.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 1080/2024
25.09.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Komnenić, predsednika veća, dr Ilije Zindovića, Marije Terzić, Dobrile Strajina i Dragane Mirosavljević, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Stojan Peček, advokat iz ..., protiv tužene Fabrike ulja „Banat“ d.o.o. Nova Crnja, čiji je punomoćnik Leona Dimitrov, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv rešenja Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2971/23 od 28.12.2023. godine, u sednici održanoj 25.09.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužene izjavljenoj protiv rešenja Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2971/23 od 28.12.2023. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv rešenja Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2971/23 od 28.12.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Kikindi P1 107/22 od 28.09.2023. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev i obavezana tužena da tužilji isplati 47,830,62 dinara po osnovu manje isplaćene otpremnine prilikom prestanka radnog odnosa sa zateznom kamatom od 11.01.2022. godine do isplate. Stavom drugim izreke, odbijen je deo tužbenog zahteva preko dosuđenog do zahtevanog iznosa od 474.258,62 dinara sa zahtevanom kamatom. Stavom trećim izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2971/23 od 28.12.2023. godine, stavom prvim izreke, žalba tužene je delimično usvojena pa je preinačeno rešenje o troškovima postupka sadržano u presudi Osnovnog suda u Kikindi P1 107/22 od 28.09.2023. godine, tako što je tužena obavezana da tužilji po ovom osnovu naknadi 29.226,00 dinara sa zateznom kamatom počev od izvršnosti presude do isplate. Stavom drugim izreke, u preostalom delu žalba tužilje i žalba tužene u celosti je odbijena i navedena presuda u preostalom delu potvrđena. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv rešenja drugostepenog suda sadržanog u presudi u delu kojim je odlučeno o troškovima postupka, tužena je izjavila blagovremenu reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava a na osnovu odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 10/23), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Na osnovu odredbe člana 420. stav 6. istog zakona, u postupku povodom revizije protiv rešenja shodno se primenjuje odredba ovog zakona o reviziji protiv presude.
Po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse kao ni novo tumačenje prava. Predmet tražene pravne zaštite je odluka o troškovima parničnog postupka koju sud donosi na osnovu uspeha parničnih stranaka i preduzetih radnji u postupku u svakom konkretnom predmetu, primenom procesnog zakona, a nepravilna primena procesnog zakona predstavlja bitnu povredu odredaba parničnog postupka koja nije razlog za izjavljivanje posebne revizije.
Iz tih razloga, Vrhovni sud je odluku kao u stavu prvom izreke doneo primenom odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku.
Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije tužene na osnovu odredbe člana 410. stav 2. u vezi člana 420. stav 6. Zakona o parničnom postupku i utvrdio da revizija tužene nije dozvoljena.
Odredbom člana 28. Zakona o parničnom postupku propisano je da ako za utvrđenje stvarne nadležnosti, prava na izjavljivanje revizije i u drugim slučajevima propisanim u tom zakonu, merodavna vrednost predmeta spora, kao vrednost predmeta spora uzima se samo vrednost glavnog zahteva (stav 1), dok se kamate, ugovorna kazna i ostala sporedna traženja, kao i troškovi postupka ne uzimaju u obzir ako ne čine glavni zahtev (stav 2).
Imajući u vidu da tužena revizijom pobija odluku o troškovima postupka koja ne predstavlja rešenje protiv koga se revizija može da izjavi, u smislu odredbe člana 420. Zakona o parničnom postupku, to revizija izjavljena protiv ove vrste odluke, koja se odnosi na sporedno traženje, nije dozvoljena.
Iz izloženih razloga, Vrhovni sud je odluku kao u stavu drugom izreke doneo primenom odredbe člana 413. u vezi člana 420. stav 6. Zakona o parničnom postupku.
Predsednik veća – sudija
Gordana Komnenić,s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
