U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Jelice Bojanić Kerkez i Radoslave Mađarov, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., koju zastupa punomoćnik Ahmet Hodžić, advokat iz ..., protiv tuženih BB i VV, obojica iz ..., radi utvrđenja, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 18/24 od 18.01.2024. godine, u sednici održanoj 28.05.2025. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 18/24 od 18.01.2024. godine.

ODBIJA SE zahtev tužilje za naknadu troškova revizijskog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Subotici P 66/21 od 09.10.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev radi pobijanja ugovora o poklonu koji je tuženi VV zaključio sa poklonoprimcem, tuženim BB dana 07.08.2019. godine, koji ugovor je overen kod javnog beležnika Jasmine Filipović Uzelac pod br. OPU 1175/2019 od 07.08.2019. godine i ugovora o kupoprodaji overenog kod javnog beležnika Josipa Tonkovića pod brojem OPU 1954/2018, te utvrđenja da navedeni ugovori ne proizvode pravno dejstvo prema tužilji u ½ svih navedenih nepokretnosti jer navedeni suvlasnički deo predstavlja vanbračnu tekovinu tužilje sa vanbračnim suprugom, tuženim VV, što je tuženi BB dužan priznati i trpeti, te da se isti obaveže da tužilji izda podobnu ispravu kako bi se ista uknjižila RGZ SKN kao suvlasnica u ½ dela na navedenim nekretninama, u protivnom tužilja stiče pravo da se na osnovu ove presude uknjiži kao suvlasnica u ½ navedenih nekretnina. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev radi poništaja sporazuma zaključenog između tužilje AA i tuženog VV, dana 25.10.2019. godine i overenog pred javnim beležnikom Nikolom Milišićem pod br. OUP II 9069-2019, te utvrđenja da isti ne proizvodi pravno dejstvo. Stavom trećim izreke odbijen je tužbeni zahtev radi obavezivanja tuženog VV da tužilji AA isplati ½ dinarskih i deviznih novčanih sredstava stečenih zajedničkim radom za vreme trajanja vanbračne zajednice u periodu od 2008-2019. godine, a koja su deponovana na dinarske i devizne račune kod poslovnih banaka u Republici Srbiji i Republici Mađarskoj. Stavom četvrtim izreke odbačen je ponovljeni predlog tužilje radi određivanja privremene mere zabrane otuđenja i opterećenja svih nekretnina koje su predmet postupka ili zabeležbe spora na istim nekretninama. Stavom petim izreke obavezana je tužilja da tuženima nadoknadi parnične troškove u iznosu od 782.812,00 dinara, a u slučaju docnje, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 18/24 od 18.01.2024. godine, žalba tužilje je odbijena i presuda Višeg suda u Subotici P 66/21 od 09.10.2023. godine potvrđena i odbijen je zahtev tužilje za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, iz svih zakonskih razloga zbog kojih se revizija može pobijati.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu, u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“ br. 72/11..10/23), pa je ocenio da izjavljena revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti. Takođe, nema ni bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP na koju se u reviziji paušalno ukazuje, jer u postupku nije došlo do propusta u primeni ili do pogrešne primene bilo koje odredbe Zakona o parničnom postupku.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja i tuženi VV započeli su vanbračnu zajednicu 2009. godine, a koja je trajala do kraja 2018. godine. U vreme zasnivanja zajednice života tužilja nije imala nekretnine na svom imenu, a posedovala je putničko motorno vozilo marke ... Tuženi VV je od 2004. godine vlasnik „GG“ DOO u ..., gde postoji stovarište – ... . Imao je i ušteđevinu na računima u banci, kao i u gotovini, a sredstva je ostvarivao, između ostalog, i prodajom nekretnina.

Tuženi VV je ... godine dobio od roditelja kuću u Ul. ... ... u ..., gde je živeo zajedno sa tužiljom do 2015. godine, kada je kuću prodao i sa tužiljom se preselio u ..., u stan u Ul. ... . Nekretnine na adresi Ul. ... broj ... u ..., tuženi VV je stekao na osnovu kupoprodajnog ugovora od 01.12.1996. godine, a nekretninu u istoj ulici na broju 9, stekao je na osnovu kupoprodajnog ugovora od 10.01.2008. godine – trosobni stan na prvom spratu. Parcelu broj .../..., njiva ..., površine 1 hektar 16 ari 09 m2 tuženi VV je stekao na osnovu darovnog ugovora od 21.09.1987. godine od DD, a 2002. godine tuženi je stekao parcelu broj ..., površine 16 ari 89 m2 na kojoj se nalazi i stambena zgrada u Ul. ... broj ... u KO ..., na osnovu ugovora o kupoprodaji od 07.10.2002. godine.

Pokojni otac tuženog VV, ĐĐ je kupoprodajnim ugovorom od 12.08.2008. godine kupio nepokretnost u KO ..., na adresi ... broj ... za cenu od 25.000 evra, a nakon smrti ĐĐ (29.09.2015. godine) prema rešenju o nasleđivanju Osnovnog suda u Subotici O 3349/2015 od 23.11.2015. godine, tuženi VV je na osnovu zakona i sporazuma nasledio 1/3 ove nekretnine, da bi prema ugovoru o poklonu zaključenom dana 01.02.2016. godine u ... između EE, kao poklonodavca i VV, kao poklonoprimca, stekao nekretninu u LN br. ... KO ..., parcela ... .

Ugovorom o kupoprodaji zaključenim 18.02.2015. godine u ... između VV, kao prodavca, ĐĐ, uživaoca prava doživotnog izdržavanja, ŽŽ i ZZ, kao kupaca, prometovana je nekretnina u Ul. ... broj ..., za kupoprodajnu cenu u iznosu od 12.000 evra kako je naznačeno u ugovoru, ali je stvarna cena iznosila 25.000 evra. Od novca dobijenog prodajom navedene nepokretnosti tuženi VV je kupio nekretninu u KO ..., parcela broj .../... ... .../..., zemljište pod zgradom – objektom i voćnjak, ukupne površine 20 ari 11 m2 i zgrada površine 37 m2 za ugovorenu kupoprodajnu cenu u iznosu od 15.000 evra, od prodavca II.

Tuženi VV je 14.12.218. godine zaključio ugovor o kupoprodaji, kao kupac sa JJ, kao prodavcem, a predmet tog ugovora bio je poslovni prostor – dve prostorije u KO ..., na 1. spratu u površini od 43 m2, bliže opisani u navedenom ugovoru, za kupoprodajnu cenu od 27.500 evra. Novac za kupovinu ove nepokretnosti tuženi je stekao od prodaje mašina i alata koji je ostao iza njegovog pokojnog oca, koji je bio mehaničar, tako da je on prodao veliki ... traktor za 16.000 evra, dva struga i alate za obradu metala za 12.000 evra, traktor „...“ sa plugom za 6.000 evra, te ručni alat za 6.000 evra.

Tuženi VV, sin ĐĐ, kao poklonoprimac i ĐĐ, kao poklonodavac, zaključili su ugovor o poklonu 10.09.2013. godine, a predmet tog ugovora je bila nepokretnost u ... u Ul. ... broj ... .

Krajem 2018. godine, tuženi VV se vratio u ..., dok je tužilja ostala da živi u stanu tuženog, najpre bez plaćanja zakupnine, s tim što je snosila režijske troškove, a 08.02.2019. godine zaključili su ugovor o zakupu za mesečnu zakupninu u iznosu od 150 evra fiksno.

Ugovorom o poklonu zaključenim 07.08.2019. godine u Subotici između VV, kao poklonodavca i BB, kao poklonoprimca, izvršen je poklon nekretnina koje se nalaze u Ul. ... broj ... i nekretnina upisanih u LN br. ... KO ..., s tim što je ugovoreno pravo doživotnog plodouživanja VV.

Prema sporazumu zaključenom 25.10.2010. godine u ... između drugotuženog i tužilje, u kome je konstatovano da stranke tokom trajanja vanbračne zajednice nisu stekle nikakvu zajedničku imovinu, drugotuženi je tužilji isplatio 5.000 evra, te je tužilja svojim potpisom na ovom sporazumu izjavila da nikakvih potraživanja prema drugotuženom nema, a sporazum je strankama pročitan, protumačen i isti su ga potpisali bez primedbi. Na ovom sporazumu su overeni potpisi kod javnog beležnika dana 25.10.2019. godine, a nakon toga drugotuženi je tužilji isplatio 5.000 evra na ruke. Tužilja nije tražila još novca sve do 22.12.2020. godine, nastavila je da radi u firmi drugotuženog, da bi 23.12.2020. godine podnela tužbu radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu od 22.12.2020. godine, te je rešenje o otkazu ugovora o radu poništeno kao nezakonito, presudom Osnovnog suda u Subotici, Sudska jedinica u Bačkoj Topoli P1 827/20 od 03.02.2022. godine i obavezan tuženi „GG“ doo da tužilji isplati dospele neisplaćene zarade za period decembar 2017 – decembar 2020. godine.

Imajući u vidu ovako utvrđeno činjenično stanje sudovi su odbili tužbeni zahtev, pri čemu su dali dovoljne i jasne razloge, koje u svemu prihvata i Vrhovni sud.

Naime, u toku postupka je na pouzdan način utvrđeno da tužilja i tuženi VV u toku trajanja vanbračne zajednice nisu stekli zajedničku imovinu, odnosno da je sva imovina koja je sporna, stečena ili pre zasnivanja vanbračne zajednice ili u toku vanbračne zajednice, ali od sredstava koja su predstavljala posebnu imovinu drugotuženog. Tužilja nije dokazala da je u zabludi zaključila sporazum sa drugotuženim 25.10.2019. godine, a taj sporazum, kako pravilno utvrđuju nižestepeni sudovi, nije predstavljao sporazum o deobi u smislu člana 179. Porodičnog zakona, s obzirom da su u sporazumu konstatovali da nisu stekli nikakvu zajedničku imovinu, pa su pravilno nižestepeni sudovi zaključili da ovaj sporazum nije ni rušljiv ni ništav pravni posao. Tužilja je bila zaposlena u Privrednom društvu „GG“ DOO, za svoj rad primala je zaradu, a nije dokazala da je imala bilo kakva prava na imovini tog društva.

Tužilja u reviziji ističe da su sporne nepokretnosti renovirane u toku vanbračne zajednice i da joj zbog toga pripada polovina vrednosti tih nepokretnosti, odnosno sredstava koja su uložena u renoviranje, ali u toku postupka nije predložila izvođenje dokaza veštačenjem od strane veštaka građevinske struke koji bi utvrdio vrednost radova na renoviranju nepokretnosti, pa ti navodi ne utiču na drugačiju odluku. Takođe, sporni sporazum je zaključen u formi javnobeležničke isprave i nije u vezi deobe zajedničke imovine, zbog čega ni navodi u pogledu sadržine i forme tog sporazuma ne utiču na pravilnost i zakonitost pobijane presude. U toku postupka je utvrđeno da ne postoji zajednička imovina stečena u toku trajanja vanbračne zajednice između tužilje i VV, a u reviziji se ponavljaju navodi iz žalbe koji su pravilno ocenjeni od strane drugostepenog suda.

Vrhovni sud je imao u vidu i ostale navode izjavljene revizije, kojima se ne dovodi u sumnju pravilnost i zakonitost pobijane presude, zbog čega ti navodi nisu posebno obrazloženi.

Tužilja nije uspela u revizijskom postupku, pa nema pravo na naknadu troškova tog postupka, u smislu člana 153. i člana 154. Zakona o parničnom postupku.

Iz navedenih razloga odlučeno je kao u izreci presude, na osnovu člana 414. i člana 165.. Zakona o parničnom postupku.

Pedsednik veća-sudija

Vesna Subić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković