U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Tatjane Vuković, predsednika veća, Slobodana Velisavljevića, Svetlane Tomić Jokić, Aleksandra Stepanovića i Bojane Paunović, članova veća, sa savetnikom Irinom Ristić kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljene AA, zbog produženog krivičnog dela falsifikovanje i zloupotreba platnih kartica iz člana 243. stav 4. u vezi stava 2. u vezi člana 61. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti i dopuni zahteva od 04.04.2025. godine branioca okrivljene AA – advokata Marka Ljušića, podnetim protiv pravnosnažnih presuda Apelacionog suda u Nišu Kž1 125/2024 od 18.07.2024. godine i 18Kž3 23/2024 od 10.12.2024. godine, u sednici veća održanoj dana 08.04.2025. godine, jednoglasno je doneo

P R E S U D U

I ODBIJA SE kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA – advokata Marka Ljušića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Apelacionog suda u Nišu Kž1 125/2024 od 18.07.2024. godine i 18Kž3 23/2024 od 10.12.2024. godine, u odnosu na povrede zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) i člana 441. stav 4. Zakonika o krivičnom postupku, dok se u preostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti ODBACUJE kao nedozvoljen.

II ODBACUJE SE kao neblagovremena dopuna zahteva za zaštitu zakonitosti od 04.04.2025. godine branioca okrivljene AA – advokata Marka Ljušića, podneta protiv pravnosnažnih presuda Apelacionog suda u Nišu Kž1 125/2024 od 18.07.2024. godine i 18Kž3 23/2024 od 10.12.2024. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1 125/2024 od 18.07.2024. godine usvojena je žalba Osnovnog javnog tužioca u Leskovcu i presuda Osnovnog suda u Leskovcu 11K.br. 242/2023 od 11.10.2023. godine preinačena, tako što je okrivljena AA oglašena krivom zbog izvršenja produženog krivičnog dela falsifikovanje i zloupotreba platnih kartica iz člana 243. stav 4. u vezi stava 2. u vezi člana 61. KZ i osuđena na kaznu zatvora u trajanju od 6 meseci koja će se izvršiti u prostorijama u kojima stanuje u Beogradu, GO Palilula, ... bez primene elektronskog nadozra, s tim što okrivljena ne sme napuštati prostorije u kojima stanuje osim u slučajevima propisanim zakonom koji uređuje izvršenje krivičnih sankcija, a ukoliko okrivljena jednom u trajanju preko šest časova ili dva puta u trajanju do šest časova samovoljno napusti prostorije u kojima stanuje, sud će odrediti da ostatak kazne izdrži u zavodu za izvršenje kazne zatvora i na novčanu kaznu u iznosu od 50.000,00 dinara koju je dužna da plati u roku od 3 meseca od dana pravnosnažnosti presude, a ukoliko to ne učini sud će istu zameniti kaznom zatvora tako što će za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne odrediti jedan dan kazne zatvora. Okrivljena je obavezana i da u roku od 60 dana od dana pravnosnažnosti presude uplati paušal u iznosu od 5.000,00 dinara Apelacionom sudu u Nišu, kao i troškove krivčinog postupka o čijoj će visini prvostepeni i drugostepeni sud odlučiti posebnim rešenjem.

Presudom Apelacionog suda u Nišu 18Kž3 23/2024 od 10.12.2024. godine delimično je usvojena žalba branioca okrivljene AA i presuda Apelacionog suda u Nišu Kž1 125/2024 od 18.07.2024. godine preinačena samo u delu odluke o krivičnoj sankciji, tako što je Apelacioni sud u Nišu, kao trećestepeni, okrivljenoj AA zbog izvršenja produženog krivičnog dela falsifikovanje i zloupotreba platnih kartica iz člana 243. stav 4. u vezi stava 2. u vezi člana 61. KZ, za koje je pobijanom presudom oglašena krivom, izrekao uslovnu osudu i to tako što joj je utvrdio kaznu zatvora u trajanju od 6 meseci i istovremeno odredio da se navedena kazna neće izvršiti ukoliko okrivljena u roku od jedne godine od dana pravnosnažnosti presude ne učini novo krivično delo i osudio na novčanu kaznu u iznosu od 50.000,00 dinara koju je dužna da plati u roku od 3 meseca od dana pravnosnažnosti presude uz upozorenje da ukoliko to ne učini sud će novčanu kaznu zameniti kaznom zatvora tako što će za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne odrediti jedan dan kazne zatvora, dok je u preostalom delu žalba branioca okrivljene odbijena kao neosnovana i pobijana presuda u nepreinačnom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev i dopunu zahteva za zaštitu zakonitosti, podneo je branilac okrivljene AA – advokat Marko Ljušić, u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud pobijane presude preinači i okrivljenu oslobodi od optužbe, kao i da okrivljenoj naknadi troškove postupka iz budžetskih sredstava suda.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu, u skladu sa članom 488. stav 1. KZ, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja javnog tužioca i branioca okrivljene, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (čl. 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev i dopuna zahteva za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu i dopuni zahteva, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u odnosu na povrede zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) i člana 441. stav 4. ZKP, dok je u preostalom delu nadozvoljen. Dopuna zahteva za zaštitu zakonitosti od 04.04.2025. godine je neblagovremena.

Branilac okrivljene, kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti označava povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, koju obrazlaže navodima da u radnjama okrivljene nema krivičnog dela za koje je osuđena presudama Apelacionog suda u Nišu, jer okrivljena nije napravila lažnu platnu karticu, nije preinačila pravu platnu karticu i nije kao takvu lažnu karticu upotrebila kao pravu u smislu člana 243. stav 1. KZ, niti je upotrebila poverljive podatke koji jedinstveno uređuju tu karticu u platnom prometu u smislu člana 243. stav 4. KZ. Dalje se navodi da sve i da je optužena podizala novac u pomenutom periodu sa predmetne kartice, to ne znači da je ona neovlašćeno upotrebljavala poverljive podatke, jer u tim radnjama nema upotrebe bilo kakvih poverljivih podataka, a što predstavlja element bića dela za koja je oglašena krivom. Takođe, okrivljena je koristila karticu izdatu na svoje ime, a ne tuđu karticu, dok je samo upotreba tuđe kartice radnja izvršenja dela, odnosno tuđa kartica može biti sredstvo izvršenja ovog dela. U optužnom predlogu je namerno izbegnuta formulacija tuđa kartica, pa je iz tog razloga pokušana konstrukcija sa „neovlašćenom upotrebom poverljivih podataka“, a čega nema. Obrazlažući povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP branilac istovremeno ukazuje i na povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, navodima da bi u radnjama okrivljene eventualno postojalo neko drugo krivično delo – krađa.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane, a ovo iz sledećih razloga:

Odredbom člana 243. stav 2. KZ propisano je da ako je učinilac dela iz stava 1. ovog člana upotrebom kartice pribavio protivpravnu imovinsku korist, kazniće se zatvorom od jedne do osam godina i novčanom kaznom, dok je u stavu 4. istog člana propisano da kaznom iz stava 2. i 3. ovog člana kazniće se i učinilac koji to delo učini neovlašćenom upotrebom tuđe kartice ili poverljivih podataka koji jedinstveno uređuju tu karticu u platnom prometu.

Iz izreke pobijane presude proizilazi da je okrivljena u vreme i na mestu bliže opredeljenom u izreci presude neovlašćenom upotrebom poverljivih podataka koji jedinstveno uređuju platnu karticu u platnom prometu pribavila sebi protivpravnu imovinsku korist pri čemu je mogla da shvati značaj svog dela i da upravlja svojim postupcima na taj način što je platnom karticom izdatom od strane „Komercijalne banke“ AD Beograd na njeno ime, kao lice ovlašćeno za raspolaganje novčanim sredstvima sa tekućeg računa njenog supruga BB iz ..., posle smrti BB ...2010. godine kada je prestalo njeno ovlašćenje u više navrata podigla novčana sredstva u ukupnom iznosu od 113.812,90 dinara za koji iznos je sebi pribavila protivpravnu imovinsku korist pri čemu je bila svesna svog dela, htela njegovo izvršenje i bila svesna da je njeno delo zabranjeno.

U konkretnom slučaju u izreci označene presude navedeni su svi subjektivni i objektivni elementi krivičnog dela za koje je okrivljena oglašena krivom iz člana 243. stav 4. u vezi stava 2. u vezi člana 61. KZ. Naime, iz izreke presude proizlazi da je okrivljena neovlašćeno upotrebila poverljive podatke koji jedinstveno uređuju platnu karticu u platnom prometu, a što predstavlja jednu od alternativno propisanih radnji u stavu 4. člana 243. KZ, zbog čega su suprotni navodi zahteva kojima se ukazuje da je samo upotreba tuđe kartice radnja izvršenja ovog krivičnog dela, netačni. Pri tome nije od uticaja za postojanje krivičnog dela iz člana 243. stav 4. KZ, okolnost ko je okrivljenoj izdao platnu karticu, obzirom da je okrivljena nakon smrti svoga supruga koristila poverljive podatke vezane za tekući račun drugog lica (supruga), obzirom da je ista imala samo ovlašćenje za raspolaganje novca sa tekućeg računa drugog lica - supruga BB i da joj je u tu svrhu bila i izdata platna kartica. Nakon smrti supruga svi podaci sa platne kartice predstavljaju poverljive podatke koji jedinstveno uređuju platnu karticu vezanu za tekući račun BB, a ne okrivljene AA, te u tom smislu svi podaci sa kartice predstavljaju poverljive podatke koje je ona neovlašćeno upotrebila nakon njegove smrti.

Shodno iznetom, kako se u radnjama okrivljene stiču svi objektivni i subjektivni elementi krivičnog dela iz člana 243. stav 4. u vezi stava 2. u vezi člana 61. KZ za koje je okrivljena oglašena krivom, to su neosnovani navodi zahteva kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, ali i povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP.

Kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti branilac okrivljene označava i povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, koju obrazlaže navodima da je Apelacioni sud u Nišu svojim odlukama o troškovima povredio zakonske odredbe, jer okrivljenu nije oslobodio plaćanja sudskih troškova imajući u vidu da je okrivljena starija osoba i da je korisnik penzije.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane, a ovo iz sledećih razloga:

Odredbom člana 264. stav 4. ZKP propisano je da u odluci kojom rešava o troškovima, sud može osloboditi okrivljenog od dužnosti da naknadi u celini ili delimično troškove krivičnog postupka iz člana 261. stav 2. tač.1) do 6) i tačka 9) ovog zakonika, kao i nagrade za veštaka i postavljenog stručnog savetnika, ako bi njihovim plaćanjem bilo dovedeno u pitanje izdržavanje okrivljenog ili lica koje je on dužan da izdržava, a ukoliko se ove okolnosti utvrde posle donošenja odluke o troškovima, predsednik veća odnosno sudija pojedinac može posebnim rešenjem osloboditi okrivljenog od dužnosti naknade troškova krivičnog postupka.

Dakle, odredba člana 264. stav 4. ZKP predviđa fakultativni osnov za oslobađanje od plaćanja troškova krivičnog postupka, odnosno samo mogućnost, ali ne i obavezu suda da okrivljenog oslobodi od dužnosti da u celini ili delimično naknadi troškove krivičnog postupka ukoliko su za to ispunjeni zakonski uslovi i ukoliko okrivljeni dostavi dokaze-podatke o tome da bi plaćanjem navedenih troškova bilo dovedeno u pitanje izdržavanje okrivljenog ili lica koje je on dužan da izdržava, što u konkretnom slučaju nije učinjeno, pa kako je okrivljena pravnosnažnom presudom oglašen krivom i osuđena zbog predmetnih krivičnih dela, to je pravilnom primenom člana 264. stav 1. ZKP okrivljena pobijanom pravnosnažnom presudom obavezana da snosi troškove krivičnog postupka.

U preostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen.

Kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti branilac okrivljene označava i povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 11) i stav 2. tačka 2) i 3) ZKP, koje i obrazlaže.

Međutim, povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 11) i stav 2. tačka 2) i 3) ZKP ne predstavljaju zakonom dozvoljene razloge za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenoj preko branioca u smislu člana 485. stav 4. ZKP, te je zahtev za zaštitu zakonitosti u navedenom delu ocenjen kao nedozvoljen.

Dopuna zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA od 04.04.2025. godine je neblagovremena.

Odredbom člana 485. stav 4. ZKP propisano je da zbog povreda tog zakonika (član 74, član 438. stav 1. tačke 1) i 4) i tačke 7) do 10) i stav 2. tačka 1), člana 439. tačke 1) do 3) i člana 441. stavovi 3. i 4., učinjenih u prvostepenom postupku i pred žalbenim sudom, okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti u roku od 30 dana od dana kada mu je dostavljena pravnosnažna odluka, pod uslovom da je protiv te odluke koristio redovni pravni lek. Ovaj rok važi i računa se isto i za branioca okrivljenog, s obzirom na odredbu člana 71. tačka 5) ZKP, kojom su prava branioca određena i ograničena sadržinom prava okrivljenog.

Iz spisa predmeta se utvrđuje da je okrivljena AA presudu Apelacionog suda u Nišu 18Kž3 23/2024 od 10.12.2024. godine, primila dana 28.01.2025. godine, a da je branilac okrivljene, advokat Marko Ljušić, podneo dopunu zahteva za zaštitu zakonitosti dana 04.04.2025. godine.

Prema navedenom, dopuna zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA, protiv označenih pravnosnažnih presuda podneta je po proteku zakonom propisanog roka za podnošenje istog, iz člana 485. stav 4. ZKP, te je ista neblagovremena.

Sa iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, odlučio kao u stavu prvom izreke ove presude, dok je na osnovu člana 487. stav 1. tačka 1) ZKP odlučio kao u stavu drugom izreke ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Predsednik veća-sudija

Irina Ristić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                          Tatjana Vuković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković