Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je izjavio blagovremenu reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o njegovoj reviziji odlučuje na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Prema odredbi člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...10/23 – dr. zakon) revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni revizijskog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje revizijski sud u veću od pet sudija.

Predmet tražene pravne zaštite je isplata dinarske protivvrednosti iznosa od 10.737,04 evra po srednjem kursu NBS na dan plaćanja - na ime naknade za korišćenje poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini u proizvodnoj 2016/2017 godini sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom. Prema utvrđenju nižestepenih sudova, tuženi nema zaključen ugovor o zakupu poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini sa Ministarstvom poljoprivrede, pa je zaključak nižestepenih sudova da tuženi predmetnu parcelu koristi bez pravnog osnova za agroekonomsku 2016/2017 godinu i da tuženi duguje iznos od 914,04 evra po hektaru, odnosno ukupno 10.737,04 evra sa kamatom, saglasno odredbi člana 219. Zakona o obligacionim odnosima u vezi sa čl. 62. st. 5. Zakona o poljoprivrednom zemljištu. Navedenom odredbom Zakona o poljoprivrednom zemljištu je propisano da ako pravno odnosno fizičko lice koristi poljoprivredno zemljište u državnoj svojini bez pravnog osnova, odnosno suprotno odredbama ovog zakona, dužno je da za korišćenje tog zemljišta plati trostruki iznos najviše prosečne postignute cene po hektaru na teritoriji okruga na kojoj se nalazi poljoprivredno zemljište koje se koristi bez pravnog osnova. Ako lice ne izvrši obavezu plaćanja, jedinica lokalne samouprave dužna je da skine usev na osnovu akta svog nadležnog organa. Samim tim, prema stanovištu nižestepenih sudova, nije bilo razloga da se sudovi bave pitanjem da li je zemljište povodom kojeg se potražuje u ovom postupku naknada za korišćenje – obradivo poljoprivredno zemljište. Visina naknade utvrđena je na osnovu površine koja je upisana u listu nepokretnosti za predmetnu parcelu, a imajući u vidu i zapisnik u kojem je ista utvrđena i na koji nije bilo primedbi. Zakonski zastupnik tuženog i AA, koji je potpisao predmetni zapisnik, jesu supružnici, pa je prema stanovištu nižestepenih sudova AA u smislu čl. 62. st.1. tač. 2. Zakona o privrednim društvima, kao suprug zakonskog zastupnika tuženog i kao povezano lice, zajednički delovao i preduzimao radnje u ime tuženog prilikom sastavljanja zapisnika o inspekcijskom nadzoru i prilikom izlaska inspekotra na lice mesta.

Dati razlozi nižestepenih sudova, u prilog svemu gore navedenom, u skladu su sa aktuelnom sudskom praksom i pravnim shvatanjima Vrhovnog suda. Tuženi ne daje razloge koji opravdavaju odlučivanje o izjavljenoj reviziji sa razloga propisanih članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku. Revizijom se ne ukazuje na postojanje drugačije odluke donete u sporu zasnovanom na istom ili bitno sličnom činjeničnopravnom osnovu. Ne ukazuje se na postojanje šireg društvenog ili pravnog značaja zbog kojeg bi trebalo dozvoliti odlučivanje o posebnoj reviziji u cilju razmotranja pravnog pitanja od opšteg interesa ili pravnog pitanja u interesu ravnopravnosti građana. Takođe, ne navodi se ni to da postoji potreba za novim tumačenjem materijalnog prava primenjenog u pobijanoj presudi. Suštinski, revident iznosi svoje viđenje činjeničnopravnih pojedinosti konkretnog slučaja, odnosno ukazuje na pogrešno utvrđeno činjenično stanje, usled pogrešne ocene dokaza, što se ne može prihvatiti kao relevantan osnov da se dozvoli odlučivanje o reviziji, kao o izuzetno dozvoljenoj. Pogrešna primena materijalnog prava, sama po sebi ne može biti razlog za izjavljivanje posebne revizije.

Iz iznetih razloga, odlučeno je kao u stavu prvom izreke ovog rešenja.

Ispitujući dozvoljenost revizije tuženog u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je utvrdio da nije dozvoljena.

Odredbom člana 485. Zakona o parničnom postupku je propisano da revizija u privrednim sporovima nije dozvoljena ako vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost od 100.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je dana 10.10.2022. godine. Vrednost predmeta spora pobijenog dela pravnosnažne presude iznosi 10.737,04 evra, u dinarskoj protivvrednosti prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Imajući u vidu da vrednost predmeta spora pobijenog dela pravnosnažne presude ne prelazi revizijski cenzus od 100.000,00 dinara, propisan članom 485. Zakona o parničnom postupku, to Vrhovni sud nalazi da revizija tuženog nije dozvoljena.

Na osnovu izloženog, primenom člana 413. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u stavu drugom izreke ovog rešenja.

Predsednik veća - sudija

Tatjana Matković Stefanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković