Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je izjavio blagovremenu reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, pozivom na član 404. Zakona o parničnom postupku.

Tužena je dala odgovor na reviziju.

Ceneći ispunjenost uslova za odlučivanje o reviziji tužioca kao izuzetno dozvoljenoj, Vrhovni sud nalazi da ne postoje razlozi predviđeni odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 10/23-dr. zakon) da bi se dozvolilo izuzetno odlučivanje o reviziji.

Pravnosnažnom presudom odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac zahtevao naknadu materijalne štete u ukupnom iznosu od 906.560,00 dinara. Nižestepeni sudovi su na osnovu izvedenih dokaza zaključili da su se krave tužioca zarazile na pašnjacima (zbog čega je došlo do pobačaja teladi) koji su verovatno bili kontaminirani jajima parazita koji se nalaze u fecusu pravih domaćina, najčešće pasa, ali i drugih životinja. Međutim, utvrđeno je da nema dokaza da su upravo od strane pasa lutalica pašnjaci kontaminirani jajima parazita neospora, čak ni da su psi lutalice bili na imanju tužoca gde su goveda pasla travu, zbog čega nije ni utvrđena odgovornost tužene opštine za štetu koju pričine psi lutalice na njenoj teritoriji, jer je njena zakonska obaveza da na svojoj teritoriji organizuje zoohigijenu koja, između ostalog, obavlja poslove hvatanja i zbrinjavanja napuštenih životinja u prihvatilištu za životinje. Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, uz pozivanje na odredbe člana 154. stav 1, čl. 185. stav 1, čl. 189. Zakona o obligacionim odnosima, člana 2. Zakona o komunalnim delatnostima, čl. 46. Zakona o veterinarstvu i čl. 7. i čl. 231. stav 2. i 3. Zakona o parničnom postupku, nižestepeni sudovi su odbili tužbeni zahtev.

Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, činjenice utvrđene u postupku i način odlučivanja, Vrhovni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj. Revident ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava kojim supropisane obaveze lokalne samouprave da organizuje zoohigijensku službu i da se stara o zaštiti životne sredine i zaštiti poljoprivrednog zemljišta, u razumevanju uzročno posledične veze sa nastalom štetom kod tužioca. Međutim, eventualno pogrešna primena materijalnog prava nije dovoljan razlog za izuzetnu dozvoljenost revizije. Revident u reviziji ne obrazlaže potrebu za novim tumačenjem prava, razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti ukazuje na različitu sudsku praksu u predmetima sa bitno sličnom činjeničnopravnom sadržinom, pa Vrhovni sud nalazi da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj. Takođe, postojanje uzročno posledične veze između činjenja ili propuštanja tuženog i štete kod tužioca je pitanje činjeničnog stanja, čija pravilnost se ne može pobijati posebnom revizijom.

U skladu sa navedenim, Vrhovni sud je primenom člana 404. stav 2. odlučio u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije primenom čl. 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Tužba je podneta dana 26.12.2019. godine, a vrednost predmeta spora je 906.560,00 dinara, što prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe iznosi 7.712,80 evra.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra, po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Kako vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi zakonom propisani cenzus od 40.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, Vrhovni sud zaključuje da revizija tužioca nije dozvoljena.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Branko Stanić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković