnik o postavljanju kriminalističko tehničke klopke, ni sam po sebi niti prema načinu pribavljanja ne predstavlja nezakonit dokaz, tako da isti, suprotno navodima zahteva, može biti korišćen kao dokaz u krivičnom postupku. Okolnost da zapisnik o postavljanju kriminalističko tehničke klopke ne sadrži potpis javnog tužioca, odnosno da je u istom kao dan postavljanja klopke označen datum „09.05.2013. godine“, umesto 24.08.2013. godine, ovaj dokaz ne čini nezakonitim obzirom da javni tužilac nije preduzeo ovu radnju niti je prisustvovao njenom sprovođenju, već je o njoj obavešten u skladu sa članom 46. stav 3. ranije važećeg ZKP, pa ovaj zapisnik ni ne treba da sadrži njegov potpis, dok je u pogledu dana postavljanja klopke, s obzirom na ostale izvedene dokaze, u pitanju očigledna greška pri sačinjavanju zapisnika (u zaglavlju zapisnika je naznačeno dan 24.08.2013. godine.

Osim toga, neosnovano se zakonitost ovog dokaza dovodi u pitanje navodima da je okrivljeni podstreknut na izvršenje krivičnog dela, koji su bili predmet razmatranja Apelacionog suda u Nišu, koji je postupao u trećem stepenu. Apelacioni sud u Nišu je iste navode žalbe branioca okrivljenog ocenio neosnovanim i o tome na strani 4. u trećem stavu svoje presude Kž3 13/24 od 07.11.2024. godine izneo jasne razloge, koje Vrhovni sud prihvata kao pravilne, te u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP na ove razloge upućuje.

Shodno navedenom, Vrhovni sud je navode zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog AA, kojima se ukazuje da su pobijane presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, ocenio kao neosnovane.

Neosnovano se zahtevima za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog AA, ukazuje da su pobijanim presudama učinjena povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP i s tim u vezi ističe da u radnjama okrivljenog nema obeležja krivičnog dela za koje je oglašen krivim niti bilo kod drugog krivičnog dela, osim eventualno krivičnog dela primanje mita iz člana 367. stav 4. KZ za koje je nastupila zastarelost krivičnog gonjenja, u smislu odredbi člana 103. stav 1. tačka 6) KZ i člana 104 stav 6. KZ.

Iz izreke pobijane drugostepene presude, prema nalaženju Vrhovnog suda, proizilaze sva zakonska obeležja krivičnog primanje mita iz člana 367. stav 1. KZ, za koje je okrivljeni AA oglašen krivim, i to kako subjektivna obeležja, tako i objektivna obeležja, među kojima i radnja izvršenja koja je preduzeta tokom avgusta meseca 2013. godine u ..., u Klinici za ... KC ..., a koja se, u konkretnom slučaju, sastoji u tome što je okrivljeni kao službeno lice-lekar specijalista ..., primio za sebe imovinsku korist u iznosu od 1.100 evra od oštećene BB da u okviru svog službenog ovlašćenja izvrši službenu radnju koju ne bi smeo izvršiti i to da dana 24.08.2013. godine primi brata oštećene GG, na Kliniku za ... KC ..., radi operacije ..., kada su zbog aktuelne epidemiološke situacije primani samo hitni slučajevi, a GG nije bio upisan u evidenciju po kojoj se određuje redosled hirurških intervencija niti je imao uput sa naznakom lekara „hitno“ ili hitno medicinsko stanje koje je iziskivalo hitnu medicinsku pomoć, i to tako što je neutvrđenog dana sredinom avgusta 2013. godine od oštećene BB primio za sebe imovinsku korist u iznosu od 100 evra, a potom pregled njenog brata GG zakazao za 24.08.2013. godine kada je bio dežuran na klinici, kog dana je oštećena sa bratom došla u kliniku gde je okrivljenom predala 1.000 evra, nakon čega je okrivljeni preuzeo medicinsku dokumentaciju i zdravstvenu knjižicu GG koje je potom predao medicinskoj sestri uz nalog da ga smesti u sobu broj 2.

Prema tome, Vrhovni sud nalazi da radnje koje je okrivljeni AA preduzeo, sadrže sva zakonska obeležja krivičnog dela primanje mita iz člana 367. stav 1. KZ, za koje zastarelost krivičnog gonjenja još nije nastupila, te su stoga neosnovani navodi zahteva za zaštitu zakonitosti kojima se ukazuje na povrede zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP da se u radnjama okrivljenog stiču obeležja krivičnog dela primanje mita iz člana 367. stav 4. KZ, a samim tim i navodi branilaca kojima na osnovu ove sopstvene pravne kvalifikacije krivičnog dela ukazuju na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP.

U preostalim navodima zahteva za zaštitu zakonitosti branioci okrivljenog, na osnovu sopstvene ocene dokaza, zaključuju da je okrivljeni podstreknut da izvrši krivično delo, što dovode u vezu sa činjeničnim stanjem i stavovima utvrđenim u odlukama Evropskog suda za ljudska prava na koje se u zahtevima pozivaju, osporavaju dokazanost preduzete radnje izvršenja i umišljaj okrivljenog, na koji način, prema nalaženju Vrhovnog suda, suštinski ukazuju na pogrešno ili nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povredu zakona iz člana 440. ZKP, u čije razmatranje se ovaj sud nije upuštao, obzirom da povreda zakona iz člana 440. ZKP ne predstavlja zakonski razlog iz člana 485. stav 4. ZKP zbog kog okrivljeni preko branioca može podneti ovaj vanredni pravni lek.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav. 1 i 2. ZKP odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                Predsednik veća-sudija

Sanja Živanović, s.r.                                                                                                               Svetlana Tomić Jokić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković