.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 30169/2023
19.02.2025. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jelice Bojanić Kerkez, predsednika veća, Vesne Stanković, Radoslave Mađarov, Jasmine Simović i Irene Vuković, članova veća, u parnici tužilaca AA i BB, oboje iz ..., čiji je punomoćnik Andrej Tovarišić, advokat iz ..., protiv tuženog Grada Novog Sada, koga zastupa Pravobranilaštvo Grada Novog Sada, radi isplate, odlučujući reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2374/23 od 05.10.2023. godine, u sednici održanoj 19.02.2025. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2374/23 od 05.10.2023. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2374/23 od 05.10.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2374/23 od 05.10.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tuženog i potvrđena presuda Osnovnog suda u Novom Sadu P 3832/22 od 09.05.2023. godine, kojom je obavezan tuženi da tužiocima na ime naknade za eksproprisano zemljište isplati iznos od 559.864,50 dinara i to tužiocu AA iznos od 373.245,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 09.05.2023. godine do isplate i tužiocu BB iznos od 186.622,50 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 09.05.2023. godine do isplate, kao i da im nadoknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 216.844,70 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je izjavio blagovremenu reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku
Prema članu 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11...18/20 i 10/23 – drugi zakon) - ZPP, revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni sud u veću od pet sudija.
Po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi predviđeni navedenom odredbom da bi se dozvolilo odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog. Predmet tražene pravne zaštite u ovoj parnici je isplata naknade za zemljište koje je u javnoj knjizi upisano kao svojina tužilaca, a faktički privedeno nameni utvrđenoj planskim aktom kao javna površina – Ulica ..., u utvrđenim površinama (tužiocu 30m2, a tužilji 15m2), čime su tužioci kao vlasnici deposedovani i lišeni prava svojine, bez sprovedenog zakonom propisanog postupka eksproprijacije i postupka određivanja naknade. Pobijana odluka kojom je tužbeni zahtev tužilaca usvojen doneta je primenom odredbe člana 58. Ustava Republike Srbije i člana 1. Protokola br. 1. uz Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i ne odstupa od sudske prakse u predmetima sa istim pravnim osnovom i činjeničnim stanjem kao u ovom predmetu. Iz tih razloga nema uslova za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.
Tuženi u reviziji ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, a to nije razlog zbog kog je dozvoljena posebna revizija, na osnovu odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku. Institut izuzetne dozvoljenosti revizije predviđen je isključivo za pitanja iz domena primene materijalnog prava, i to pod uslovima koji su zakonom izričito propisani.
Iz iznetih razloga, na osnovu člana 404. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije na osnovu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP i utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužbu radi isplate naknade za faktičku eksproprijaciju tužioci su, kao formalni suparničari u smislu odredbe člana 205. Zakona o parničnom postupku, podneli 10.05.2022. godine, a vrednost predmeta spora svakog tužioca ponaosob ne prelazi iznos propisan odredbom člana 403. stav 3. ZPP.
Imajući u vidu da je ovo imovinskopravni spor koji se odnosi na isplatu novčanog potraživanja u kom vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, sledi da revizija tuženog nije dozvoljena na osnovu odredbe člana 403. stav 3. ZPP.
Na osnovu odredbe člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Jelica Bojanić Kerkez, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
