Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14, 87/18, 18/20, 10/23-drugi zakon) – u daljem tekstu: ZPP i utvrdio da revizija tuženog nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2) ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti, kao ni druge bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 407. stav 1. ZPP, zbog kojih se revizija može izjaviti. U postupku po žalbi, drugostepeni sud nije propustio da primeni, niti je nepravilno primenio odredbe procesnog zakona, što je bilo ili moglo biti od uticaja na zakonitost i pravilnost pobijane presude.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila zaposlena kod tuženog počev od 10.03.1998. godine na osnovu ugovora o radu broj ... od 10.03.1998. godine, a ugovorom od 15.06.2015. godine je zasnovala radni odnos na neodređeno vreme za obavljanje poslova ..., sa punim radnim vremenom. Kod tuženog je dana 28.09.2019. godine izvršen inspekcijski nadzor Sektora za brigu o porodici i socijalnoj zaštiti Ministarstva za zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, usled smrti korisnice tog doma BB, koja je preminula dana ...2019. godine oko 16 časova i u zaključnim konstatacijama je zabeleženo da je smrt imenovane najverovatnije nastupila usled davljenja kiflom, te da su zaposleni saznavši za incidentni događaj preduzeli sve što je bilo u njihovoj moći u tim okolnostima i uslovima da pruže pomoć i spasu korisnicu. Tuženi je dostavio tužilji upozorenje broj 1608/19 od 21.05.2019. godine, o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu, zbog nesavesnog i nemarnog izvršavanja radnih obaveza, povrede obaveze utvrđene Procedurom o organizaciji i kontroli pranja ruku korisnika pre i posle obroka, kao i zbog nepoštovanja radne discipline propisane Pravilima o radnoj disciplini i ponašanju zaposlenih. Tužilja je dostavila odgovor na upozorenje, a rešenjem tuženog broj 1827 od 05.06.2019. godine joj je otkazan ugovor o radu zbog nesavesnog i nemarnog izvršavanja radnih obaveza, zbog povrede radne obaveze utvrđene Procedurom organizacije i kontrole pranja ruku korisnika pre i posle obroka broj 3596 od 05.12.2018. godine, kao i zbog nepoštovanja radne discipline propisane Pravilima o radnoj disciplini i ponašanju zaposlenih u Domu za lica mentalno ometena u razvoju u Tutinu broj 1182 od 24.08.2007. godine. Prema obrazloženju osporenog rešenja, do povrede radnih obaveza tužilje je došlo u vezi sa smrću korisnice VV dana ...2019. godine, a u postupku provere ispitivanja otkaznih razloga je utvrđeno da je tužilja svojom krivicom učinila povredu radnih obaveza, te da je, između ostalih, dužnost tužilje bila da u odsustvu glavne medicinske sestre izdaje neposredne naloge radnicima za izvršenje odgovarajućih zadataka, potom da o zbivanjima u radnoj smeni sačini pismeni izveštaj za glavnu sestru, i lekara, te da učestvuje u dezinsekciji i dezinfekciji prostorija, korisnika i njihovih ličnih stvari; takođe, shodno Proceduri organizacije i kontrole pranja ruku korisnika pre i posle obroka, bila je u obavezi da sa radnim terapeutom pre podele obroka obiđe trpezariju i umivaonike i proveri da li su obezbeđena sredstva za pranje ruku, kao i da sa radnim terapeutom i sa radnim instruktorom sprovede nadzor prisutnosti korisnika na obroku i kontrolu pranja ruku; obzirom da glavna sestra u drugoj smeni nije radila navedenog dana, morala je sa radnim terapeutom da sprovede proveru da li su ispunjeni preduslovi da se korisnici organizovano upute do trpezarije radi podele obroka; naročito je uzeta u obzir činjenica da je zaposlena imala saznanja da nije moguća podela obroka i konzumiranje istog u trpezariji, te je prećutno dozvolila podelu obroka u hodniku i njenu konzumaciju van trpezarije, dakle u uslovima u kojima nije obezbeđenja kontrola konzumiranja obroka od strane nadležnih zaposlenih; kako se radilo o užini kiflama, a što ne iziskuje upotrebu pribora za jelo, zaposlena je konzumaciju obroka u vanrednoj situaciji kakva je bilo navedenog dana (nemogućnosti korišćenja trpezarije) morala zajedno sa radnim terapeutom da organizuje na drugi pogodan i za korisnike bezbedan način, u okruženju koje može biti kontrolisano od strane zaposlenih. Takođe je utvrđeno da je korisnica Doma VV imala dozvolu da može da konzumira hranu izvan za to predviđenih prostorija, kao i da može napuštati krug Doma, odnosno izlaziti van kruga Doma kako bi kupila hranu i piće. Kod tuženog nije postojao nijedan pisani akt kojim bi bilo zabranjeno konzumiranje hrane od strane korisnika izvan trpezarije, niti je postojao akt koji bi propisao postupanje zaposlenih u situaciji kada trpezariju nije moguće koristiti za potrebe ishrane korisnika i na koji način bi tada bila vršena podela obroka.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi zaključili da je tužbeni zahtev tužilje osnovan i da osporeno rešenje o otkazu ugovora o radu tužilji nije zakonito.

Prema odredbi člana 179. stav 2. tačka 1) Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05 ... 75/14), poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji svojom krivicom učini povredu radne obaveze, ako nesavesno ili nemarno izvršava radne obaveze, a prema tački 5) istog stava, ako učini drugu povredu radne obaveze utvrđenu opštim aktom, odnosno ugovorom o radu. Prema odredbi člana 179. stava 3. tačka 8) istog zakona, poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji ne poštuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca.

Imajući u vidu da kod tuženog na dan 26.02.2019. godine nije postojao akt koji bi propisao postupanje zaposlenih u situaciji kada trpezariju nije moguće koristiti za potrebe ishrane korisnika i na koji način bi tada bila vršena podela obroka, i prema oceni Vrhovog suda, u konkretnom slučaju je osporenim rešenjem od 05.06.2019. godine tužilji nezakonito otkazan ugovor o radu. Naime, u odsustvu propisanih pravila aktima poslodavca o organizovanju obroka u situaciji kada nije moguće koristiti trpezariju, tužilji je bez osnova stavljeno na teret da je svojom krivicom učinila povredu radnih obaveza, zbog toga što je obaveza tužilje da prati podelu obroka korisnicima tuženog, sledom iznetog, bila vezana za podelu obroka u trpezariji, dakle ne i van trpezarije. Pri tom, izdavanje neposrednih naloga radnicima, pa i u vezi sa podelom obroka, je kao obaveza tužilje predviđeno samo u situacija kada su odsutni glavna medicinska sestra i lekar, a spornom prilikom je kod tuženog bio prisutan lekar.

Kako je usvojen tužbeni zahtev tužilje i poništeno rešenje kojim joj je otkazan ugovor o radu, tuženi je u obavezi da tužilju vrati na rad primenom člana 191. Zakona o radu.

Imajući u vidu sve izloženo, Vrhovni sud je našao da reviziju treba odbiti kao neosnovanu, pa je na osnovu člana 414. stav 1. ZPP odlučio kao u stavu prvom izreke.

Kako je revizija tužilje odbijena, odbijen je i njen zahtev za naknadu troškova revizijskog postupka, pa je na osnovu člana 153. i člana 154. stav 2. ZPP odlučeno kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Jelena Ivanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković