Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 2089/23 od 02.11.2023. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena presuda Osnovnog suda u Zaječaru P 2314/21 od 03.03.2023. godine.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude, tužena je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa pozivom na odredbu člana 404. ZPP.

Prema odredbi člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 10/23), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju su ispunjeni uslovi propisani članom 404. stav 1. ZPP da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, jer je potrebno ujednačavanje sudske prakse u pogledu sticanja prava svojine u ovakvim i sličnim slučajevima, sada se radi o pretvaranju društvene svojine u druge oblike svojine.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je odluku kao u stavu prvom izreke doneo primenom odredbe člana 404. stav 2. ZPP.

Ispitujući pobijanu presudu shodno odredbi člana 408. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da je revizija tužene osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju pravni prethodnik tužioca OOUR Poljoprivredno dobro Zaječar je zaključio ugovor o trampi sa AA koji je overen kod Opštinskog suda u Zaječaru pod Ov 269/83 dana 08.11.1983. godine. Ovim ugovorom je poljoprivredno dobro dalo u trampu kat. parc. 2092, 2098, 2112 i deo kp. br. 21203 sve KO ..., a za uzvrat dobilo je kat. parc. 14868, 14866, 14869, 14871, 14872, 14867 i deo kp. br. 14870 sve KO .... Na spornim parcelama je sada upisana kao vlasnik Republika Srbija, a kao korisnik Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Izvedenim dokazima utvrđeno je da se predmetne parcele graniče sa kompleksom koji tužilac koristi i isti je pokušavao da ih očisti radi pokretanja poljoprivredne proizvodnje ali to nije učinio zbog neadekvatne mehanizacije. Prema uverenju RGZ SKN Zaječar predmetne parcele su 1984. godine u postupku komasacije, zapisnikom o utvrđenju faktičkog stanja broj 2690 upisane na ime tužiočevog pravnog prethodnika, a 2011. godine su prilikom izrade katastra nepokretnosti upisane na ime tužene. Sve predmetne parcele su popisane u obrascu P1 shodno Zakonu o pretvaranju društvene svojine na poljoprivredno zemljište u druge oblike svojine.

Pri ovako utvrđenom činjeničnom stanju, prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev nalazeći da su predmetne parcele od pravnog prethodnika tužioca stečene ugovorom o trampi kao teretnim pravnim poslom, a da je tužilac savestan držalac ovih parcela te da tužena nije dokazala da je postala vlasnik predmetnih nepokretnosti. Prema članu 1. Zakona o pretvaranju društvene svojine na poljoprivredno zemljište u druge oblike svojine („Službeni glasnik RS“, br. 42/92... 62/06-dr. zakon) propisano je da poljoprivredno zemljište u društvenoj svojini koje je pravno lice steklo po osnovu Zakona o agrarnoj reformi i propisima o nacionalizaciji poljoprivrednog zemljišta u društvenoj svojini (stav 1), a poljoprivredno zemljište u društvenoj svojini koje je pravno lice steklo na osnovu pravnog posla kao sredstvo za proizvodnju, društveni kapital tog preduzeća (stav 2). Prema odredbi člana 3. ministarstvo nadležno za poslove poljoprivrede i preduzeća koja koriste poljoprivredno zemljište iz člana 1. ovog zakona izvršiće popis tog zemljišta i odgovarajuće promene u zemljišnim odnosno drugim javnim knjigama o evidenciji nepokretnosti najkasnije do 31. decembra 1997. godine (stav 1); preduzeće je dužno da vodi evidenciju o poljoprivrednom zemljištu koje koristi (stav 2); način i postupak utvrđivanja i evidentiranja poljoprivrednog zemljišta odrediće ministarstvo nadležno za poslove poljoprivrede (stav 3). Kako je pravni prethodnik tužioca ugovorom o trampi stekao spornu imovinu i kako je tužilac u državini iste, to je zaključio da je tužbeni zahtev osnovan.

Drugostepeni sud je u svemu prihvatio pravnu argumentaciju prvostepenog suda i potvrdio prvostepenu presudu.

Po oceni Vrhovnog suda nižestepeni sudovi su pogrešno primenili materijalno pravo zbog čega je činjenično stanje nepotpuno utvrđeno.

Nižestepeni sudovi nisu uzeli u obzir niti cenili činjenicu da je ugovorom o prodaji društvenog kapitala putem javne aukcije tužilac postao vlasnik samo one imovine i onih prava koja su procenjena i isplaćena po osnovu ugovora o prodaji društvenog kapilata. Činjenica je da je rok za razgraničenje, popis i upis poljoprivrednog zemljišta opredeljen članom 3. stav 1. Zakona o pretvaranju društvene svojine na poljoprivrednom zemljištu u druge oblike svojine, instrukcione prirode. Ali, nakon proteka tog roka, ukoliko određeno poljoprivredno zemljište nije uknjiženo kao društveni tj. kapital određenog preduzeća na osnovu validne dokumentacije, isto zemljište je trebalo da bude uknjiženo kao državna svojina tj. kao vlasništvo Republike Srbije. Na to jasno ukazuje i odredba člana 17. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu „Službeni glasnik RS“, br.112/2015.

Iz izvedenih dokaza ne proizlazi da su nižestepeni sudovi utvrđivali i cenili činjenicu da su sporne parcele postale svojina Republike Srbije a nisu ni cenili da li su iste ušle u vrednost procene kapitala pravnog prethodnika tuženog u postupku privatizacije i da li je ta imovina mogla da se tretira kao kapital subjekta koji je privatizovan. Utvrđenje i pravilna ocena tih činjenica od bitnog je značaja za pravnu ocenu osnovanosti tužbenog zahteva tužioca. Nepotpuno utvrđenje ovih relevantnih činjenica rezultiralo je i pogrešnoj primeni materijalnog prava, što je ishodovalo ukidanju nižestepenih odluka.

Prvostepeni sud će postupiti po primedbama Vrhovnog suda i nakon pravilnog utvrđenja činjeničnog stanja odlučiće o osnovanosti tužbenog zahteva i doneće pravilnu odluku.

Na osnovu člana 416. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Gordana Komnenić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković