Apelacioni sud u Nišu je presudom Gž1 3290/22 od 03.08.2022. godine, stavom prvim izreke, potvrdio presudu Osnovnog suda u Boru P1 27/22 od 12.05.2022. godine u stavu I, u delu stava II izreke kojim je tuženi obavezan da tužioca vrati na rad, te u stavu III i IV izreke i žalba tuženog u tom delu odbijena je kao neosnovana. Stavom drugim izreke, ukinuta je ista presuda u preostalom usvajajućem delu stava drugog izreke i odbačena tužba u delu tužbenog zahteva kojim je traženo da tuženi rasporedi tužioca na poslovima i radnim zadacima koji odgovaraju njegovoj stručnoj spremi i radnom iskustvu, kao nedozvoljena.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Odlučujući o izjavljenoj reviziji, na osnovu člana 408. i člana 441. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je našao da revizija tuženog nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Revizijom se određeno ne ukazuje na bitnu povredu odredaba parničnog postupka, pa su ovi revizijski navodi bez uticaja.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu kod tuženog na poslovima ... po osnovu ugovora o radu od 28.10.2014. godine i Aneksa I ugovora o radu od 14.03.2019. godine. Rešenjem tuženog od 10.06.2019. godine, tužiocu je otkazan ugovor o radu zbog povrede radne obaveze predviđene članom 179. stav 2. tačka 5. Zakona o radu i člana 178. stav 1. tačka 7. Kolektivnog ugovora tuženog, te zbog nepoštovanja radne discipline iz člana 179. stav 3. tač. 4. i 8. Zakona o radu i člana 179. stav 1. tačke 4, 11. i 29. Kolektivnog ugovora tuženog. Tuženi je 25.04.2019. godine u 07,47 časova sproveo kontrolu prisustva alkohola u organizmu, kojom je prilikom je dregerom u organizmu tužioca izmereno prisustvo alkohola u vrednosti od 1,26 promila, a na zapisniku je konstatovano da tužilac nije negirao utvrđeni rezultat kontrole. Ponovno testiranje je obavljeno 03.05.2019. godine u 09,02 časova kada je takođe utvrđeno prisustvo alkohola u organizmu tužioca i to u vrednosti od 1,14 promila. Upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu tužiocu je dostavljeno 03.06.2019. godine, na koje se tužilac izjasnio pisanim putem navodeći da već duže vreme ima problema sa alkoholom, da je shvatio da je njegovo stanje hronično, a da je upozorenje na njega ostavilo veliki utisak, zbog čega se obratio za pomoć lekarima. Prema nalazu i mišljenju veštaka neuropsihijatrijske struke, tužilac je dugogodišnji zavisnik od alkohola. Kao hronični etiličar sa uznapredovalim sindromom zavisnosti, tužilac nije u stanju da se kontroliše u postupanju, jer njegovom voljom rukovodi stalna potreba da pije, kojem porivu se on ne može odupreti, niti je to mogao da učini u trenutku utvrđenih povreda radne obaveze, odnosno kršenja radne discipline. Takođe, tužilac nije mogao imati svest o kršenju radne discipline, jer nije mogao da upravlja svojim postupcima. Nalazom i mišljenjem veštaka ekonomsko – finansijske struke utvrđena je visina štete koju tužilac trpi zbog izgubljene zarade.

Na ovako utvrđeno činjenično stanje, nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo.

Odredbom člana 179. stav 2. tačka 5. Zakona o radu ( „Službeni glasnik RS“, br. 24/05... 95/18), propisano je da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji svojom krivicom učini povredu radne obaveze utvrđenu opštim aktom, odnosno ugovorom o radu.

Odredbom člana člana 179. stav 1. tačka 4. Kolektivnog ugovora tuženog, predviđeno je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu zbog dolaska na rad pod dejstvom alkohola ili drugih opojnih sredstava, odnosno zbog njihove upotrebe u toku radnog vremena, a što ima ili može imati uticaja na obavljanje posla. Tačkom 11. iste odredbe predviđeno je da poslodavac može zaposlenom otkazati ugovor o radu zbog zloupotrebe alkohola ili drugih opojnih sredstava, odnosno psihoaktivnih supstanci shodno odredbama Zakona o psihoaktivnim kontrolisanim supstancama na radu i u vezi sa radom.

Iz navedenih odredbi sledi da se samo uračunljivom licu može otkazati ugovor o radu zbog povrede radne obaveze, odnosno nepoštovanja radne discipline. Zaposleni je uračunljiv ako je sposoban da rasuđuje i odlučuje o svojim postupcima. Sposobnost za rasuđivanje je element svesti i ispoljava se u mogućnosti zaposlenog da shvati značaj svojih postupaka, a sposobnost za odlučivanje je voljni element i ogleda se u mogućnosti zaposlenog da upravlja svojim radnjama. Neuračuljivost je stanje u kojem zaposleni ne može da shvati značaj svojih radnji i da upravlja svojim postupcima. Ono može biti posledica duševnog oboljenja (trajnog ili privremenog), privremene duševne poremećenosti i zaostalog duševnog razvoja. Takvo stanje utvrđuje se prema vremenu izvršenja povrede radne obaveze, odnosno radne discipline, na osnovu nalaza i mišljenja veštaka neuropsihijatra.

U konkretnom slučaju, veštačenjem je utvrđeno da je u vreme učinjene povrede radne discipline, što je otkazni razlog, tužilac je bolovao od mentalnog oboljenja – hroničnog alkoholizma sa uznapredovanim sindromom zavisnosti. U to vreme tužilac nije bio sposoban da upravlja svojim postupcima, kako prilikom konzumacije alkohola pre dolaska na posao, tako i prilikom dolaska na posao u alkoholisanom stanju. Njegova sposobnost shvatanja posledica takvog ponašanja bila je smanjena, pa u takvim okolnostima, nižestepeni sudovi su pravilno postupili kada su poništili rešenje o otkazu ugovora o radu, jer je isto doneto zbog ponašanja tužioca na koje on nije mogao voljno da utiče, niti da shvati njegove posledice.

Nisu prihvatljivi navodi revidenta da se ovakvim presuđenjem praktično isključuje mogućnost poslodavca da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji na posao dolazi u alkoholisanom stanju. Poslodavac ne može otkazati ugovor o radu, ako je nepoštovanje radne discipline učinjeno u stanju neuračunljivosti izazvane duševnom bolešću – hroničnim alkoholizmom, dok je drugačija stvar u situaciji kada postoji akutna alkoholisanost.

Pravilno je odlučeno i o pravnim posledicama nezakonitog prestanka radnog odnosa u skladu sa odredbom člana 191. Zakona o radu i obavezan tuženi da tužioca vrati na rad i isplati mu naknadu štete u vidu izgubljene zarade za period od prestanka radnog odnosa do dana veštačenja, uz obavezu uplate doprinosa na te iznose.

Iz navedenih razloga odlučeno je kao u stavu prvom izreke, na osnovu odredbe člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Odlučujući o reviziji u delu u kome je izjavljena protiv stava drugog izreke kojim je ukinuta prvostepena presuda i odbačena tužba u delu tužbenog zahteva kojim je traženo da tuženi rasporedi tužioca na poslovima i radnim zadacima koji odgovaraju njegovoj stručnoj spremi i radnom iskustvu kao nedozvoljena, Vrhovni sud je primenom odredbe člana 410. stav 2. tačka 4. Zakona o parničnom postupku, našao da je revizija u ovom delu nedozvoljena.

Naime, kako je tuženi izjavio reviziju protiv prvostepenog rešenja kojim je ukinuta presuda u usvajajućem delu i odbačena tužba za deo tužbenog zahteva tužioca, to je tuženi u ovom delu uspeo u drugostepenom postupku, pa nema pravni interes za podnošenje revizije u ovom delu.

Iz izloženih razloga, Vrhovni sud je odluku kao u stavu drugom izreke, doneo primenom odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća - sudija

Gordana Komnenić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković