Protiv pravnosnažnog rešenja donetog u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijano rešenje na osnovu člana 408., u vezi člana 420. stav 1. i 6. ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 10/23) u vezi člana 92. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“ br. 10/23), Vrhovni sud je ocenio da je revizija tužioca dozvoljena ali da nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenim činjenicama tužilac je kao lice zaposleno u preduzeću „Elektroprivreda Srbije“ bio član Sindikalne organizacije EPS, ODS „Elektrovojvodina„ do 12.11.2019. godine kada mu je prestao radni odnos. Glavni odbor tuženog Sindikata radnika „Elektroprivrede Srbije“ doneo je 14.09.2017. godine odluku o raspisivanju jedinstvenih izbora za sve organe i tela tog sindikata i sindikalnih organizacija koje su njegove članice, među kojima je i tužena Sindikalna organizacija EPS, ODS „Elektrovojvodina„ i koja je istaknuta na oglasnu tablu dana 21.09.2017. godine. Izvršni odbor Sindikata radnika „Elektroprivrede Srbije“ je odlukom od 22.11.2017. godine ovlastio Inicijativni odbor tužene Sindikalne organizacije EPS, ODS „Elektrovojvodina“ da obavlja sve funkcije najviših organa i tela ove sindikalne organizacije do konstituisanja njenih organa i tela a u cilju sprovođenja izbora u skladu sa odlukom o raspisivanju izbora od 14.09.2017. godine, a koji izbori su zakazani za 13. i 14.12.2017. godine (odluka je istaknuta na oglasnoj tabli 29.11.2017. godine). Nakon što je prvi krug izbora bio neuspešan Centralna izborna komisija Sindikata radnika „Elektroprivrede Srbije“ je 15.12.2017. godine donela odluku o održavanju drugog kruga izbora za organe i tela Sindikalne organizacije EPS, ODS „Elektrovojvodina“ dana 21.12.2017. godine koju je dostavila svim članovima ove sindikalne organizacije putem elektronske pošte dana 20.12.2017. godine u 9,40 sati. Nakon održanih izbora i na osnovu rezultata izbora konstituisana je Skupština Sindikalne organizacije EPS, ODS „Elektrovojvodina“ i za lice zaduženo za zastupanje, odobravanje i deponovanje potpisa radi raspolaganja sredstvima u ovoj sindikalnoj organicaziji odlukom od 27.12.2017. godine određen je BB kao predsednik i VV kao zamenik predsednika. Ova odluka istaknuta je na oglasnu tablu 29.12.2017. godine. Tužbu radi utvrđenja ništavosti donetih odluka tužilac je podneo 02.02.2018. godine.

Kod ovakvo utvrđenih činjenica prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev jer je ocenio da su osporene odluke donete protivno odredbama Pravila o radu Sindikalne organizacije EPS, ODS „Elektrovojvodina“ i Statuta Sindikata radnika „Elektroprivrede“ Srbije i primenom odredbi člana 103. stav 1. u vezi člana 25. stav 3. Zakona o obligacionim odnosima utvrdio da su osporene odluke tuženih ništave.

Drugostepeni sud je ukinuo prvostepenu presudu i odbacio tužbu, jer je utvrdio da je tužba u predmetnom sporu za utvrđenje ništavosti akata sindikalnih oganizacija kao udruženja podneta po isteku prekluzivnog roka od 15 dana od saznanja za osporeni akt udruženja. To saznanje tužilac je imao najkasnije 29.12.2017. godine, kada je na oglasnoj tabli objavljena odluka o konstituisanju skupštine i određivanju predsednika i zamenika predsednika Sindikalne organizacije EPS, ODS „Elektrovojvodina“, pa kako je tužbu podneo dana 02.02.2018. godine, ista je neblagovremena zbog čega je tužilac izgubio pravo na sudsku zaštitu.

Revizijom se osporava stanovište drugostepenog suda. Revident smatra da je za ocenu blagovremenosti tužbe od značaja objektivni rok od šest meseci od dana donošenja akta u kom je i podneta tužba.

Po oceni Vrhovnog suda navodi revizije nisu osnovani. Prema članu 20. stav 1. Zakona o udruženjima („Službeni glasnik RS“ broj 51/09 ... 44/18) svaki član udruženja može pokrenuti pred nadležnim osnovnim sudom postupak za utvrđivanje ništavosti opšteg odnosno pojedinačnog akta udruženja u roku od petnaest dana od dana saznanja za akt, a najkasnije u roku od šest meseci od dana donošenja akta. Iz ove zakonske odredbe proizilazi da se postupak za utvrđivanje ništavosti akta udruženja može pokrenuti u roku od petnaest dana od dana saznanja za akt (subjektivni rok) a najkasnije u roku od šest meseci od donošenja akta (objektivni rok). Oba ova roka su prekluzivna jer se njihovim istekom gubi pravo na pokretanje postupka za utvrđivanje ništavosti akta udruženja s time da po proteku objetivnog roka prestaje pravo na pokretanje postupka za utvrđivanje ništavosti bez obzira na činjenicu da li je član udruženja saznao za akt. Kako je tužilac za osporene akte saznao najkasnije 29.12.2017. godine kada su istaknute na oglasnoj tabli to je protekom subjektivnog roka od petnaest dana od tog dana 13.01.2018. godine tužilac izgubio pravo na pokretanje sudskog postupka za utvrđivanje njihove ništavosti. Pošto je tužba u ovoj parnici podneta 02.02.2018. godine po proteku subjektivnog prekluzivnog roka iz člana 20. stav 1. Zakona o udruženjima, o kome sud vodi računa po službenoj dužnosti to je pravilno drugostepeni sud odbacio tužbu kao neblagovremenu.

Iz svega iznetog odlučeno je kao u izreci na osnovu člana 414. stava 1. u vezi člana 420. stav 6. ZPP.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković