Apelacioni sud u Beogradu je, presudom Gž 5733/23 od 29.11.2023. godine, stavom prvim izreke, odbio kao neosnovanu žalbu tužioca i potvrdio presudu Trećeg osnovnog suda u Beogradu P 4430/18 od 09.09.2021. godine. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je izjavio blagovremenu reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20), u vezi odredbe člana 92. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 10/23), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse kao ni novo tumačenje prava, pa nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca propisani odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predmet tražene pravne zaštite je naknada nematerijalne štete tužiocu na ime pretrpljenih duševnih bolova, straha, naruženosti i duševnih bolova zbog umanjene životne aktivnosti kao posledica zadobijene teške telesne povrede na radu 29.11.2013. godine. Pobijana odluka kojom je tužbeni zahtev tužioca odbijen zasnovana je na primeni odredbe člana 200. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima, na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja da je tuženi isplatom iznosa od ukupno 1.110.000,00 dinara 30.01.2015. godine, tužiocu predmetnu štetu naknadio u celini. Revident u reviziji ukazuje na drugačije odluke sudova u predmetima koji za osnov imaju naknadu nematerijalne štete, što je bez uticaja na odlučivanje, imajući u vidu da odluka zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja u svakom konkretnom predmetu, pa s tim u vezi nema uslova za ujednačavanje sudske prakse.

Na osnovu odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije primenom odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona parničnom postupku i utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Tužbu radi naknade štete tužilac je podneo 15.07.2015. godine a vrednost predmeta spora je 910.000,00 dinara.

Odredbom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Imajući u vidu da je ovo imovinsko-pravni spor u kom vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, sledi da revizija tužioca nije dozvoljena na osnovu odredbe člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku.

Na osnovu odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Gordana Komnenić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković