Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1. 556/24 od 15.10.2024. godine, delimično je usvojena žalba branioca okrivljenog u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela, pa je presuda Višeg suda u Šapcu 3K 46/23 od 10.05.2024. godine preinačena, tako što je Apelacioni sud u Novom Sadu krivičnopravne radnje okrivljenog Alimana Nukića, za koje je prvostepenom presudom i oglašen krivim, pravno kvalifikovao kao krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stava 1. Krivičnog zakonika, dok su u ostalom delu žalba branioca okrivljenog, kao i žalba okrivljenog Alimana Nukića, odbijene kao neosnovane i prvostepena presuda u nepreinačenom delu je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog Alimana Nukića, advokat Aleksandar Dimitrijević, zbog povrede zakona u smislu člana 485. stav 4. u vezi člana 438. stav 2. tačka 1), člana 438. stav 1. tačka 7) i člana 439. tačka 2. i 3) Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji kao osnovan podneti zahtev, pravnosnažne presude ukine i spise predmeta vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje ili da pobijane presude preinači, tako da okrivljenog osudi za krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 7. Krivičnog zakonika.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu shodno članu 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), pa je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te nakon ocene navoda iznetih u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog je neosnovan u odnosu na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1), člana 438. stav 1. tačka 10) i člana 439. tačka 3) Zakonika o krivičnom postupku, dok je u preostalom delu nedozvoljen i nema zakonom propisan sadržaj.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je pobijanim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, jer se presude zasnivaju na dokazima na kojima se po odredbama ovog zakonika ne mogu zasnivati. Kao nezakoniti dokaz branilac označava zapisnik o pretresanju stana i drugih prostorija OKP PU Šabac br. Kpp-Pov 202/21 od 21.10.2021. godine i potvrdu o privremeno oduzetim predmetima od 21.10.2021. godine, navodeći da se nezakonitost ovih dokaza ogleda u činjenica da je naredbom sudije za prethodni postupak Višeg suda u Šapcu, kojom je naređeno pretresanje stana i drugih prostorija koje se nalaze u Šapcu, u ulici ... broj .., naređeno pretresanje stana čiji je držalac i korisnik okrivljeni Aliman Nukić, iako je vlasnik navedenog objekta majka okrivljenog, svedok AA, te kako naredba nije glasila na AA kao vlasnika objekta, već na okrivljenog, a samo pretresanje je izvršeno u delu stambenog objekta koji koristi isključivo majka okrivljenog, navedeni dokazi su nezakoniti.

Ovakvi navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog od strane Vrhovnog suda ocenjeni su kao neosnovani, a kako su isti već isticani u žalbi na prvostepenu presudu i kao takvi bili predmet ocene drugostepenog suda, o čemu je drugostepeni sud dao dovoljne i jasne razloge na strani 3. pasus 5 i strani 4. pasus 1 obrazloženja presude, to date razloge i ovaj sud prihvata i na iste upućuje u smislu člana 491. stav 2. ZKP.

Imajući u vidu odluku ovog suda, a krećući se u okviru pravca i obima pobijanja u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti, odluka Vrhovnog kasacionog suda Kzz 870/2021 od 03.11.2021. godine (na koju se branilac okrivljenog Alimana Nukića u zahtevu poziva) nije od uticaja na drugačiju odluku suda.

Dalje, u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti, branilac navodi da je drugostepenom presudom okrivljeni oglašen krivim za krivično delo iz člana 246. stava 1. Krivičnog zakonika, a suprotno navodima i predlogu iznetom u žalbi na prvostepenu presudu, kojom je ukazivano da se u konkretnom slučaju radi o krivičnom delu iz člana 246a stav 1. Krivičnog zakonika, na koji način je povređena zabrana preinačenja na štetu okrivljenog, s obzirom da je samo okrivljeni izjavio žalbu protiv prvostepene presude. Ovakvim navodima kojima branilac ukazuje na povredu zabrane preinačenja na štetu okrivljenog suštinski ukazuje na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 10) u vezi člana 453. ZKP.

Ovakve navode branioca okrivljenog Vrhovni sud je ocenio kao neosnovane.

Odredbom člana 453. ZKP, propisano je da ako je izjavljena žalba samo u korist okrivljenog, presuda se ne sme izmeniti na njegovu štetu u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela i krivične sankcije.

Iz spisa predmeta proizlazi da je okrivljeni Aliman Nukić oglašen krivim da je izvršio krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stava 1. u vezi stava 7. Krivičnog zakonika i za isto je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 7 godina i 7 meseci. Nakon što su žalbe protiv prvostepene presude izjavili branilac okrivljenog i okrivljeni lično, u kojima je predloženo da se prvostepena presuda preinači, tako da se okrivljeni oglasi krivim za krivično delo neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a stav 1. Krivičnog zakonika, drugostepeni sud je odlučujući o izjavljenim žalbama prvostepenu presudu preinačio u pogledu pravne kvalifikacije i okrivljenog oglasio krivim za krivično delo iz člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika, ostavljajući krivičnu sankciju kao pravilno utvrđenu.

Upoređivanjem pravne kvalifikacije krivičnog dela očigledno je da je okrivljeni Aliman Nukić pobijanom drugostepenom odlukom oglašen krivim za krivično delo za koje je i optužen, a za čiji osnovni oblik je i prvostepenom presudom oglašen krivim i izrečena mu je ista krivična sankcija, a kako sud nije vezan za pravnu kvalifikaciju iz optužnog akta, samim tim ni iz predloga odbrane iznetom tokom postupka, već je vezan samo članom 453. ZKP, koji je u konkretnom slučaju ispoštovan, to presuda nije izmenjena na štetu okrivljenog ni u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela za koje je okrivljeni oglašen krivim pravnosnažnom presudom, niti u pogledu krivične sankcije, a suprotni navodi izneti u zahtevu su neosnovani.

U preostalom delu podnetog zahteva za zaštitu zakonitosti branilac ukazuje da je pobijanim presudama učinjena i povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP i istu obrazlaže navodima da je usled povrede zabrane preinačenja na štetu okrivljenog pogrešna i odluka krivičnoj sankciji, jer ako je prvostepeni sud kvalifikovao krivično delo kao krivično delo iz člana 246. stav 7. Krivičnog zakonika, to je morao primeniti i krivičnu sankciju propisanu za krivično delo iz člana 246. stav 7. Krivičnog zakonika, a ne za krivično delo iz člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika.

Ovakve navode branioca okrivljenog Vrhovni sud je, takođe, ocenio kao neosnovane.

Iz spisa predmeta proizlazi da je okrivljeni pravnosnažno oglašen krivim da je izvršio krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana iz člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika za koje je propisana kazna zatvora od 3 do 12 godina. Imajući u vidu da je prvostepenom presudom okrivljeni osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 7 godina i 7 meseci, koju kaznu je kao pravilno izrečenu zadržao i drugostepeni sud, to osudom okrivljenog na kaznu zatvora u okviru zakonom propisanog raspona za krivično delo koje mu je stavljeno na teret nije učinjena povreda zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, kako se to neosnovano u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje.

U preostalom delu podnetog zahteva za zaštitu zakonitosti branilac iznosi sadržinu iskaza svedoka AA i svedoka BB i VV, te daje sopstvenu ocenu navedenih iskaza i izvlači zaključak o nezakonitosti izvršenog pretresa stana i drugih prostorija, na koji način ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i povredu zakona iz član 440. ZKP.

Kako odredbom člana 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni odnosno njegov branilac shodno pravima koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog povrede zakona iz člana 440. ZKP, to je Vrhovni sud zahtev za zaštitu zakonitosti u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Osim toga, u podnetom zahtevu branilac numeriše da je pobijanim presudama učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 438. stav 1. tačka 7) ZKP i člana 439. tačka 2), a koje predstavljaju zakonom propisane razloge za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka. Međutim, kako u obrazloženju podnetog zahteva branilac ne obrazlaže u čemu se konkretno ovako numerisane povrede ogledaju, to je Vrhovni sud ocenio da u ovim delovima zahtev za zaštitu zakonitosti nema propisan sadržaj, u smislu odredbe člana 484. ZKP, koja nalaže obavezu navođenja u zahtevu za zaštitu zakonitosti razloga za njegovo podnošenje, a što podrazumeva ne samo opredeljenje o kojoj povredi zakona je reč, već i obrazloženje u čemu se ta povreda konkretno sastoji, obzirom da Vrhovni sud nije ovlašćen da po službenoj dužnosti ispituje u čemu se konkretno ogleda povreda zakona na koju se zahtevom ukazuje.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni sud je u smislu odredbe člana 491. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                          Predsednik veća – sudija

Marija Ribarić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković