Presudom Privrednog apelacionog suda Pž 3951/22 od 18.05.2023. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog OTP banka Srbija AD Novi Sad i potvrđena je prvostepena presuda.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi OTP banka Srbija AD Novi Sad je izjavio blagovremenu reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj na osnovu člana 404. ZPP.

Umešač AA je podnela odgovor na reviziju.

Imajući u vidu da umešača u postupku po reviziji nije zastupao punomoćnik advokat u skladu sa odredbom člana 85. stav 6. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud nije posebno razmatrao odgovor na reviziju.

Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 10/23–dr. zakon), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija), dok je stavom 2. istog člana propisano da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni sud u veću od pet sudija.

Pobijanom drugostepenom presudom pravnosnažno je usvojen tužbeni zahtev za utvrđenje ništavosti založne izjave na osnovu koje je tuženi OTP banka Srbija AD Novi Sad zasnovao hipoteku na objektu u Novom Sadu u ulici Vojvode Šupljikca br. .. upisano na LN .. KO Novi Sad 1, koji u prirodi predstavlja porodičnu stambenu zgradu br. 1 i pomoćnu zgradu br. 2 sagrađene na parceli kp. br. .., radi obezbeđenja potraživanja tog tuženog prema tuženom VV iz Ugovora o stambenom kreditu br. KS 2007/300 od 31.03.2007. godine. Prema datim razlozima, u postupku je utvrđeno da su objekti koji su predmet hipoteke srušeni pre davanja založne izjave, na kom mestu je izgrađena zgrada čija se stambena zajednica javlja kao tužilac u ovom postupku. Imajući u vidu da predmet hipoteke nije postojao u momentu zasnivanja iste, nižestepeni sudovi su jedinstveni u oceni da je založna izjava ništava, zbog čega su usvojili tužbeni zahtev primenom odredbi člana 47. i 103. Zakona o obligacionim odnosima.

Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, način presuđenja i razloge na kojima su zasnovane nižestepene presude, Vrhovni sud nalazi da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj. Revizijom se isključivo osporava primena materijalnog prava u pogledu aktivne legitimacije stambene zajednica da zahteva utvrđenje ništavosti založne izjave, o čemu su se nižestepeni sudovi izjasnili primenom relevantnih odredbi Zakona o stanovanju i održavanju stambenih zgrada, u vezi kojih nema potrebe za novim tumačenjem prava, niti se radi o pravnom pitanju koje treba razmotriti u interesu ravnopravnosti građana ili od opšteg interesa. Revizijom se ne ukazuje na drugačiju sudsku praksu u predmetima sa istom ili sličnom činjeničnopravnom sadržinom.

Zato je Vrhovni sud primenom odredbe člana 404. stav 2. doneo odluku kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije tužioca na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena.

Tužilac je podneo tužbu dana 18.07.2018. godine. Vrednost predmeta spora je 100.000,00 dinara, što predstavlja protivvrednost od 847,03 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Odredbom člana 485. Zakona o parničnom postupku, propisano je da revizija u privrednim sporovima nije dozvoljena ako vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost od 100.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Imajući u vidu da u ovom privrednom sporu, vrednost predmeta spora pobijane pravnosnažne presude ne prelazi zakonom propisani cenzus od 100.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, revizija nije dozvoljena.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Branko Stanić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković