Istom presudom u smislu člana 65. i 68. Zakona o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima odobren je premeštaj osuđenog Aleksandera Olsen (Aleksandar Dizija), radi izdržavanja preostalog dela izrečene kazne zatvora na teritoriji Republike Srbije.

Pravnosnažnom presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž-Kre 1/24 od 09.05.2024. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog Olsen Aleksandera, a presuda Višeg suda u Somboru Kre 11/23 od 18.12.2023. godine ispravljena rešenjem o ispravci Kre 11/23 od 05.01.2024. godine potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog Aleksandera Olsen (Aleksandar Dizija) - advokat Borislav Perović, zbog povrede odredaba Krivičnog zakonika i to iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud zahtev za zaštitu zakonitosti usvoji i preinači pobijane presude tako što će odbiti zamolnicu Kraljevine Norveške da se prizna pravnosnažna i izvršna presuda Apelacionog suda Gulating od 05.05.2010. godine, koja je postala pravnosnažna dana 08.11.2010. godine, a kojom je Aleksander Olsen (Aleksandar Dizija) oglašen krivim zbog krivičnog dela teško krivično delo u vezi sa opojnim drogama iz člana 162. stav 1. i stav 3. Krivičnog zakona Kraljevine Norveške i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 13 godina.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužilaštvu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Aleksandera Olsen (Aleksandar Dizija) – advokata Borislava Perovića je neosnovan.

Branilac okrivljenog zahtevom za zaštitu zakonitosti ističe da je pravnosnažnim presudama povređena odredba člana 439. tačka 1) ZKP i navodi da prema odredbi člana 7. stav 1. tačka 1) Zakona o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima krivično delo koje je predmet zahteva mora da predstavlja krivično delo i po zakonu Republike Srbije i da sadrži opis radnje izvršenja koje odgovara opisu radnje izvršenja onog krivičnog dela iz Krivičnog zakonika Republike Srbije koje odgovara krivičnom delu iz strane krivične presude, dok je izrekom pobijane prvostepene presude samo navedeno da je osuđeni Aleksander Olsen (Aleksandar Dizija) zajedno sa ostalim osuđenima bio učesnik združene kriminalne grupe koja se bavila ilegalnim radnjama povezanim sa drogom, tako što su preko granice u Norvešku uneli predmetnu drogu, a što ne odgovara alternativnim radnjama izvršenja krivičnog dela iz člana 246. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika Republike Srbije.

Zahtevom branilac okrivljenog advokat Borislav Perović navodi da izreka pobijane prvostepene presude mora sadržati sve elemente iz odredbe člana 424. stav 1. tačka 1) u vezi sa članom 428. stav 5. ZKP, jer je suština priznanja strane sudske krivične presude, da ista nakon priznanja, proizvodi isto pravno dejstvo kao da ju je doneo sud u Republici Srbiji.

Nadalje branilac okrivljenog zahtevom ističe da radnja izvršenja krivičnog dela iz člana 246. stav 3. u vezi stava 1. KZ Republike Srbije ne obuhvata “unošenje“ opojne droge preko granice u Kraljevinu Norvešku te da se u izreci pobijane prvostepene presude ne nalaze svi elementi krivice, tačnije uračunljivosti kao obaveznog elementa krivice u smislu odredbe člana 22. stav 1. KZ. Takođe branilac okrivljenog zahtevom osporava i navode da su osuđeni bili učesnici u „združenoj grupi“, te da je nejasno da li se radi o pripadnicima grupe u smislu odredbe člana 112. tačka 22) KZ RS ili se radi o organizovanoj kriminalnoj grupi u smislu odredbe člana 112. tačka 35) KZ RS i člana 2. stav 1. tačka 33) ZKP nalazeći da radnja izvršenja opisana u izreci strane sudske presude nije krivično delo po odredbama Krivičnog zakonika Republike Srbije.

Pored navedenog branilac okrivljenog ističe i da su pobijane presude zahvaćene povredom odredbe člana 439. tačka 2) ZKP navodeći da je okrivljeni oglašen krivim i osuđen zato što je preko granice na graničnom prelazu unosio opojnu drogu amfetamine, što prema Krivičnom zakoniku Republike Srbije ne predstavlja inkriminisanu radnju krivičnog dela iz člana 246., 246a. i 247. KZ, niti bilo kog drugog krivičnog dela iz KZ Republike Srbije. Navodeći dalje zahtevom da u cilju priznanja strane sudske krivične presude nije neophodno da elementi bića krivičnog dela u domaćem zakonodavstvu budu potpuno istovetni sa elementima bića krivičnog dela iz strane sudske krivične presude, već da je dovoljno da postoji podudarnost u bitnim elementima tih krivičnih dela tako da su ti elementi suštinski kompatibilni, ali da to u konkretnom slučaju nije tako, već se u izreci predmetne strane sudske krivične presude nigde ne navodi da je osuđeni Aleksander Olsen uopšte preduzimao radnju prenošenja, niti da je uopšte bio u posedu, već se jasno navodi da su drugi osuđeni preduzimali te radnje, te da je prvostepenom i pobijanom drugostepenom presudom pogrešno primenjena odredba člana 7. stav 1. tačka 1) i člana 62. Zakona o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivično-pravnim stvarima, kao i člana 61. stav 4. istog zakona.

Po nalaženju Vrhovnog suda izrekom pobijane prvostepene presude Višeg suda u Somboru Kre 11/23 od 18.11.2023. godine opisani su svi elementi krivičnog dela i to subjektivni, iz kojih proizilazi odnos okrivljenog Aleksander Olsen (Aleksandar Dizija) prema radnjama koje je preduzeo i to kako njegova svest, tako i volja za izvršenjem tih radnji iz kojih proizilazi i namera prenošenja droge radi prodaje iste a što je okrivljeni sve učinio kao učesnik u grupi, zbog čega su njegove radnje kvalifikovane kao krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, što odgovara opisu činjeničnih radnji u izreci presude. Pri tome je jasno da se radi o grupi u smislu zakonske odredbe člana 112. tačka 22) Krivičnog zakonika kojom odredbom je propisano da grupa predstavlja najmanje tri lica povezanih radi trajnog ili povremenog vršenja krivičnih dela koja ne mora da ima definisane uloge svojih članova, kontinuitet članstva ili razvijenu strukturu, pri čemu se nigde ni ne spominju uslovi za postojanje organizovane kriminalne grupe.

Imajući u vidu da pravna kvalifikacija krivičnog dela u potpunosti odgovara opisu krivičnog dela za koje je okrivljeni oglašen krivim, to su neosnovani navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog koji se odnose na nejasno definisanje pojma grupa, jer je postupanje u okviru organizovane kriminalne grupe predviđeno odredbom člana 246. stav 5. Krivičnog zakonika, koje nije predmet presude za koje je okrivljeni Aleksander Olsen (Aleksandar Dizija) oglašen krivim.

Pored toga po nalaženju Vrhovnog suda u odnosu na radnje koje su opisane u izreci presude pravilno je primenjena zakonska odredba u pogledu pravne kvalifikacije prema odredbi Krivičnog zakonika Republike Srbije. Ovo zbog toga što radnje navedene u presudi Apelacionog suda Gulating od 05.05.2010. godine koja je postala pravnosnažna 08.11.2010. godine i kojom je Aleksander Olsen (Aleksandar Dizija) oglašen krivim po zakonodavstvu Kraljevine Norveške, u potpunosti odgovaraju krivičnom delu neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 3. u vezi sa stavom 1. Krivičnog zakonika Republike Srbije, zbog čega je neosnovan navod da je došlo do povrede člana 7. stav 1. Zakona o međunarnodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima („Sl. glasnik RS“, br. 20/2009), pri čemu prvostepeni i drugostepeni sud nisu menjali činjenični opis krivičnog dela iz strane krivične presude, zbog čega su neosnovani i navodi o povredi člana 61. stav 4. i člana 62. Zakona o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima, jer su u potpunosti ispunjeni uslovi za priznanje strane krivične presude. Stoga po oceni Vrhovnog suda nema ni povrede zakona iz člana 439. stav 2. Zakonika o krivičnom postupku.

Imajući u vidu navedeno, nalazeći da pobijanim presudama nisu učinjene povrede zakona na koje zahtevom za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog neosnovano ukazuje, Vrhovni sud je, na osnovu člana 491. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Predsednik veća-sudija

Jelena Paravinja, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković