.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Prev 117/2024
20.03.2025. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija Tatjane Miljuš, predsednika veća, Jasmine Stamenković, Vladislave Milićević, Mirjane Andrijašević i Ivane Rađenović, članova veća, u parnici tužioca CIFRA DOO Begunje na Gorenskem, Republika Slovenija, MB ..., čiji je punomoćnik Stević R. Miodrag, advokat u ..., protiv tuženog APOKALIPSA DOO Sremska Mitrovica, čiji je punomoćnik Srđan Gatarić, advokat u ..., radi naknade štete, vrednost predmeta spora 44.192,81 evra, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž 6564/21 od 28.09.2023. godine, u sednici veća održanoj dana 20.03.2025. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž 6564/21 od 28.09.2023. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž 6564/24 od 28.09.2023. godine.
ODBIJA SE zahtev tuženog za naknadu troškova revizijskog postupka, kao neosnovan.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Privrednog suda u Sremskoj Mitrovici P 129/2020 od 23.02.2021. godine, u stavu I izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca da se tuženi obaveže da po osnovu naknade štete, na ime neosnovanog obogaćenja prisvajanjem predmeta krivičnog dela, isplati tužiocu iznos od 44.192,81 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan plaćanja sa zakonskom zateznom kamatom na dinarsku protivvrednost od 01.09.2016. godine pa do isplate, kao neosnovan. U stavu II izreke, obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 131.250,00 dinarai u stavu III izreke odbijen je zahtev tužioca za naknadu parničnih troškova.
Presudom Privrednog apelacionog suda Pž 6564/21 od 28.09.2023. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, pozivom na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Tuženi je podeno odgovor na reviziju.
Prema odredbi člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 10/23 - dr.zakon) revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni sud u veću od pet sudija.
Pravnosnažnom presudom odbijen je tužbeni zahtev tužioca za isplatu iznosa od 44.192,81 evra koji tužilac potražuje na ime naknade štete, nastale usled neosnovanog obogaćenja tuženog prisvajanjem predmeta krivičnog dela za koje je osuđeno treće lice, neparničar, AA i koji iznos je utvrđen u presudi Osnovnog suda u Ljubljani K-61559/13 od 26.05.2016. godine, u postupku u kome je tužilac upućen na parnicu sa imovinskopravnim zahtevom. Prema razlozima pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužbeni zahtev je odbijen jer tužilac nije dokazao visinu štete, niti uzročno posledičnu vezu između radnje tuženog i štete po tužioca, ili da se tuženi na njegov račun neosnovano obogatio u utuženom iznosu, što jeste osporeno u postupku. Sudovi zaključuju da krivična presuda vezuje parnični sud u pogledu postojanja krivičnog dela i krivične odgovornosti, ali ne isključuje mogućnost da parnični sud utvrđuje visinu nastale štete i da li je tuženi odgovoran za istu.
Cilj posebne revizije nije da se preispituju pravnosnažne odluke shodno pojedinostima konkretnog slučaja, već da se kroz konkretni slučaj reši pitanje od posebnog (šireg) interesa, a koje se može podvesti pod jedan od osnova iz 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku. Navedeno u ovom postupku nije slučaj. Navodima revidenta ukazuje se na pogrešan zaključak nižestepenih sudova u vezi vezanosti parničnog suda osuđujućom krivičnom presudom i na pogrešnu primenu pravila o teretu dokazivanja iz odredbe člana 231. Zakona o parničnom postupku, a takvi revizijski navodi nisu pravno relevantan osnov za izjavljivanje posebne revizije iz člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, jer pogrešna primena odredbi procesnog zakona nije osnov za izjavljivanje posebne revizije. Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, način odlučivanja i razloge na kojima je zasnovana pobijana odluke, Vrhovni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi koje propisuje odredba člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku za izuzetnu dozvoljenost revizije.
Stoga je, na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11... 10/23), odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost izjavljene revizije primenom odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku i našao da revizija tužioca nije dozvoljena.
Odredbom člana 485. Zakona o parničnom postupku propisano je da revizija u privrednim sporovima nije dozvoljena ako vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost od 100.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovoj parnici podneta je 04.06.2020. godine, vrednost predmeta spora pobijanog dela je 44.192,81 evro, koji iznos ne prelazi cenzus propisan odredbom člana 485. Zakona o parničnom postupku, pa revizija nije dozvoljena.
Stoga je primenom odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku odlučeno kao u stavu drugom izreke.
Odluku u stavu trećem izreke, Vrhovni sud je doneo jer troškovi na ime sastava odgovara na reviziju i sudske takse za odgovor na reviziju nisu troškovi neophodni radi vođenja parnice u smislu člana 154. stav 1. Zakona o parničnom postupku.
Predsednik veća – sudija
Tatjana Miljuš,s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
