Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Miroljuba Tomića, predsednika veća, Tatjane Vuković, Slobodana Velisavljevića, Aleksandra Stepanovića i Dijane Janković, članova veća, sa savetnikom Irinom Ristić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog produženog krivičnog dela iz člana 98. stav 1. Zakona o tajnosti podataka u vezi člana 61. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Dalibora Mitića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Leskovcu 22K.br. 16/2024 od 23.09.2024. godine i Apelacionog suda u Nišu 17Kž1.br. 648/24 od 23.01.2025. godine, u sednici veća održanoj dana 01.04.2025. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Dalibora Mitića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Leskovcu 22K.br. 16/2024 od 23.09.2024. godine i Apelacionog suda u Nišu 17Kž1.br. 648/24 od 23.01.2025. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Leskovcu 22K.br. 16/2024 od 23.09.2024. godine okrivljeni AA oglašen je krivim zbog izvršenja produženog krivičnog dela iz člana 98. stav 1. Zakona o tajnosti podataka u vezi člana 61. KZ i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 3 meseca. Odlučeno je i o troškovima krivičnog postupka, a kako je to bliže opredeljeno u izreci presude.

Presudom Apelacionog suda u Nišu 17Kž1.br. 648/24 od 23.01.2025. godine odbijene su kao neosnovane žalba i dopuna žalbe okrivljenog AA i njegovog branioca i presuda Višeg suda u Leskovcu 22K.br. 16/2024 od 23.09.2024. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA - advokat Dalibor Mitić, zbog povreda zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji kao osnovan zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Vrhovni sud je, u smislu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu, pa je na sednici veća koju je održao bez obaveštenja javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama, protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen i nema zakonom propisan sadržaj.

Odredbom člana 484. ZKP propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za podnošenje (član 485. stav 1. ZKP), a u slučaju iz člana 485. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP mora se dostaviti odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava.

Odredbom člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP propisano je da se zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti ako je pravnosnažnom odlukom ili odlukom u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređen zakon, a stavom 4. navedenog člana predviđeni su uslovi pod kojima okrivljeni preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, a to je učinjeno taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje mogu biti učinjene u postupku pred prvostepenim i postupku pred apelacionim sudom – član 74, član 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3. i 4. ZKP.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti kao razlog podnošenja zahteva opredeljuje povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, koja je zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca. Međutim, navodi zahteva branioca okrivljenog ne sadrže objašnjenje u čemu se konkretno ta povreda sastoji, odnosno ne obrazlaže se na koji način su nižestepeni sudovi pravnosnažnim presudama učinili označenu povredu zakona, obzirom da branilac ne označava o kom to drugom krivičnom delu ili disciplinskom prekršaju je reč, odnosno ne navodi koje krivično delo odnosno disciplinski prekršaj je učinjen radnjama okrivljenog opisanim u izreci presude.

Shodno iznetom, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, u delu koji se odnosi na povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, nema zakonom propisan sadržaj, u smislu odredbe člana 484. ZKP, koja nalaže obavezu navođenja razloga za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, a što u slučaju podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, podrazumeva opredeljenje povrede, zbog koje se zahtev podnosi, kao i obrazloženje u čemu se ta povreda konkretno sastoji.

Pored navedenog, branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti kao razlog podnošenja označava i povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, koju obrazlaže navodima da u konkretnom slučaju, izvedenim dokazima nisu potvrđeni navodi iz optužbe i da u radnjama okrivljenog nema ni objektivnih ni subjektivnih elemenata krivičnog dela za koje je oglašen krivim, jer nema dokaza da je isti neovlašćeno pribavio podatke koji su navedeni u optužbi koji predstavljaju tajne podatke sa oznakom tajnosti „poverljivo“, da nema dokaza da je okrivljeni bez dokaza i bez službenog zadatka pribavljao svoje podatke i podatke ostalih lica navedenih u presudi, te da odbrana smatra da je okrivljeni ovlašćeno određenih dana navedenih u izreci presude, koristeći svoj pristupni nalog pristupio u JIS sistem RS i pristupio podacima za lica navedena u izreci presude, jer je njegova svest bila usmerena da to čini radi obavljanja policijskih poslova jer je u skladu sa zakonom sačinjavao različite operativne informacije i saznanja o mogućim izvršiocima krivičnih dela i prekršaja.

Pored iznetog, branilac navodi da je okrivljeni policijski službenik kome je od strane rukovodioca PU Leskovac dodeljeno ovlašćenje sa nalogom i šifrom za pristup jedinstvenom informacionom sistemu tako da je okrivljeni imao ovlašćenja da pristupa podacima kojima može da pristupi preko svog naloga, a okolnost da je pristupio informacijama i preko naloga drugog policijskog službenika, uz izričitu saglasnost tog policijskog službenika ne može se upisati u krivicu ovde okrivljenog.

Na opisani način, po stavu Vrhovnog suda, branilac samo formalno numeriše povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, koja je zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva, dok u suštini ukazuje na pogrešno i nepotpuno činjenično stanje, odnosno povredu zakona iz člana 440. ZKP, osporavajući činjenične zaključke suda iznete u pobijanim presudama vezano za radnju izvršenja krivičnog dela, umišljaj okrivljenog, odnosno osporavajući zaključke suda vezane za činjenicu da li je okrivljeni jedistvenom informacionom sistemu pristupao ovlašćeno ili neovlašćeno, te na svojim činjeničnim zaključcima zasniva i stav da nema elemenata krivičnog dela, jer nema ni krivice ni umišljaja okrivljenog.

Međutim, pogrešno i nepotupno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povreda zakona iz člana 440. ZKP, ne predstavlja zakonom dozvoljen razlog zbog kojeg okrivljeni preko branioca može podneti ovaj vanredni pravni lek - zahtev za zaštitu zakonitosti, zbog čega je Vrhovni sud zahtev, u navedenom delu, ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je, na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 3) u vezi člana 484. ZKP, odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                                  Predsednik veća-sudija

Irina Ristić, s.r.                                                                                                         Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković