Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 29801/2023
18.09.2024. godina
Beograd

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Dragane Mirosavljević, Vesne Subić, Gordane Komnenić i dr Ilije Zindovića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Mladen Nikić, advokat iz ..., protiv tužene BB iz ..., čiji je punomoćnik Nevena Mihailović, advokat iz ..., radi otklanjanja opasnosti od štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Valjevu Gž 1329/23 od 07.09.2023. godine, u sednici održanoj 18.09.2024. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE, odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Valjevu Gž 1329/23 od 07.09.2023. godine, kao o izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Višeg suda u Valjevu Gž 1329/23 od 07.09.2023. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Valjevu P 627/22 od 12.04.2023. godine, ispravljenom rešenjem istog suda od 10.07.2023. godine, odbijen je, kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se zabrani tuženoj da na svojoj k.p. br. ... KO ... u sastavu objekta postojećeg na istoj obavlja autolakirersku delatnost. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženoj na ime troškova postupka isplati iznos od 63.000,00 dinara.

Presudom Višeg suda u Valjevu Gž 1329/23 od 07.09.2023. godine, odbijena je, kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. ZPP.

Po oceni Vrhovnog suda, u ovom slučaju nisu ispunjeni uslovi za primenu instituta o izuzetnoj dozvoljenosti revizije iz člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 10/23), s obzirom na to da ne postoji potreba da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u intresu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, niti je potrebno novo tumačenje prava, a imajući u vidu vrstu spora, sadržinu tražene sudske zaštite, način presuđenja i razloge koje su nižestepeni sudovi dali za svoje odluke. Naime, pravnosnažnom presudom odbijen je, kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se zabrani tuženoj da na svojoj parceli, a u sastavu objekta postojećeg na istoj obavlja autolakirersku delatnost, s obzirom na to da je utvrđeno da je zet tužene odjavio autolimarsku radnju koju je kao preduzetnik imao prijavljenu na adresi tužene i da se više ne bavi tom delatnošću. Kako odluka o osnovanosti tužbenog zahteva i primena materijalnog prava u ovom slučaju zavise od utvrđenog činjeničnog stanja, koje se osporava izjavljenom revizijom, a što ne može biti razlog za izjavljivanje revizije, to po oceni Vrhovnog suda nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, sa kojih razloga je odlučeno kao u stavu prvom izreke.