Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u delu koji se odnosi na povredu zakona iz člana 441. stav 4) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen i nema propisan sadržaj.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu navodi da protiv okrivljenog nije vođen krivični postupak već postupak za izricanje mere bezbednosti, te je u tom smislu sud jedino mogao da donese odluku kojom određuje da troškovi postupka u celini, pa i troškovi na ime angažovanja branioca, padaju na teret budžetskih sredstava suda. U zahtevu za zaštitu zakonitosti se ističe da je okrivljenom izrečena mera bezbednosti obavezno psihijatrijsko lečenje na slobodi iz člana 82. KZ, zbog izvršenja protivpravnog dela u zakonu određenog kao krivično delo nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. KZ, pa kako neuračunljivost isključuje krivicu kao obavezan elemenat krivičnog dela, to ukazuje da takav učinilac ne može biti obavezan na plaćanje troškova krivičnog postupka u smislu člana 264. stav 1. KZ, jer u takvoj situaciji nije moguće obavezati učinioca ili bilo kog drugog procesnog subjekta da snosi troškove krivičnog postupka, pa ni troškove angažovanja branioca, već jedino može biti doneta odluka da troškovi postupka u celini padaju na teret budžetskih sredstava.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 265. stav 1. ZKP propisano je da kad se obustavi krivični postupak ili se optužba odbije ili se okrivljeni oslobodi od optužbe, izreći će se u rešenju, odnosno presudi da troškovi krivičnog postupka iz člana 261. stav 2. tačka 1) do 6) ovog zakonika, nužni izdaci okrivljenog i nužni izdaci i nagrada branioca i punomoćnika, kao i nagrada veštaka i stručnog savetnika, padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Po nalaženju Vrhovnog suda, rešenje kojim je prema učiniocu protivpravnog dela u zakonu određenog kao krivično delo pravnosnažno izrečena mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja na slobodi, ne može se izjednačiti sa odlukama suda kojima je prema okrivljenom obustavljen krivični postupak ili je optužba odbijena ili je okrivljeni oslobođen od optužbe, zbog čega se ne može primeniti odredba člana 265. stav 1. ZKP, već se isključivo može primeniti odredba člana 266. ZKP, prema kojoj je nagradu i nužne izdatke dužno da plati zastupano lice, bez obzira ko je po odluci suda dužan da snosi troškove krivičnog postupka, pa su suprotni navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA ocenjeni kao neosnovani.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA u ostalom delu je nedozvoljen i nema zakonom propisan sadržaj.

U obrazloženju zahteva branilac okrivljenog navodi i da se iz obrazloženja odluke ne vidi postojanje ozbiljne opasnosti da će učinilac učiniti protivpravno delo koje je u zakonu određeno kao krivično delo, kao i da sud nije dao razloge na osnovu kojih je zaključio da postoji ozbiljna opasnost da će okrivljeni ponoviti protivpravno delo, na koji način ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Pored navedenog, zahtevom se ističe i da ni iz jednog dokaza izvedenog tokom ovog postupka ne proizilazi postojanje bilo kakve opasnosti, a pogotovo opasnosti izrazitog inteziteta da će okrivljeni učiniti bilo koje delo kažnjivo zakonom. Naime, nakon kritičnog događaja i perioda tokom kojeg je bio hospitalizovan, dobrovoljno i samostalno odlazio na redovne kontrole, na tim kontrolama postepeno mu je smanjivana i ukidana prethodno prepisana terapija, od strane lekara koji su vodili njegov slučaj primećen je napredak u njegovom lečenju na svakoj sledećoj kontroli, istaknuto je da je njegov poremećaj u stabilnoj remisiji, u potpunosti se vratio radnim obavezama i obavlja isti posao koji je obavljao pre kritične epizode, kao medicinski tehničar u KBC ... Imajući u vidu navedene dokaze, branilac napominje da je nejasno kako je sud utvrdio i na osnovu kojih dokaza da postoji ozbiljna opasnost da će okrivljeni učiniti protivpravno delo koje je u zakonu određeno kao krivično delo, te da je u skladu sa tim neophodno da mu se izrekne predložena mera bezbedosti.

Izneti navodi branioca okrivljenog, po nalaženju ovoga suda, predstavljaju osporavanje činjeničnog stanja utvrđenog u pravnosnažnim odlukama i ocene dokaza date od strane nižestepenih sudova, davanjem sopstvene ocene izvedenih dokaza koja je potpuno drugačija od one date u pobijanim presudama.

Kako bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP i pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje iz člana 440. ZKP-a ne predstavljaju zakonske razloge zbog kojih je, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni sud zahtev branioca okrivljenog AA u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu ističe povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, koja predstavlja zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, ali kako u obrazloženju zahteva ne daje ni jedan razlog zbog kojeg smatra da je došlo do povrede navedene odredabe zakona, a imajući pri tome u vidu da Vrhovni sud ispituje pravnosnažnu odluku ili postupak koji je prethodio njenom donošenju u okviru razloga, dela i pravca pobijanja koji su istaknuti u zahtevu za zaštitu zakonitosti, to je Vrhovni sud našao da zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, u ovom delu nema zakonom propisan sadržaj.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena povreda zakona na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Nikole Čukanovića, Vrhovni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, zahtev u odnosu na povredu zakona navedenu u izreci odbio kao neosnovan, dok je u ostalom delu, na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP, člana 484. i 485. stav 4. ZKP, zahtev odbacio i odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                    Predsednik veća-sudija

Vesna Zarić,s.r.                                                                                                                               Milena Rašić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković