Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Milene Rašić, predsednika veća, Gordane Kojić, Aleksandra Stepanovića, Tatjane Vuković i Bojane Paunović, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog suda Snežanom Lazin, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca po službenoj dužnosti okrivljenog AA – advokata Marka Rukavine, podnetom protiv pravnosnažnih rešenja javnog tužioca Trećeg osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu KT.br.3655/24 od 01.04.2025. godine i Trećeg osnovnog suda u Beogradu Kv.br.739/25 od 15.04.2025. godine, u sednici veća održanoj dana 25.06.2025. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE, kao nedozvoljen, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca po službenoj dužnosti okrivljenog AA – advokata Marka Rukavine, podnet protiv pravnosnažnih rešenja javnog tužioca Trećeg osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu KT.br.3655/24 od 01.04.2025. godine i Trećeg osnovnog suda u Beogradu Kv.br.739/25 od 15.04.2025. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem javnog tužioca Trećeg osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu KT.br.3655/24 od 01.04.2025. godine u stavu prvom izreke delimično je usvojen zahtev branioca po službenoj dužnosti okrivljenog AA – advokata Marka Rukavine za iznos od 56.250,00 dinara na ime nagrade i naknade troškova koje je imao u svojstvu branioca po službenoj dužnosti okrivljenog AA, a protiv koga se vodio krivični postupak zbog krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. KZ, te je određeno da se iznos od 56.250,00 dinara isplati iz budžetskih sredstava tužilaštva u roku od 60 dana od pravnosnažnosti rešenja na označeni tekući račun advokata Marka Rukavine. U stavu drugom izreke rešenja odbijen je kao neosnovan zahtev branioca po službenoj dužnosti okrivljenog AA – advokata Marka Rukavine za nagradu za preostali iznos od 29.250,00 dinara.

Rešenjem Trećeg osnovnog suda u Beogradu Kv.br.739/25 od 15.04.2025. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca po službenoj dužnosti okrivljenog AA – advokata Marka Rukavine, koja je izjavljena protiv rešenja javnog tužioca Trećeg osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu KT.br.3655/24 od 01.04.2025. godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih rešenja zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac po službenoj dužnosti okrivljenog AA – advokat Marko Rukavina, zbog povrede zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, te da ukine pravnosnažna rešenja javnog tužioca Trećeg osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu KT.br.3655/24 od 01.04.2025. godine i Trećeg osnovnog suda u Beogradu Kv.br.739/25 od 15.04.2025. godine i predmet vrati Trećem osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni sud je u sednici veća razmotrio spise predmeta sa zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca po službenoj dužnosti okrivljenog AA – advokata Marka Rukavine, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen.

Odredbom člana 482. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku propisano je da protiv pravnosnažne odluke javnog tužioca ili suda ili zbog povrede odredaba postupka koji je prethodio njenom donošenju, ovlašćeno lice može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti pod uslovima propisanim u tom zakoniku.

Odredbom člana 483. stav 1. ZKP je propisano da zahtev za zaštitu zakonitosti mogu podneti Republički javni tužilac (sada Vrhovni javni tužilac), okrivljeni i njegov branilac. Odredbom stava 2. istog člana propisano je da Republički javni tužilac (sada Vrhovni javni tužilac) može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti kako na štetu, tako i u korist okrivljenog, a odredbom stava 3. istog člana propisano je da zahtev za zaštitu zakonitosti okrivljeni može podneti isključivo preko branioca.

Odredbom člana 485. stav 4. ZKP je propisano da zbog povreda tog zakonika (član 74, član 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3. i 4.) učinjenih u prvostepenom i postupku pred apelacionim (drugostepenim) sudom okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti u roku od 30 dana od dana kada mu je dostavljena pravnosnažna odluka, pod uslovom da je protiv te odluke koristio redovni pravni lek.

Prema odredbi člana 71. tačka 5) ZKP branilac ima pravo da u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni. Kako su shodno citiranoj zakonskoj odredbi prava branioca ograničena pravima koja u postupku ima okrivljeni, to dakle branilac okrivljenog ima pravo, ali i dužnost, da procesne radnje preduzima samo u korist okrivljenog, te je saglasno tome ovlašćen da zahtev za zaštitu zakonitosti kao vanredni pravni lek podnese isključivo u korist okrivljenog, ukoliko je pravnosnažnom odlukom javnog tužioca ili suda učinjena povreda zakona navedena u članu 485. stav 4. ZKP na štetu okrivljenog.

U konkretnom slučaju, podnosilac zahteva advokat Marko Rukavina je rešenjem javnog tužioca Trećeg osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu A.br.1/2024, KT.br.3655/24 od 17.12.2024. godine postavljen za branioca po službenoj dužnosti okrivljenom AA. Navedeni advokat je dana 20.03.2025. godine podneo Trećem osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu zahtev za naknadu troškova krivičnog postupka koje je imao kao branilac po službenoj dužnosti okrivljenog AA, a koji su nastali pred tim organom u predmetu KT.br.3655/2024, te je o istome odlučeno pobijanim pravnosnažnim rešenjima.

Branilac po službenoj dužnosti okrivljenog je zahtev za zaštitu zakonitosti podneo jer je po njegovom mišljenju pravnosnažnim pobijanim rešenjima povređen zakon, iz razloga što mu kao braniocu po službenoj dužnosti nisu priznati svi troškovi koje je imao i koje je zahtevom za naknadu troškova krivičnog postupka tražio, pri čemu branilac u zahtevu ne ukazuje ni jednom rečju na koji način je pobijanim rešenjima učinjena povreda zakona na štetu okrivljenog.

Dakle, imajući u vidu da je branilac okrivljenog po službenoj dužnosti zahtev za zaštitu zakonitosti podneo u svoje ime i zbog povrede zakona učinjene na svoju štetu, a na šta po zakonu nije ovlašćen u smislu napred citiranih zakonskih odredbi, to, po nalaženju Vrhovnog suda, branilac okrivljenog po službenoj dužnosti, u konkretnom slučaju, nije ovlašćen za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka, pa je stoga ovaj sud navedeni zahtev ocenio nedozvoljenim.

Sa iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi članova 483. i 71. tačka 5) ZKP odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                 Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin, s.r.                                                                                                                     Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković