Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 22187/2024
04.06.2025. godina
Beograd

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Mirjane Andrijašević, predsednika veća, Ivane Rađenović i Vladislave Milićević, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Saša Stošić, advokat iz ..., protiv tuženog JP „Putevi Srbije“, Beograd, radi neosnovanog obogaćenja i poništaja sporazuma, odlučujući o reviziji tužioca, izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 840/23 od 18.03.2024. godine, u sednici održanoj 04.06.2025. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 840/23 od 18.03.2024. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Surdulici, Sudska jedinica Vladičin Han P 445/22 od 20.10.2022. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca i utvrđeno da je apsolutno ništav, suprotan prinudnim propisima i javnom poretku, te da ne proizvode pravno dejstvo zapisnik sa sporazumom za određivanje naknade za eksproprisano zemljište Opštinske uprave Vladičin Han, Odeljenje za urbanizam, imovinsko-pravne, komunalne i građevinske poslove br. ...-.../...-... od 14.06.2011. godine. Stavom drugim izreke, tuženi je obavezan da tužiocu, na ime razlike između isplaćene naknade za poljoprivredno zemljište pa do pripadajuće naknade za javno građevinsko zemljište, a po zapisniku od 14.06.2011. godine, za preuzeto javno građevinsko zemljište na vlasničkom delu od 1/1 za kp.br. .../..., građevinsku parcelu u površini od 220 m2, upisanu u LN br. ... KO ..., od ranijeg valsnika ovde tužioca, isplati 79.640,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 19.02.2018. godine do isplate. Stavom trećim izreke, tuženi je obavezan jda tužiocu naknadi troškove parničnog postupka od 174.170,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti odluke o troškovima do isplate.

Presudom Višeg suda u Vranju Gž 840/23 od 18.03.2024. godine, stavom prvim izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavu prvom izreke, tako što je odbijen tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se utvrdi da je apsolutno ništav, suprotan prinudnim propisima i javnom poretku, te da ne proizvode pravno dejstvo, zapisnik sa sporazumom za određivanje naknade za eksproprisano zemljište Opštinske uprave Vladičin Han, Odeljenje za urbanizam, imovinsko-pravne, komunalne i građevinske poslove br. ...-.../...-... od 14.06.2011. godine. Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavu prvom izreke, tako što je odbijen tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se tuženi obaveže da tužiocu, na ime razlike između isplaćene naknade za poljoprivredno zemljište pa do pripadajuće naknade za javno građevinsko zemljište, a po zapisniku od 14.06.2011. godine za preuzeto javno građevinsko zemljište na vlasničkom delu od 1/1 za kp.br. .../..., građevinsku parcelu u površini od 220 m2, upisanu u LN br. ... KO ..., od ranijeg vlasnika ovde tužioca, isplati 79.640,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 19.02.2018. godine do isplate. Stavom trećim izreke, preinačena je odluka o troškovima postupka sadržana u stavu trećem izreke prvostepene presude, tako što je tužilac obavezan da tuženom naknadi troškove postupka od 5.086,00 dinara, dok je odbijen zahtev tužioca za naknadu troškova parničnog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava u smislu odredbe člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ br.72/11... 18/20 i 10/23 – drugi zakon), Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Odredbom člana 479. stav 6. ZPP, propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.

Tužba radi neosnovanog obogaćenja i poništaja sporazuma podneta je 19.02.2018. godine. Vrednost predmeta spora je 79.640,00 dinara.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra, što znači da se radi o sporu male vrednosti u kome revizija nije dozvoljena, to i revizija tužioca nije dozvoljena, primenom člana 479. stav 6. ZPP.

Bez obzira što je odluka preinačena, u kom slučaju bi u smislu odredbe člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP revizija bila uvek dozvoljena, u ovom slučaju revizija nije dozvoljena, jer je u posebnoj glavi Zakona o parničnom postupku, koji reguliše postupak u sporu male vrednosti, propisano da revizija u ovim slučajevima nije dozvoljena, pa specijalno pravilo isključuje primenu opštih pravila (član 467. ZPP).

Na osnovu iznetog, primenom člana 413. u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci.