Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zorana Hadžića, predsednika veća, Mirjane Andrijašević, Vesne Mastilović, Nadežde Vidić i Marije Terzić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Olivera Miladinović, advokat iz ..., protiv tužene Republika Srbija, Privredni sud u Nišu, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Beograd, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Beogradu Gžrr1 34/24 od 08.02.2024. godine, u sednici održanoj 20.06.2024. godine, doneo je

R E Š E NJ E

PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Beogradu Gžrr1 34/24 od 08.02.2024. godine u delu stava prvog izreke kojim je odbijena, kao neosnovana, žalba tužene i potvrđena presuda Osnovnog suda u Obrenovcu Prr1 155/21 od 23.09.2022. godine ispravljena rešenjem istog suda Prr1 155/21 od 06.11.2023. godine, u delu stava prvog izreke kojim je tužiocu dosuđeno na ime kamate na glavni dug 202.755,00 dinara, i u stavu drugom izreke, kao izuzetno dozvoljenoj.

UKIDA SE presuda Višeg suda u Beogradu Gžrr1 34/24 od 08.02.2024. godine i presuda Osnovnog suda u Obrenovcu Prr1 155/21 od 23.09.2022. godine u delu stava prvog izreke u kojem je potvrđena presuda Osnovnog suda u Obrenovcu Prr1 155/21 od 23.09.2022. godine, ispravljena rešenjem istog suda Prr1 155/21 od 06.11.2023. godine u delu stava prvog kojim je obavezana tužena da tužiocu isplati na ime kamate na glavni dug iznos od 202.755,00 dinara i u stavu drugom izreke i u tom delu predmet vraća prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Beogradu Gžrr1 34/24 od 08.02.2024. godine u preostalom delu stava prvog izreke kojim je potvrđena presuda Osnovnog suda u Obrenovcu Prr1 155/21 od 23.09.2022. godine u delu stava prvog izreke kojim je obavezan tuženi da plati tužiocu na ime glavnog duga 129.332,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 23.09.2022. godine do isplate i na ime troškova postupka 2.937,00 dinara.

ODBACUJE SE revizija izjavljena protiv presude Višeg suda u Beogradu Gžrr1 34/24 od 08.02.2024. godine u preostalom delu stava prvog izreke kojim je potvrđena presuda Osnovnog suda u Obrenovcu Prr1 155/21 od 23.09.2022. godine u delu stava prvog izreke kojim je obavezan tuženi da plati tužiocu na ime glavnog duga 129.332,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 23.09.2022. godine do isplate i na ime troškova postupka 2.937,00 dinara.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Obrenovcu Prr1 155/21 od 23.09.2022. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev i tužena obavezana da mu na ime imovinske štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku isplati 335.024,00 dinara, od čega na ime glavnog duga iznos od 129.332,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 23.09.2022. godine kao dana presuđenja pa do konačne isplate i na ime kamate na ime glavnog duga iznos od 202.755,00 dinara i na ime troškova postupka iznos od 2.937,00 dinara. Stavom drugim izreke, tužena je obavezana da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka od 45.000,00 dinara.

Presudom Višeg suda u Beogradu Gžrr1 34/24 od 08.02.2024. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena presuda Osnovnog suda u Obrenovcu Prr1 155/21 od 23.09.2022. godine, ispravljena rešenjem istog suda Prr1 155/21 od 06.11.2023. godine. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tužene za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitne povrede postupka i pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. ZPP.

Odlučujući o dozvoljenosti revizije u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 ... i 10/23-drugi zakon), Vrhovni sud je ocenio da su ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tužene radi ujednačavanja sudske prakse. Naime, navodi revizije kojima se osporava visina štete, u koju je uračunata i zakonska zatezna kamata obračunata konformnom metodom, po oceni Vrhovnog suda opravdava odlučivanje o izjavljenoj reviziji radi ujednačavanja sudske prakse, u svetlu pravnog shvatanja o sprovođenju izvršenja na osnovu izvršne isprave donete primenom neustavnog propisa, usvojenog na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda održanoj 02.04.2013. godine. Iz tog razloga, na osnovu člana 404. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.

Ispitujući pobijanu presudu primenom člana 408. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija tužene osnovana u pogledu dela odluke o zakonskoj zateznoj kamati.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, rešenjem Privrednog apelacionog suda Rž St 2228/21 od 07.09.2021. godine preinačeno je rešenje Privrednog suda u Nišu R4 St 528/2021 od 07.04.2021. godine i usvojen je prigovor predlagača i utvrđeno da je predlagaču, ovde tužiocu, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u predmetu Privrednog suda u Nišu St 1026/2010, a iz izveštaja stečajnog sudije u navedenom predmetu GIP Integral DP Bela Palanka u stečaju proizlazi da je potraživanje tužioca priznato u iznosu od 335.024,00 dinara od čega iznos glavnog duga 129.332,00 dinara, iznos od 202.775,00 dinara na ime kamate na glavni dug i na ime troškova postupka 2.937,00 dinara, pri čemu u toku stečajnog postupka nije bilo isplata, stečajni postupak nije okončan i na stečajni dužnik je imao većinski društveni kapital, pa je prvostepeni sud našao da je tužilac pretrpeo imovinsku štetu za koju je objektivno odgovorna Republika na osnovu član 31. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku.Potraživanje tužioca u stečajnom postupku je bila neisplaćena zarada.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su o pravu tužilje na naknadu materijalne štete, prouzrokovane povredom prava na suđenje u razumnom roku i odgovornosti tužene za tako nastalu štetu odlučili primenom člana 31. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku.

Po oceni Vrhovnog suda pravilno su nižestepeni sudovi zaključili da tužena odgovara za štetu kada tužilja, bivši zaposleni kod stečajnog dužnika – privrednog društva sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom, bez svoje krivice nije naplatila svoje novčano potraživanje iz radnog odnosa, a pravnosnažnim rešenjem je utvrđeno da joj je u tom postupku povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. Utvrđenom povredom prava na suđenje u razumnom roku tužilac je stekao pravo da zahteva od tužene naknadu materijalne štete u visini nenaplaćenog potraživanja priznatog u stečajnom postupku u visini glavnog duga, kao i pravo na kamatu do momenta pokretanja stečajnog postupka.

Međutim, po oceni Vrhovnog suda, osnovani su navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava pri određivanju visine štete u delu odluke o kamati (obračunata konformnom metodom).

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužiocu je u stečajnom postupku St 1026/2010 priznato potraživanje iznosa od 202.775,00 dinara na ime zakonske zatezne kamate na glavni dug koja je obračunata do dana otvaranja stečajanog postupka. Obračun zakonske zatezne kamate izvršen je primenom odredbe člana 3. stav 1. Zakona o visini stope zatezne kamate („Službeni list SRJ“ broj 9/01), važećeg u vreme donošenja navedenog zaključka, a kojom je bilo propisano da se obračun duga uvećanog za zateznu kamatu vrši tako da se fiksna stopa od 0,5% množi iznosom glavnog duga uvećanog za kamatu po stopi iz člana 2. tačka 1. tog zakona, primenom konformne metode.

Odlukom Ustavnog suda Uz 82/2009 od 12.07.2012. godine (objavljene u „Službenom glasniku Republike Srbije“, broj 73 od 27.07.2012. godine), utvrđeno je da odredba člana 3. stav 1. Zakona o visini stope zatezne kamate („Službeni list SRJ“ broj 9/01) u delu koji glasi: „primenom konformne metode“, nije u saglasnosti sa Ustavom. Nakon objavljivanja ove odluke zakonska zatezna kamata na iznos glavnog duga poverioca, ovde tužioca, u stečajnom postupku nije obračunata primenom proporcionalne metode (prost interesni račun), budući da iz utvrđenog činjeničnog stanja proizilazi da nije bilo izmene zaključka od 19.02.2008. godine.

U konkretnom slučaju prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev i tuženu obavezao da tužiocu naknadi štetu u iznosu utvrđenom zaključkom stečajnog suda od 23.02.2011. godine.

Drugostepeni sud je prihvatio stanoviše prvostepenog suda, a u obrazloženju pobijane presude nije posebno cenio žalbene navode, koji navodi se osnovano ističu i u reviziji, da je potraživanje tužilje priznato zaključkom stečajnog suda od 23.02.2011. godine bilo nužno korigovati u delu obračunate zakonske zatezne kamate u skladu sa odlukom Ustavnog suda (preračunati je primenom prostog interesnog računa) i članom 60. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu.

Izloženo pravno stanovište nižestepenih sudova, po oceni Vrhovnog suda zasnovano je na pogrešnoj primeni materijalnog prava.

U konkretnom slučaju, ne može se primeniti obračun zakonske zatezne kamate primenom konformne metode, već primenom metode prostog interesnog računa, prema pravnom stavu Vrhovnog kasacionog suda usvojenog na sednici Građanskog odeljenja od 02.04.2013. godine, zauzetog nakon odluke Ustavnog suda. Naime, odlukom Ustavnog suda Uz 82/2009 od 12.07.2012. godine (objavljene u „Službenom glasniku Republike Srbije“, broj 73 od 27.07.2012. godine) utvrđeno je da odredba člana 3. stav 1. Zakona o visini stope zatezne kamate („Službeni list SRJ“ broj 9/01) u delu koji glasi: „primenom konformne metode“, nije u saglasnosti sa Ustavom.

Odredbom člana 60. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasniki RS“, br. 109/07,... i 103/15) propisano je da se izvršenje pravnosnažnih pojedinačnih akata, donetih na osnovu propisa koji se više ne mogu primenjivati, ne može ni dozvoliti ni sprovesti, a ako je izvršenje započeto, obustaviće se. U konkretnom slučaju, Ustavni sud nije odredio način otklanjanja posledica nastalih primenom neustavne odredbe o načinu obračuna zatezne kamate primenom konformne metode.

Prema pravnom stavu Vrhovnog suda o sprovođenju izvršenja na osnovu izvršne isprave donete primenom neustavnog propisa, usvojenog na sednici Građanskog odeljenja ovog suda od 02.04.2013. godine, čija je primena u ovom slučaju moguća po analogiji (stečaj je, po svojoj prirodi, institut kolektivnog namirenja poverilaca generalnim izvršenjem na imovini stečajnog dužnika), ako izvršna isprava glasi na novčani iznos u kome je glavnici pripisana dospela kamata obračunata konformnom metodom po Zakonu koji je u tom delu proglašen neustavnim, sud će po službenoj dužnosti, izvršiti razgraničenje i novi obračun kamate izvršiti tako što će do 03.03.2001. godine primeniti konformni metod, od tada do 17.05.2011. godine metod prostog interesnog računa, a od tada pa nadalje po odredbama člana 2. i 3. Zakona o visini stope zatezne kamate.

Dakle, obračun kamate konformnom metodom praktično predstavlja obračun kamate na kamatu, a što je suprotno načelu zabrane anatocizma, sadržanom u članu 279. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima i suštini zakonske zatezne kamate koja se od pretpostavljene štete pretvara u novčanu kaznu, čija visina znatno premašuje pretrepljenu stvarnu štetu, što nije dozvoljeno.

Saglasno navedenom, odredbe o zateznoj kamati su imperativne prirode, što znači da se kod prinudne naplate po službenoj dužnosti primenjuje kamatna stopa propisana zakonom za ceo period u kome se kamata obračunava. Imajući ovo u vidu, u situaciji kada je glavnici pripisana zatezna kamata obračunata po metodi koja je proglašena neustavnom, nužno je po službenoj dužnosti izvršiti razgraničenje i obračunati najpre glavnicu, a zatim na glavnicu obračunati kamatu primenom metode prostog interesnog računa. U konkretnom slučaju to nije učinjeno u postupku stečaja, jer nakon donošenja zaključka od 23.02.2011. godine nije bilo novog obračuna kojim bi bila utvrđena ukupna visina tužiljinog potraživanja gde bi na glavni dug bila obračunata zakonska zatezna kamata prostim interesnim računom i to: za period od dana dospelosti potraživanja utvrđenih pravnosnažnim presudama protiv dužnika do dana otvaranja postupka stečaja.

Kako nižestepeni sudovi, zbog pogrešne primene materijalnog prava, nisu pravilno obračunali visinu tražene kamate (obračunate u kapitaliziranom iznosu) na iznos glavnog potraživanja koja čini deo glavnog duga, to je u konkretnom slučaju činjenično stanje ostalo nepotpuno utvrđeno.

Zato će prvostepeni sud u ponovnom postupku zatražiti od Privrednog suda u Beogradu, odnosno od stečajnog upravnika da najpre izvrši obračun zakonske zatezne kamate iz Zaključka St 1026/10 od 23.02.2011. godine u odnosu na tužioca od dana dospelosti njegovog potraživanja do dana otvaranja stečajnog postupka, u skladu sa odlukom Ustavnog suda Uz 82/2009 od 12.07.2012. godine, odnosno metodom prostog interesnog računa i o tome sačini izveštaj.

U ponovnom postupku, prvostepeni sud će pouzdano utvrditi činjenično stanje, imajući u vidu primedbe iz ovog rešenja, a potom doneti pravilnu i zakonitu odluku.

Ukinuta je i odluka o troškovima parničnog postupka, jer zavisi od ishoda spora, u smislu odredbe člana 163. stav 4. Zakona o parničnom postupku.

Imajući u vidu napred izneto Vrhovni sud primenom člana 416. stav 2. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.

Odlučujući o dozvoljenosti posebne revizije na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 10/23 - drugi zakon), Vrhovni sud je našao da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji, kao izuzetno dozvoljenoj u preostalom, neukinutom delu presude, jer ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao ni novog tumačenja prava, uzimajući u obzir vrstu spora i sadržinu tražene sudske zaštite, način presuđenja i razloge koje je drugostepeni sud dao za svoju odluku. Tužena u reviziji nije pružila dokaz o postojanju različitih odluka u istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji kao u konkretnom slučaju i suprotnom presuđenju sudova, pa nije ispunjen zakonski uslov koji se odnosi na potrebu za ujednačavanjem sudske prakse. Razlozi na kojima je zasnovana odluka drugostepenog suda usklađeni su sa važećim tumačenjem prava i vladajućim pravnim shvatanjem u praksi nižestepenih sudova i revizijskog suda u pogledu primene odredaba člana 31. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, br. 40/2015). Odgovornost Republike Srbije za imovinsku štetu izazvanu povredom prava na suđenje u razumnom roku je objektivna, pa stoga, tužena odgovara za štetu kada tužilac, bivši zaposleni u privrednom društvu sa većinskim državnim kapitalom GIP Integral DP Bela Palanka, bez svoje krivice nije naplatio svoje novčano potraživanje iz radnog odnosa, a pravnosnažnim rešenjem je utvrđeno da mu je u tom postupku povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. U konkretnom slučaju utvrđenom povredom prava na suđenje u razumnom roku tužilac stiče pravo da zahteva od tužene naknadu materijalne štete u visini nenaplaćenog potraživanja iz kog razloga je na osnovu člana 404. ZPP odlučeno kao u stavu trećem izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije izjavljene protiv preostalog, neukinutog dela presude na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Tužba radi naknade štete podneta je dana 05.10.2021. godine, sa zahtevom za novčano obeštećenje zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, u iznosu od 335.024,00 dinara.

Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra, po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Odredbom člana 479. stav 6. ZPP propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.

Imajući u vidu da se radi o sporu male vrednosti gde se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra Vrhovni sud doneo odluku kao u stavu četvrtom izreke, na osnovu člana 413. ZPP.

Predsednik veća-sudija,

Zoran Hadžić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković