.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 14103/2023
28.03.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bisiljkovića predsednika veća, Branke Dražić, Dragane Boljević, Zorice Bulajić i Radoslave Mađarov članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Milena Stevanović advokat iz ..., protiv tuženog Grada Niša koga zastupa Pravobranilaštvo Grada Niša, radi naknade za faktičko zauzeće, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Nišu Gž 5619/2022 od 31.01.2023. godine, u sednici održanoj 28.03.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Nišu Gž 5619/2022 od 31.01.2023. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Nišu Gž 5619/2022 od 31.01.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Nišu P 15230/21 od 19.04.2022. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev i obavezan tuženi da tužiocu na ime faktički izuzetog dela u površini od 108 m2, od udela tužioca od ½ na kp.br. .. KO Niška Banja, isplati iznos od 4.900,00 dinara po 1 m2, što za ukupno zauzeti deo od 108 m2 iznosi 529.200,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana presuđenja19.04.2022.godine do konačne isplate. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 114.184,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate.
Rešenjem Višeg suda u Nišu Gž 5619/2022 od 31.01.2023. godine odbijena je žalba tuženog i potvrđena odluka o troškovima postupka sadržana u stavu drugom izreke presude Osnovnog suda u Nišu P 15230/21 od 19.04.2022. godine.
Protiv pravnosnažnog rešenja donetog u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Pobijanim rešenjem odlučeno je o troškovima postupka uz primenu odredaba zakona koji regulišu pravo stranke na naknadu troškova postupka i njihovu visinu, koja ne odstupa od sudske prakse po ovom pitanju. Imajući ovo u vidu, Vrhovni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. ZPP za odlučivanje o reviziji tuženog kao izuzetno dozvoljenoj, radi ujednačavanja sudske prakse, novog tumačenja prava ili razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana vezanih za odlučivanje o naknadi troškova postupka, na osnovu čega je i odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozovljenost izjavljene revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 420. stav 6. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da revizija tuženog nije dozvoljena.
Odredbom člana 420. stav 1. ZPP, propisano je da stranke mogu da izjave reviziju protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno okončan, dok je stavom 2. istog člana zakona, propisano da revizija protiv rešenja iz stava 1. ovog člana nije dozvoljena u sporovima u kojima ne bi bila dozvoljena revizija protiv pravnosnažne presude.
Međutim, kada je za izjavljivanje revizije merodavna vrednost predmeta spora, na osnovu člana 28. stav 1. ZPP uzima se samo vrednost glavnog zahteva, dok se prema stavu 2. istog člana ne uzimaju u obzir, između ostalog, troškovi postupka ako ne čine glavni zahtev.
Imajući u vidu napred navedeno, kao i da je u konkretnom slučaju revizija izjavljena protiv rešenja drugostepenog suda kojim je odlučeno o troškovima postupka, što u ovoj pravnoj stvari ne predstavlja glavni zahtev već sporedno potraživanje, to je i revizija tuženog nedozvoljena.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Branislav Bosiljković, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
