Prema okrivljenom Radomiru Mandreševiću je na osnovu člana 79. stav 1. tačka 7) i člana 87. KZ izrečena mera bezbednosti oduzimanje predmeta, pa su oduzeti mobilni telefon marke „...” crne boje, model ..., sa IMEI brojevima ... i ..., sa brojem telefona ..., a na osnovu člana 91. i 92 KZ, kao imovinska korist koja je pribavljena krivičnim delom, oduzet je dinarski novac u iznosu od 2.000,00 dinara sa serijskim brojem ..., svi navedeni predmeti oduzeti po potvrdi o privremeno oduzetim predmetima PU Vranje OKP Pu.br. 2406/21 od 06.10.2021.godine, koji će nakon pravnosnažnosti presude biti predati Direkciji za upravljanje oduzetom imovinom u Beogradu.

Obavezan je okrivljeni Radomir Mandrešević na plaćanje sudu paušalnog iznosa od 10.000,00 dinara, kao i na ime troškova krivičnog postupka iznosa od 294.875,00 dinara, te obavezan da VJT u Vranju na ime troškova krivičnog postupka koji su nastali pred tim organom nadoknadi ukupan iznos od 114.250,00 dinara, sve u roku od 15 dana po pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja, na osnovu odredbi članova 261., 262., 264. ZKP i Pravilnika o visini nagrade za rad advokata za odbranu po službenoj dužnosti i Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1 br.724/24 od 15.01.2025.godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog Radomira Mandreševića i potvrđena presuda Višeg suda u Vranju K.br.22/22 od 24.09.2024.godine.

Protiv navedenih pravosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti je podnela branilac okrivljenog Radomira Mandreševića, advokat Aleksandra Arsić, zbog povrede zakona iz člana 428., 438. stav 2. tačka 1) i 2), 439. tačka 1) i 2), 460. i 525. ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev kao osnovan, preinači pobijane presude tako što će okrivljenu osloboditi od optužbe ili joj izreći kaznu zatvora u trajanju od jedne godine, koju će izdržavati u prostorijama u kojima stanuje ili da ukine navedene presude i spise predmeta vrati na ponovno odlučivanje pred potpuno izmenjenim većem, te da odredi da se izvršenje pravnosnažne presude odloži do okončanja postupka po ovom zahtevu.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužilaštvu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP i, u sednici veća koju je održao bez obaveštavanja javnog tužioca Vrhovnog javnog tužilaštva i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta, sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Ukazujući na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog Radomira Mandreševića, advokat Aleksandar Arsić, u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da se pobijane presude zasnivaju na dokazu na kom se po zakonu ne mogu zasnivati i to na nalazu i mišljenju sudskog veštaka Predraga Marića od 28.04.2022.godine. Svoj stav branilac obrazlaže navodima da je navedeno veštačenje veštak izradio bez spisa predmeta, te je isti sačinjen na osnovu naredbe javnog tužioca Bobana Jovanovića, a ne na osnovu naredbe suda, što je u suprotnosti sa odredbom člana 152. stav 3. ZKP kojom je propisano da se pretresanje uređaja za automatsku obradu podataka i opreme na kojoj se čuvaju ili se mogu čuvati elektronski zapisi, preduzima na osnovu naredbe suda, te je i odredbom člana 155. stav 1. ZKP propisano da na obrazloženi zahtev javnog tužioca, pretresanje naređuje sud. Branilac još ističe da navedeni izveštaj ne predstavlja nalaz i mišljenje već samo prost prikaz komunikacija.

Iz spisa predmeta proizilazi da je naredbom Višeg javnog tužilaštva u Vranju Kti. br. 25/21 od 18.04.2022. godine, na osnovu članova 113.,117., 118., u vezi člana 135 ZKP određeno da se izvrši uviđaj stvari u vidu otvaranja sadržaja mobilnog telefona i korisničkih brojeva, oduzetih po potvrdama o privremeno oduzetim predmetima PU Vranje br.2406/21 od 06.10.2021.godine i to telefona marke „...“, crne boje, model M ..., sa IMEI brojevima ... i ..., sa mobilnom SIM karticom ..., oduzetog od osumnjičenog Radomira Mandreševića i da se veštačenje poverava stalnom sudskom veštaku, diplomiranom inženjeru elektrotehnike Predragu Mariću, koji će o rezultatu otvaranja sadržaja sačiniti pisani nalaz i mišljenje.

Dana 28.04.2022.godine, sudski veštak Predrag Marić je Višem javnom tužilaštvu u Vranju dostavio nalaz i mišljenje, sačinjen shodno naredbi Višeg javnog tužilaštva u Vranju Kti. br. 25/21 od 18.04.2022. godine.

Odredbom člana 113. stav 1. ZKP propisano je da će organ postupka odrediti veštačenje kada je za utvrđivanje ili ocenu neke činjenice u postupku potrebno stručno znanje.

Odredbom člana 117. stav 1. ZKP je propisano da organ postupka po službenoj dužnosti ili na predlog stranke i branioca određuje veštačenje pisanom naredbom, a ako postoji opanost od odlaganja veštačenje se, uz obavezu sastavljanja službene beleške može i usmeno odrediti.

Imajući navedeno u vidu, po oceni Vrhovnog suda, nalaz i mišljenje sudskog veštaka Predraga Marića od 28.04.2022.godine je u svemu sačinjen u skladu sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku. Ovo iz razloga što je nalaz i mišljenje urađen na osnovu naredbe Višeg javnog tužilaštva u Vranju Kti. br. 25/21 od 18.04.2022. godine, koja je sačinjena u pisanoj formi, pa su na taj način ispunjeni svi uslovi propisani odredbom člana 117. stav 1. ZKP, koja reguliše dokaznu radnju veštačenja u predistražnoj fazi postupka, na osnovu ovlašćenja iz odredbe člana 285. ZKP. Imajući u vidu da je krivična prijava protiv okrivljenog podneta dana 04.11.2021. godine, a optužnica podneta dana 14.06.2022.godine, to je javni tužilac bio jedini organ postupka nadležan u smislu člana 113.ZKP za donošenje naredbe za veštačenje dana 18.04.2022. godine.

Neosnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti tvrdi suprotno, iz razloga što se u konkretnom slučaju nije radilo o pretresanju uređaja već o veštačenju, pa nije bilo neophodno primeniti odredbe članova 155. i 156. ZKP, koje se odnose na postupak i pretpostavke za pretresanje, pa samim tim nije bila neophodna naredba suda, kako se to neosnovano tvrdi zahtevom za zaštitu zakonitosti.

Ukazujući na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, odnosno da delo za koje je okrivljeni oglašen krivim nije krivično delo, branilac okrivljenog navodi da okrivljeni lek buprenofrin nije držao neovlašćeno, već uz lekarski recept. Po oceni branioca, kod okrivljenog je postojala svest o prijemniku leka, što je bitan element krivičnog dela omogućavanje uživanja opojnih droga iz člana 247. stav 1. KZ, te smatra da nijedna od više alternativno propisanih radnji iz člana 246. stav 1. KZ ne obuhvata svest učinioca da će drugo lice konzumirati opojnu drogu. Na ovaj način branilac ukazuje i na povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, odnosno da je u pogledu krivičnog dela koje je predmet optužbe primenjen zakon koji se ne može primeniti.

Izrekom presude Višeg suda u Vranju K.br.22/22 od 24.09.2024. godine okrivljeni Radomir Mandrešević je oglašen krivim da je dana 06.10.2021. godine oko 13,30 časova u Vranju, u ul. ..., u blizini STR „...“, u stanju smanjene uračunljivosti ali ne i bitno, sa umišljajem neovlašćeno prodao supstancu-buprenofrin, koja je proglašena za opojnu drogu Pravilnikom o utvrđivanju Spiska psihoaktivnih kontrolisanih supstanci (Službeni glasnik RS br. 70/2021 od 13.07.2021. godine) na taj način što je BB iz ... kroz prozor njegovog motornog vozila marke „...” registarske oznake ... prodao dve tablete leka buprenofrin i to jednu tabletu od 8mg i jednu tabletu od 2mg za iznos od 2.000,00 dinara, koja opojna droga je od istog privremeno oduzeta od strane OSL PU Vranje, pri čemu je bio svestan zabranjenosti dela i hteo njegovo izvršenje, čime je izvršio krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ.

U konkretnom slučaju, u izreci pobijane presude je navedeno da je okrivljeni, u stanju smanjene uračunljivosti, ali ne bitno, pri čemu je bio svestan svog dela i zabranjenosti istog i hteo njegovo izvršenje, neovlašćeno prodao supstancu- buprenofrin, koja je proglašena za opojnu drogu, za iznos od 2.000,00 dinara, pa su po oceni Vrhovnog suda, u izreci presude navedeni svi objektivni i subjektivni elementi krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika, za koje je okrivljeni pravnosnažno oglašen krivim. Stoga su navodi izloženi u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, kojima se ističe da opis radnji izvršenja predmetnog krivičnog dela ne sadrži sve elemente krivičnog dela iz člana 246. stav 1. KZ, već da su u radnjama okrivljenog stiču elementi krivičnog dela omogućavanje uživanja opojnih droga iz člana 247. stav 1. KZ, odnosno da je pobijanim presudama učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, ocenjeni kao neosnovani.

U ostalom delu zahteva branilac okrivljenog ceni sadržinu nalaza i mišljenja sudskog veštaka Predraga Marića, kriminalističko-tehničku dokumentaciju i komunikacije obavljene putem „viber“ prepiske, te iznosi sopstvene zaključke da se komunikacija nije odvijala između okrivljenog i VV, već između VV i BB, te da su dve tablete leka buprenofrin bile namenjene za pozajmicu VV, koji je ostao bez terapije i koji je, kao i okrivljeni, bivši heroinski zavisnik, a da je uloga BB bila da te tablete preuzme i odnese bratu VV, što je sve je u skladu sa sadržinom poruka iz mobilnog telefona BB.

Branilac okrivljenog u zahtevu još ističe da nije bilo zakonskih uslova za izricanje mere bezbednosti obaveznog lečenja narkomana koja će se izvršiti u zavodu za izvršenje krivične sankcije ili odgovarajućoj zdravstvenoj ili drugoj specijalizovanoj ustanovi, čime branilac suštinski ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, koja predstavlja zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti. Međutim, navedenu povredu branilac obrazlaže tako što navodi da sudski veštak dr Verica Mišić nije obrazložila kakav je uticaj na svest mogla imati dugogodišnja upotreba leka buprenorfin, da li kod okrivljenog postoji trajno psihičko oštećenje usled višedecenijske upotrebe heroina, te da veštak nije izneo razloge zbog kojih postoji opasnost da će okrivljeni ponoviti krivično delo i da li je to usled upotrebe heroina ili buprenofina.

Po oceni Vrhovnog suda, na ovaj način branilac okrivljenog suštinski osporava utvrđeno činjenično stanje odnosno povredu zakona iz člana 440. ZKP, polemišući sa činjenicama utvrđenim u pravnosnažnim presudama i ukazujući na pogrešnu ocenu dokaza od strane nižestepenih sudova, kako u pogledu ocene komunikacije „viber“ prepiske okrivljenog sa drugim licima, tako i vezano za nalaz i mišljenje sudskog veštaka a u kontekstu izricanja mere bezbednosti obaveznog lečenja narkomana.

Branilac okrivljenog u zahtevu ističe i da je sud odbio dokazni predlog odbrane da se od operatera VIP pribavi podatak da li je VV bio vlasnik broja ..., s obzirom da je navedeni svedok to negirao, uz obrazloženje da bi to vodilo odugovlačenju postupka, kao i da je sud neosnovano odbio i predlog da veštak Predrag Marić dopuni svoj nalaz, tako što bi utvrdio identitet lica upisanog u telefonu kao „....“. Na ovaj način branilac suštinski ukazuje na povredu zakona iz člana 395. ZKP.

U ostalom delu zahteva branilac okrivljenog ističe povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP jer u prvostepenoj presudi postoji kontradikornost između izreke presude i razloga navedenih u obrazloženju, s obzirom da se u izreci presude navodi da je okrivljeni neovlašćeno prodao dve tablete leka buprenofrin BB, dok je u obrazloženju presude navedeno da je BB bila namenjena pozajmica navedenog leka.

Branilac okrivljenog je ukazao i da nije bilo saglasnosti odbrane da se iskaz saokrivljenog BB pročita umesto neposrednog saslušanja u svojstvu svedoka, a na ovom iskazu je zasnovana osuđujuća presuda, čime branilac suštinski ukazuje na povredu zakona iz člana 406. ZKP. Branilac okrivljenog formalno označava i povrede zakona iz člana 428., 460. i 525. ZKP.

Kako odredbe članova 395., 406., 428., 438. stav 2. tačka 2), 440., 460., i 525. ZKP ne predstavljaju zakonske razloge zbog kojih je u smislu člana 485. stav 4.ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu, to se se ovaj sud u ocenu ovih povreda nije upuštao.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, doneta je odluka kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                         Predsednik veća-sudija

Nemanja Simićević,s.r.                                                                                                    Svetlana Tomić Jokić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković