Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž3 br.2/25 od 19.03.2025. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljene AA, a presuda Višeg suda u Prokuplju Kž1 br.104/24 od 05.11.2024. godine, potvrđena.

Branilac okrivljene AA - advokat Nataša Stanković Đokić podnela je zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Prokuplju Kž1 br.104/24 od 05.11.2024. godine i Apelacionog suda u Nišu Kž3 br.2/25 od 19.03.2025. godine, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) i stav 4. ZKP, konkretno zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) i stav 2. tačka 2) ZKP, s tim što iz obrazloženja proizilazi da ukazuje i na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP i povredu ljudskih prava i sloboda okrivljene, zajemčenih Ustavom i članom 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, te zbog povrede člana 16. stav 2, člana 395. i člana 440. ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev i ukine pobijane presude, ili da preinači pobijane presude, tako što će okrivljenu osloboditi od optužbe.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužilaštvu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP i, u sednici veća koju je održao bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljene, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), nakon razmatranja spisa predmeta i pravnosnažnih presuda protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te nakon ocene navoda izloženih u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan u delu u kojem se odnosi na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, dok u ostalom delu nedozvoljen i nema zakonom propisan sadržaj.

Ukazujući na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, branilac okrivljene u podnetom zahtevu ističe da izreka pravnosnažne presude sadrži samo objektivne elemente krivičnog dela koje je okrivljenoj stavljeno na teret, a da pri tome nije dat opis subjektivnog elementa, odnosno nije opisano da li je okrivljena predmetno krivično delo izvršila sa umišljajem i da li u konkretnom slučaju postoji krivica okrivljene.

Iz izreke pravnosnažne presude proizilazi da je okrivljena AA oglašena krivom zbog toga što je dana 04.07.2019. godine u Prokuplju, u prostorijama poreske uprave – Filijala Prokuplje, napravila lažnu ispravu u nameri da takvu ispravu upotrebi kao pravu, na način bliže opisan u izreci pravnosnažne presude, koju je, na mestu koje je naslovljeno sa „direktor“ potpisala svojim potpisom i overila pečatom Poreske uprave – Filijale Prokuplje, i tako sačinjenu ispravu (sa zahtevom za izmenu rešenja o raspoređivanju sa radnog mesta poreski inspektor za analitičke poslove kontrole, u grupu poreski inspektor 1 za poslove kontrole), poslala kabinetu direktora Poreske uprave, koji je tu ispravu i primio, pri čemu je mogla da shvati značaj svog dela i da upravlja svojim postupcima, te bila svesna svog dela i htela njegovo izvršenje, pri čemu je bila svesna i da je njeno delo zabranjeno.

Odredbom člana 355. stav 1. KZ, propisano je da ko napravi lažnu ili preinači pravu ispravu u nameri da se takva isprava upotrebi kao prava ili ko lažnu ili preinačenu ispravu upotrebi kao pravu ili je nabavi radi upotrebe, kazniće se zatvorom do 3 godine.

Po nalaženju Vrhovnog suda, iz izreke drugostepene presude kojom je okrivljena oglašena krivom, proizilaze svi subjektivni i objektivni elementi krivičnog dela falsifikovanje isprave iz člana 355. stav 2. KZ, jer iz izreke proizilazi da je okrivljena kritičnom prilikom bila u uračunljivom stanju, svesna svoga dela i htela njegovo izvršenje, te bila svesna da njeno delo zabranjeno, pri čemu je lažnu ispravu upotrebila kao pravu, jer je lažnu ispravu poslala kabinetu direktora Poreske uprave, kako bi se izmenilo rešenje kojim je raspoređena na radno mesto poreski inspektor za analitičke poslove kontrole, u rešenje sa zvanjem poreski inspektor 1 za poslove kontrole, te potpisala svojim potpisom na mestu za potpisivanje za direktora i overila pečatom Poreske uprave - Filijala Prokuplje.

Stoga su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene, kojima se ukazuje da je pravnosnažnom presudom učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1. ZKP jer izreka ne sadrži sve bitne elemente predmetnog krivičnog dela, ocenjeni neosnovanim.

U ostalom delu, isti zahtev odbačen je kao nedozvoljen iz sledećih razloga:

U ostalom delu zahteva, branilac okrivljene ukazuje na bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) i stav 2. tačka 2) ZKP, isticanjem da je izreka pravnosnažne presude nejasna i nerazumljiva, te da su razlozi izneti u pobijanim presudama nejasni i u znatnoj meri protivrečni, na povredu odredaba člana 395. ZKP isticanjem da u toku postupka nisu izvedeni svi dokazi koja je odbrana predložila, na povredu odredaba člana 440. ZKP ukazivanjem da u konkretnom slučaju činjenično stanje nije potpuno i pravilno utvrđeno i da je okrivljena oglašena krivom samo na osnovu pretpostavki, te na povredu odredaba člana 16. stav 2. i stav 4. ZKP.

Kako navedene povrede u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP ne predstavljaju zakonom dozvoljene razloge za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenima preko branilaca, to je Vrhovni sud podneti zahtev u ovom delu odbacio kao nedozvoljen.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe se da i da je pravnosnažom presudom učinjena povreda ljudskih prava i sloboda okrivljene, koje su zajemčene Ustavom i članom 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

Odredbom člana 484. ZKP, propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje, a u slučaju iz člana 485. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP mora se dostaviti odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava.

Imajući u vidu da branilac okrivljene u zahtevu ukazuje na povrede ljudskih prava i sloboda okrivljene, zajemčene Ustavom i Evropskom konvencijom o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda, ali da uz zahtev nije dostavio odluku kojom je u smislu člana 484. ZKP utvrđena povreda ljudskih prava okrivljene, to je Vrhovni sud podneti zahtev u ovom delu odbacio, nalazeći da u ovom delu nema zakonom propisan sadržaj.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, u delu u kome je zahtev odbijen kao neosnovan, te na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP u delu u kome je zahtev odbačen kao nedozvoljen i zbog toga što nema zakonom propisan sadržaj, doneta je odluka kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                     Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Milena Rašić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković