Revizija je dozvoljena po odredbi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...10/23), pa je Vrhovni sud ispitao pobijanu presudu u smislu člana 408. ZPP i utvrdio da je revizija neosnovana.

U postupku donošenja pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, preko sporne parcele šumskog zemljišta u vlasništvu tužioca izgrađena je trasa dalekovoda električne energije TS Niš 2 – TS Leskovac 2. Posle izgradnje dalekovod je pušten u probni rad 06.07.2009. godine, a nakon dobijanja upotrebne dozvole nadležnog organa uprave od 26.09.2012. godine stavljen je u funkciju. Izgradnjom dalekovoda tržišna vrednost tužiočeve parcele umanjena je za 472.355,00 dinara.

Sa polazištem na navedeno utvrđenje prvostepeni sud odbija postavljeni tužbeni zahtev za obavezivanje tužene, kao investitora i lica koje upravlja prenosnim sistemom električne energije, na isplatu sporne naknade za konstituisanu stvarnu službenost prelaska vodova u smislu odredbi članova 51. i 53. stav 3. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, iz razloga što je od puštanja elektromreže u rad 06.07.2009. godine do podnošenja tužbe 21.09.2022. godine protekao rok zastarelosti od deset godina iz člana 371. Zakona o obligacionim odnosima, u kom je tužilac mogao da zahteva isplatu naknade u postupku pred sudom.

Drugostepeni sud prihvata kao pravilno stanovište prvostepenog suda da pravni osnov za sporno potraživanje proizlazi iz odredbe člana 53. stav 3. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, ali nalazi da rok od deset godina iz člana 371. Zakona o obligacionim odnosima nije mogao da teče pre pribavljanja upotrebne dozvole za dalekovod 26.09.2012. godine, sledom čega je istaknuti prigovor zastarelosti potraživanja neosnovan. Izgradnjom dalekovoda umanjena je tržišna vrednost tužiočeve parcele u visini iznosa koji je utvrdio veštak poljoprivredne struke, pa drugostepeni sud usvaja postavljeni tužbeni zahtev za isplatu naknade u visini ovako procenjene vrednosti.

Po stanovištu Vrhovnog suda pravilno je drugostepeni sud primenio materijalno pravo odlučujući o istaknutom prigovoru zastarelosti potraživanja i postavljenom tužbenom zahtevu.

Drugostepeni sud je odluku zasnovao na činjenicama utvrđenim u prvostepenom postupku, a navodima revizije ne dovodi se u sumnju odlučna činjenica da je nadležno ministarstvo rešenjem od 26.09.2012. godine tuženoj odobrilo upotrebu dalekovoda, čiji deo vazudušnim putem prelazi preko parcele tužioca. Po pravnom stavu Vrhovnog kasacionog suda usvojenom na sednici Građanskog odeljenja održanoj 23.01.2017. godine pravni osnov spornog potraživanja proizlazi iz odredbi članova 51. i 53. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, pošto je izgradnjom kabla električne energije sa dozvolom nadležnog organa konstituisana zakonska stvarna službenost, za koju pripada naknada sa rokom zastarelosti iz člana 371. ZOO, koji teče od stavljanja u funkciju elektromreže.

Prema članu 158. Zakona o planiranju i izgradnji, u sadržini koja je važila u vreme izdavanja upotrebne dozvole („Službeni glasnik RS“ br. 72/09...24/11) objekat se može koristiti po prethodno pribavljenoj upotrebnoj dozvoli (stav 1.); upotrebna dozvola se izdaje kada se utvrdi da je objekat, odnosno da je deo objekta podoban za upotrebu (stav 4.).

Iz navedenih zakonskih odredbi proizlazi da je pravilano drugostepeni sud kao dan početka računanja roka zastarelosti uzeo dan kada je na osnovu odluke nadležnog upravnog organa elektromreža stavljena u funkciju, pošto na osnovu izričitih zakonskih odredbi pre tog vremena elektromreža nije mogla biti u funkciji, bez obzira što je ispunjavala tehničke uslove i stavljena u probni rad.

Iz iznetih razloga, na osnovu stava 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Vesna Subić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković