.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 1684/2023
25.06.2025. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Komnenić, predsednika veća, Marije Terzić, Nadežde Vidić, Dragane Mirosavljević i Dobrile Strajina, članova veća, u parnici tužilaca AA iz ... i BB iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Vladimir Jovčić, advokat iz ..., protiv tuženih VV iz ..., GG iz ..., DD iz ... i ĐĐ iz ..., čiji su zajednički punomoćnici Vukašin Ilić i Dragana Marković, advokati iz ..., radi utvrđenja i po protivtužbi tuženih VV iz ..., GG iz ..., DD iz ... i ĐĐ iz ..., čiji su zajednički punomoćnici Vukašin Ilić i Dragana Marković, advokati iz ..., protiv tužilaca EE iz ... i BB iz ..., čiji je punomoćnik Vladimir Jovčić, advokat iz ... i ŽŽ iz ... čiji je punomoćnik Zorica Mitrović, advokat iz ... i ZZ iz ..., čiji je punomoćnik Ana Đinđić Stanimirović, advokat iz ..., radi utvrđenja, odlučujući o reviziji tuženih VV, GG, DD i ĐĐ, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 1465/22 od 12.07.2022. godine, u sednici održanoj 25.06.2025. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženih VV, GG, DD i ĐĐ izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 1465/22 od 12.07.2022. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženih VV, GG, DD i ĐĐ izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 1465/22 od 12.07.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Aleksincu P 2856/21 od 25.11.2021. godine, stavom 1. izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužilaca AA i BB i utvrđeno da je sada pok. II, biv. iz ..., preminula ..2009. godine, sačinila sudsko zaveštanje u predmetu Opštinskog suda u Aleksincu R 434/96 dana 06.12.1996. godine, kojim je svojim pripadajućim delom zajedničke imovine od 1/2, stečene zajedničkim radom i sredstvima tokom trajanja braka sa suprugom pok. JJ, a koje obuhvata porodičnu stambenu zgradu, površine 109 m2, izgrađenu na k.p. br. .., površine 525 m2, iz LN br. .. za KO ..., zatim novčana sredstva na dinarskim i deviznim računima kod Komercijalne banke i Banke Poštanska štedionica i svojim udelom od 1/2 zajedničke imovine u KO ..., raspolagala u korist svog supružnika, sada pok. JJ, biv. iz ..., kao nadživelog bračnog druga, koji je preminuo ...2012. godine, što su tuženi VV, GG, DD i ĐĐ dužni da im ovo pravo priznaju. Stavom 2. izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužilaca i utvrđeno da zaostavštinu pok. JJ, biv. iz ..., rođenog ...1926. godine, preminulog ...2012. godine, a koji je nadživeli bračni drug iz braka sa pok. II, biv. iz ..., u delu od 1/2 po osnovu sudskog zaveštanja R 434/96 od 06.12.1996. godine, sačinjenim od strane njegove sada pok. supruge, II, biv. iz ..., i po osnovu zajedničke imovine stečene u braku sa sada pok. II, biv. iz ..., predstavlja imovina navedena u tom stavu izreke, a što su tuženi dužni da to pravo priznaju tužiocima. Stavom 3. izreke, odbijen je kao neosnovan, protivtužbeni zahtev tuženih , VV, GG, DD i ĐĐ koji su tražili da se prema tužiocima AA i BB i ŽŽ iz ..., kao i ZZ iz ..., utvrdi da zaostavštinu pok. II, biv. iz ..., čine nepokretnosti navedene u tom stavu izreke. Stavom 4. izreke, tuženi VV, GG, DD i ĐĐ su obavezani da tužiocima AA i BB naknade troškove parničnog postupka u iznosu od 471.850,00 dinara, ŽŽ u iznosu od 229.500,00 dinara i ZZ u iznosu od 229.500,00 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom, počev od izvršenja pa do isplate.
Apelacioni sud u Nišu je, presudom Gž 1465/22 od 12.07.2022. godine, stavom prvim izreke, odbio kao neosnovanu žalbu tuženih protiv tužilaca-tužilaca VV, GG, DD i ĐĐ i potvrdio presudu Osnovnog suda u Aleksincu P 2856/21 od 25.11.2021. godine, u stavovima prvom, drugom i trećem izreke. Stavom drugim izreke, preinačena je ista presuda u stavu četvrtom izreke, tako što su obavezani tuženi-protivtužioci VV, GG, DD i ĐĐ da naknade troškove postupka tužiocima-protivtuženima AA i BB, u iznosu od 710.625,00 dinara, kao i tuženima ŽŽ iz ... i ZZ iz ..., u iznosu od po 193.000,00 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti presude do isplate.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu blagovremenu reviziju su izjavili tuženi VV, GG, DD i ĐĐ zbog pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...10/23), u vezi odredbe člana 92. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br. 10/23), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse kao ni novo tumačenje prava, pa nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji revidenata propisani odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.
Predmet tražene pravne zaštite je utvrđenje postojanja i sadržine sudskog zaveštanja koje je sačinila pok. II, biv. iz ... i utvrđenje njene zaostavštine. Pobijana presuda kojom je usvojen tužbeni, a odbijen protivtužbeni zahtev, doneta je primenom odredbe člana 171. Zakona o nasleđivanju, na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja da je pok. II sačinila sudsko zaveštanje, koje je uništeno nakon njene smrti i da je tim zaveštanjem raspolagala svojim udelom od 1/2 u imovini stečenoj u toku trajanja braka sa suprugom, pok. JJ. Ukazivanje revidenata na pogrešnu primenu materijalnog prava nije od uticaja, jer za primenu instituta posebne revizije nije od značaja svaka pogrešna primena materijalnog prava na konkretno utvrđeno činjenično stanje, već samo ona koja je od opšteg značaja za ostvarivanje i zaštitu ljudskih prava i obezbeđenje standarda pravičnog suđenja, što ovde nije slučaj.
Na osnovu odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.
Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije primenom odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku i utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužbu radi utvrđenja postojanja zaveštanja tužioci su podneli 24.09.2013. godine, dok je protivtužba podneta 10.03.2014. godine, tako što ni u tužbi ni u protivtužbi nije opredeljena vrednost predmeta spora, a takse su opredeljene u iznosima od po 9.750,00 dinara za vrednost predmeta spora od 100.000,00 dinara, prema tarifnom broju 1. Taksene tarife.
Imajući u vidu da je ovo imovinskopravni spor u kom vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000,00 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, sledi da revizija tuženih- protivtužilaca nije dozvoljena na osnovu odredbe člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku. Preinačenje prvostepene presude u delu odluke o troškovima postupka, nije od uticaja na dozvoljenost revizije u smislu odredbe člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, pošto se ta odredba primenjuje samo kada je u pitanju opšti režim dopuštenosti ovog pravnog leka, ali ne i na odluku o sporednom potraživanju i troškovima postupka, koji po odredbi člana 28. Zakona o parničnom postupku, ne čine glavnu stvar i nisu merodavni za određivanje vrednosti predmeta spora.
Na osnovu odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Gordana Komnenić,s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
