Vrhovni sud je u sednici veća, održanoj u smislu odredaba člana 486. stav 1. i člana 487. stav 1. ZKP, razmotrio spise predmeta sa zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Danijele Andrijašević, pa je našao:

Prema odredbi člana 484. ZKP, koja propisuje sadržaj zahteva za zaštitu zakonitosti, u zahtevu se mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP), a u slučaju iz člana 485. stav 1. tačka 2) i 3) ovog zakonika mora se dostaviti i odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava.

Odredbom člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP propisano je da se zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti ako je pravnosnažnom odlukom ili odlukom u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređen zakon, a stavom 4. istog člana, propisani uslovi pod kojima okrivljeni, preko svog branioca, može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti i to takstativnim nabrajanjem povreda zakona (član 74., član 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), člana 439. tačka 1) do 3) i člana 441. stav 3. i 4.), koje mogu biti učinjene u prvostepenom i postupku pred apelacionim odnosno drugostepenim sudom.

Branilac okrivljenog AA advokat Danijela Andrijašević, zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, koja u smislu citirane odredbe člana 485 stav 4. ZKP, predstavlja zakonski razlog zbog kog okrivljeni preko branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti. Međutim, branilac okrivljenog u podnetom zahtevu uopšte ne ukazuje u čemu se konkretno sastoji povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, pa Vrhovni sud ocenjuje da zahtev u ovom delu nema propisan sadržaj u smislu odredbe člana 484. ZKP koja nalaže navođenje konkretnog razloga za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, što u slučaju isticanja povrede zakona (člana 485. stav 1. tačka 1. ZKP), podrazumeva ne samo opredeljenje o kojoj povredi zakona je reč, već i obrazloženje u čemu se ta povreda konkretno sastoji, obzirom da Vrhovni sud nije ovlašćen da po službenoj dužnosti ispituje u čemu se konkretno ogleda povreda zakona na koju se zahtevom ukazuje.

U podnetom zahtevu branilac okrivljenog AA navodi da je okrivljeni u konkretnom slučaju morao biti pušten na slobodu jer je nadležnom sudiji za prethodni postupak Osnovnog suda u Velikoj Plani, radi odlučivanja o osnovanosti daljeg lišenja slobode, predat tek nakon isteka roka od 48 časova od njegovog lišenja slobode bez odluke suda, obzirom da se okrivljenom zadržavanje u trajanju do 48 sati računa od dana 28.03.2025. godine u 08,50 časova, a pred sudiju za prethodni postupak izveden je 30.03.2025. godine.

Prema nalaženju Vrhovnog suda, iz iznetih navoda proizilazi da branilac okrivljenog nižestepena rešenja pobija zbog povrede zakona iz člana 69. stav 2. ZKP, koja, kao ni povreda zakona iz člana 294. stav 2. ZKP, koju takođe u zahtevu navodi, ne predstavlja zakonski razlog zbog kog okrivljeni preko branioca može podneti ovaj vanredni pravni lek, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP.

Osim toga, prethodno iznetim navodima branilac okrivljenog AA ukazuje i na povredu prava okrivljenog zajemčenog odredbom člana 29. stav 2. Ustava Republike Srbije, i s tim u vezi u prilogu dostavlja odluku Ustavnog suda Republike Srbije Už.br.7956/2017.

Kada se zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 1. tačka 3) ZKP, to se, prema odredbi člana 484. ZKP, uz zahtev mora dostaviti i odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava kojom je utvrđena povreda ljudskog prava i slobode okrivljenog ili drugog učesnika u postupku, koje je zajemčeno Ustavom ili Evropskom konvencijom o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda i dodatnim protokolima. Imajući u vidu da se odluka Ustavnog suda Republike Srbije Už.br.7956/2017 od 24.10.2019. godine, ne odnosi na pravnosnažna rešenja koja se, u konkretnom slučaju, pobijaju podnetim zahtevom za zaštitu zakonitosti, već na rešenja Višeg suda u Leskovcu Kpp.54/17 od 20.08.2017. godine i Kv.144/17 od 23.08.2017. godine kojima je odlučivano o meri pritvora prema drugom okrivljenom u drugom krivičnom postupku, to Vrhovni sud nalazi da ni u pogledu ove povrede, zahtev za zaštitu zakonitosti nema propisan sadržaj, u smislu odredbe člana 484. ZKP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu odredaba člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP u vezi članova 484. i 485. stav 4. ZKP odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                     Predsednik veća-sudija

Sanja Živanović,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                      Bojana Paunović,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković