Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu člana 408. ZPP u vezi člana 403. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 55/14, 87/18 i 18/20), pa je utvrdio da je revizija tužene neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti. Navodima o nejasnom obrazloženju drugostepene presude, revizija ukazuje na učinjenu bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP, koja nije razlog za izjavljivanje revizije, shodno odredbi člana 407. stav 1. tačka 2. ZPP. Nema ni prekoračenja tužbenog zahteva, zbog čega se revizija takođe izjavljuje, a učinjenog pred drugostepenim sudom, jer drugostepeni sud nije odlučio o zahtevima stranaka prilikom odlučivanja o žalbi.

Neosnovano tužena u reviziji ističe bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP, jer je drugostepeni sud saglasno odredbi člana 396. stav 1. i 2. ZPP ocenio sve bitne žalbene navode tužene i razloge koje je uzeo u obzir po službenoj dužnosti, koje, s obzirom da je presudom žalba odbijena, nije imao obavezu da detaljno obrazlaže pošto je prihvatio činjenično stanje utvrđeno prvostepenom presudom, kao i primenu materijalnog prava.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Novom Pazaru P2 770/18 od 15.05.2019. godine, razveden je brak tužioca i VV, a njihovo zajedničko maloletno dete, ovde tužena BB, rođena ...2013. godine, poverena je na samostalno vrešenje roditeljskog prava majci, dok je otac obavezan da doprinosi izdržavanju maloletnog deteta plaćanjem mesečnog iznosa od 18.500,00 dinara. U vreme donošenja ove odluke o izdržavanju maloletne tužene, za zadovoljenje njenih ukupnih potreba, bilo je potrebno izdvojiti 25.500,00 dinara.

Tužilac je kao ustupilac sa bivšom suprugom i zakonskim zastupnikom mal. tužene, VV kao prijemnikom, te zajedno sa GG kao davaocem saglasnosti, zaključio ugovor o ustupanju predugovora o kupoprodaji stana 06.11.2019. godine i preuzeo obavezu da kao ustupilac isplati prodavcu celokupan iznos kupoprodajne cene stana u iznosu od 46.000 evra, da svoju poziciju kupca ustupi prijemniku, te da tom isplatom reguliše svoje obaveze prema bivšoj supruzi na ime sticanja u bračnoj zajednici, a prema kćerki prijemniku BB na ime plaćanja izdržavanja. Ugovor je ispunjen u celosti i tužena i njena majka su kao suvlasnice na po 1/2 idealnih delova stupile u posed predmetnog stana. Od kupoprodajne cene koja je iznosila 46.000 evra, iznos od 20.000 evra, utvrđen je na ime bračne tekovine, dok je preostali iznos od 26.000 evra tužilac bio u obavezi da isplati po osnovu izdržavanja maloletnog deteta.

Potrebe maloletne tužene u odnosu na potrebe iz vremena donošenja prethodne pravnosnažne presude o njenom izdržavanju, u međuvremenu su se promenile i sada su veće. Maloletna tužena je pošla u školu, pohađa časove engleskog jezika, za šta se izdvaja mesečni iznos do 5.400,00 dinara, imala je određenih oftalmoloških problema i zbog toga hirušku intervenciju, pa njene ukupne mesečne potrebe sada iznose 27.500,00 dinara. Promenile su se okolnosti i na strani dužnika izdržavanja. Majka tužene VV, koja je u vreme donošenja ranije odluke ostvarivala mesečnu zaradu u iznosu od 36.000,00 dinara, sada kao ... ostvaruje zaradu u iznosu od 42.850,00 dinara. Otplaćuje kredit kod banke, zbog čega joj se zarada na mesečnom nivou obustavlja u iznosu od 10.150,04 dinara. Tužilac je zaposlen u Ministarstvu ..., radno mesto mu je u Beogradu, a zarada iznosi 145.475,15 dinara. Otplaćuje dva kredita u iznosu od 70.000,00 dinara mesečno. S obzirom da u Beogradu živi u iznajmljenom stanu, ima mesečne obaveze za kiriju i infostan u iznosu od oko 300 evra.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su zaključili da su se stekli uslovi za izmenu odluke o visini obaveze tužioca da doprinosi izdržavanju maloletnog deteta u smislu člana 164. Porodičnog zakona, te je tužilac obavezan da izdržavanju maloletne tužene dorpinosi iznosom od 12.500,00 dinara.

Pravilno su nižestepeni sudovi zaključili da su se okolnosti na strani dužnika izdržavanja i poverioca izdržavanja na osnovu kojih je doneta prethodna odluka izmenile u meri koja bi opravdala izmenu ranije odluke u pogledu visine doprinosa tužioca izdržavanju maloletne tužene.

Odredbom člana 164. Porodičnog zakona propisano je da se visina izdržavanja može smanjiti ili povećati ako se promene okolnosti na osnovu kojih je doneta prethodna odluka.

Kriterijumi za određivanje izdržavanja propisani su članom 160. Porodičnog zakona, prema kome se izdržavanje određuje prema potrebama poverioca i mogućnostima dužnika izdržavanja, pri čemu se vodi računa o minimalnoj sumi izdržavanja (stav 1.). Potrebe poverioca izdržavanja zavise od njegovih godina, zdravlja, obrazlovanja, imovine, prihoda, te drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja (stav 2.), a mogućnosti dužnika izdržavanja zavise od njegovih prihoda, mogućnosti za zaposlenje i sticanje zarade, njegove imovine, njegovih ličnih potreba, obaveze da izdržava druga lica, te drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja (stav 3.).

Suprotno revizijskim navodima, a polazeći od navedenih odredaba materijalnog prava i pravilno utvrđenih mogućnosti tužioca kao dužnika izdržavanja i potrebama maloletne tužene kao poverioca izdržavanja, a primenom kriterijuma za određivanje izdržavanja sadržanih u članu 160. Porodičnog zakona, i rukovodeći se njenim najboljim interesom saglasno članovima 6. i 266. PZ, pravilno su sudovi ocenili ispunjenost uslova za izmenu ranije pravnosnažne odluke o izdržavanju maloletne tužene. Bez obzira na činjenicu što su potrebe maloletne tužene u međuvremenu porasle, zbog čega je na mesečnom nivou potrebno izdvojiti više u odnosu na prethodno utvrđene mesečne potrebe maloletne tužene, promenile su se i prilike na strani tužioca. S obzirom na činjenicu da iz zarade vraća kredite koje je podigao radi obezbeđenja stambenih potreba maloletne tužene a po osnovu isplate kupoprodajne cene stana, umanjile su se njegove mogućnosti izdržavanja maloletne tužene u odnosu na mogućnosti koje su postojale u vreme donošenja prethodne odluke.

Prema odredbi člana 161 stav 1. i 2. Porodičnog zakona, izdržavanje se po pravilu, određuje u novcu, ali se može odrediti i na drugi način pod uslovom da se poverilac i dužnik o tome sporazumeju. Kod činjenice da je izdržavanje maloletne tužene od strane tužioca, već određeno u novcu pravnosnažnom sudskom odlukom, ugovor o ustupanju predugovora o kupoprodaji stana od 06.11.2019. godine, suprotno shvatanju prvostepenog suda, ne predstavlja sporazum o zakonskom izdržavanju zaključen saglasno odredbi člana 161. Porodičnog zakona, pošto ovaj sporazum ne podrazumeva sporazum o određivanju izdržavanja. Međutim, ova činjenica uticala je na mogućnosti tužioca kao dužnika izdržavanja. U cilju obezbeđivanja tuženoj stana u svojini radi stanovanja u istom, tuženi je umanjio svoje mogućnosti da doprinosi izdržavanju maloletne tužene mesečnim novčanim sredstvima u istoj meri u kojoj je to činio saglasno prethodno utvrđenoj obavezi pravnosnažnom presudom. Zbog toga, iako su tačni navodi revizije prema kojima je tužilac na ovaj način maloletnoj tuženoj samo obezbedio osnovno pravo, a to je pravo na dom, ova činjenica od značaja je na ocenu njegovih mogućnosti iz svih navedenih razloga.

Takođe, pravilno je procenjeno i da su mogućnosti tužioca sada manje u odnosu na mogućnosti majke tužene kao dužnika izdržavanja, zbog čega je i njegov doprinos u izdržavanju maloletne tužene neznatno niži u odnosu na doprinos koji će plaćati majka, sve ovo i pored činjenice da je zarada koju ostvaruje majka tužene niža u odnosu na zaradu koju ostvaruje tužilac. Naime, mogućnosti dužnika izdržavanja zavise ne samo od njegove zarade, već i od drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja prema odredbi člana 160. stav 3. Porodičnog zakona. Činjenica velikog kreditnog zaduženja tuženog upravo u cilju trajnog obezbeđivanja stambenih potreba maloletne tužene, te činjenica da stanuje u Beogradu, gde mu je mesto rada, po kom osnovu ima visoke troškove života, pre svega stanovanja, umanjuju njegove mogućnosti u izdržavanju maloletne tužene. Zbog toga su pravilno nižestepeni sudovi izmenili raniju pravnosnažnu presudu o izdržavanju maloletne tužene obavezujući tužioca da doprinosi izdržavanju maloletne tužene mesečnim iznosom od 12.500,00 dinara.

Na osnovu svega izloženog, Vrhovni sud je primenom člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku, odlučio kao izreci.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković