Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti, u smislu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio braniocu advokatu Nemanji Nikitoviću, Vrhovni sud je u smislu člana 490. ZKP održao sednicu veća, o kojoj u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije obavestio Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo sednici veća bilo od značaja za donošenje odluke.

Na sednici veća Vrhovni sud je razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnom odlukom protiv koje je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti Vrhovnog javnog tužioca Ktz 137/25 od 27.03.2025. godine, je osnovan.

Osnovano Vrhovni javni tužilac u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje da je pravnosnažnim rešenjem Višeg suda u Užicu Sik 1/25 od 13.01.2025. godine učinjena povreda zakona iz člana 98. stav 2. tačka 3) Krivičnog zakonika u vezi člana 570. ZKP, u korist okrivljenog AA.

Naime, odredbom člana 98. stav 1. Krivičnog zakonika propisano je da se zakonska rehabilitacija daje samo licima koja pre osude na koju se odnosi rehabilitacija nisu bila osuđivana ili koja su se po zakonu smatrala neosuđivanim. Stavom 2. tačka 3) istog člana, propisano je da zakonska rehabilitacija nastaje ako lice koje je osuđeno, između ostalog, na novčanu kaznu u roku od tri godine od dana kada je ta kazna izvršena, zastarela ili oproštena ne učini novo krivično delo.

Međutim, pored ispunjenja uslova iz člana 98. stav 1. Krivičnog zakonika, koji su propisani odredbama materijalnog zakona, odredbama Zakonika o krivičnom postupku je uređen postupak za rehabilitaciju, pa su odredbom člana 570. ZKP propisani procesni uslovi u postupanju nadležnog organa u smislu da će pre odlučivanja o ispunjenosti zakonskih uslova za nastanak zakonske rehabilitacije, nadležni organ iz člana 569. ovog zakonika obaviti potrebna proveravanja, a naročito ispitati: 1) da li je izvršena sporedna kazna ili još traju mere bezbednosti; 2) da li je protiv osuđenog u toku krivični postupak za novo krivično delo učinjeno pre isteka roka predviđenog za zakonsku rehabilitaciju.

Dakle, u smislu navedenih zakonskih odredbi, zakonska rehabilitacija nastaje na osnovu samog zakona, ali samo ako se u zakonom predviđenoj proceduri, od strane nadležnog organa utvrdi ispunjenost uslova iz člana 98. Krivičnog zakonika. Taj postupak uključuje i prethodna ispitivanja u smislu člana 570. ZKP, pa između ostalog i utvrđivanje da li je protiv osuđenog u toku krivični postupak za novo krivično delo učinjeno pre isteka roka predviđenog za zakonsku rehabilitaciju.

Rešenjem Sik 1/25 od 13.01.2025. godine, Viši sud u Užicu postupio je suprotno odredbi člana 98. stav 2. tačka 3) Krivičnog zakonika u vezi člana 570. ZKP, odnosno pobijano rešenje doneo u korist okrivljenog AA.

U obrazloženju pobijanog rešenja, kojim je preinačeno prvostepeno rešenje kojim je nadležni organ odlučujući o podnetom zahtevu za brisanje osude izrečene presudom Osnovnog suda u Užicu K 364/20 od 09.10.2020. godine, prekinuo postupak zakonske rehabilitacije do rešavanja prethodnog pitanja koje se tiče krivice okrivljenog zbog krivičnog dela iz člana 23. stav 1. Zakona o javnom redu i miru, učinjenog pre isteka rehabilitacionog perioda, sud je, pozivajući se na odredbe članova 7. i 2. tačka 14) ZKP, našao da u vreme razmatranja osnovanosti podnetog zahteva za brisanje osude, krivični postupak protiv okrivljenog nije bio pokrenut obzirom da je optužni predlog podignut 05.12.2024. godine, te da shodno tome okrivljeni tokom tog perioda nije učinio novo krivično delo, zbog čega je utvrdio nastupanje zakonske rehabilitacije okrivljenom AA po pravnosnažnoj presudi Osnovnog suda u Užicu K 364/20 od 09.10.2020. godine.

Međutim, iz spisa predmeta utvrđuje se da se protiv okrivljenog AA vodi krivični postupak pred Višim sudom u Užicu zbog krivičnog dela ometanje službenog lica u vršenju službene dužnosti iz člana 23. stav 1. Zakona o javnom redu i miru za koje postoji osnovana sumnja da je učinjeno 31.03.2024. godine odnosno u okviru roka od tri godine od dana kada je kazna po presudi Osnovnog suda u Užicu K 364/20 od 09.10.2020. godine kojom je okrivljeni zbog krivičnog dela iz člana 246a Krivičnog zakonika osuđen na novčanu kaznu u iznosu od 40.000,00 dinara, izvršena (11.05.2021. godine), a u vezi sa kojom osudom je traženo utvrđivanje zakonske rehabilitacije.

Shodno navedenom, Vrhovni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za utvrđivanje nastupanja zakonske rehabilitacije, obzirom da nije ispunjena prva procesna pretpostavka, jer je protiv okrivljenog u toku krivični postupak za novo krivično delo učinjeno 31.03.2024. godine, dakle pre isteka roka predviđenog za zakonsku rehabilitaciju (11.05.2024. godine), zbog čega nije ni bilo uslova da se dalje razmatraju materijalne pretpostavke propisane Krivičnim zakonikom za zakonsku rehabilitaciju okrivljenog AA.

Kako je, Viši sud u Užicu pogrešno tumačeći zakonske odredbe iz člana 98. stav 2. tačka 3) Krivičnog zakonika i 570. ZKP i bazirajući svoju odluku na odredbama koje propisuju značenje izraza i momenat kada se smatra da je krivični postupak pokrenut iz člana 2. tačka 14) i 7. ZKP, pogrešno zaključio da su se u konkretnom slučaju stekli uslovi za primenu instituta zakonske rehabilitacije u odnosu na okrivljenog AA, to je, po oceni Vrhovnog suda, utvrđivanjem nastupanja zakonske rehabilitacije okrivljenom u odnosu na pravnosnažnu presudu Osnovnog suda u Užicu K 364/20 od 09.10.2020. godine, Viši sud u Užicu pobijanim rešenjem Sik 1/25 od 13.01.2025. godine, učinio povredu zakona iz člana 98. stav 2. tačka 3) Krivičnog zakonika u vezi člana 570. ZKP, u korist okrivljenog AA, na koju se ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti Vrhovnog javnog tužioca, zbog čega je Vrhovni sud po usvajanju podnetog zahteva u smislu odredbe člana 493. ZKP, doneo presudu kojom se ograničio samo na to da utvrdi povredu zakona, ne dirajući u pravnosnažnost pobijane presude.

Rukovođen iznetim razlozima, Vrhovni sud je na osnovu odredbe člana 492. stav 1. tačka 3) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                      Predsednik veća-sudija,

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Svetlana Tomić Jokić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković