Tužilja je dala odgovor na reviziju.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...10/23), Vrhovni sud je ocenio da je revizija tuženog neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti. Revident ukazuje da je drugostepeni sud počinio bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi člana 8. i 374. stav 2. tačka 12. ZPP, međutim, zbog navedenih bitnih povreda odredaba parničnog postupka revizija se ne može izjaviti, s obzirom na to da nisu propisane kao razlog za izjavljivanje revizije članom 407. stav 1. tačka 1-3 ZPP. Ukazivanje na bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi člana 386. i 396. stav 1. ZPP, suštinski se vezuju za pogrešnu primenu materijalnog prava od strane drugostepenog suda.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je sa tuženim 04.01.2013. godine zaključila ugovor o radu na određeno vreme, kojim je predviđeno da će obavljati poslove u periodu od 03.01.2013. godine do 02.01.2014. godine. Tužilja je zasnovala radni odnos na radnom mestu višeg saradnika za poslove ..., koji poslovi nisu ni sezonski, niti predstavljaju rad na određenom projektu. Poslove višeg saradnika za poslove ... obavljala je u Odseku za ... u prvostepenom postupku, koji poslovi podrazumevaju proučavanje spisa predmeta, davanje informacija o okolnostima vezanim za ostvarivanja pojedinih prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja i obavljanje drugih poslova po nalogu neposrednog rukovodioca. Ugovorom o radu na određeno vreme od 03.01.2014. godine tužilja je raspoređena na radno mesto višeg stručnog saradnika za poslove ... u Odseku za ... u prvostepenom postupku, koji poslovi su podrazumevali stručnu obradu predmeta, praćenje i kontrolisanje stručne dokumentacije, proučavanje spisa predmeta, davanje informacija vezanih za ostvarivanje prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja, vođenje prethodnog postupka po predlogu za veštačenje radi pribavljanja dokaza od značaja za veštačenje, te obavljanje drugih poslova po nalogu neposrednog rukovodioca. Aneksom ugovora o radu od 16.09.2014. godine tužilji je produžen radni odnos do isteka korišćenja porodiljskog odsustva, odsustva radi nege deteta, kao i odsustva radi posebne nege deteta u skladu sa Zakonom o radu. U narednom periodu od 15.03.2016. godine pa do 24.04.2018. godine tužilja je bila radno angažovana kod tuženog na osnovu više zaključenih ugovora o radu na određeno vreme. Rešenjem tuženog br. .. tužilji je prestao radni odnos zaključno sa 24.04.2018. godine. Tužilja je od 2013. godine radila u Odeljenju za ... na poslovima stručnog saradnika i obavljala je poslove prihvatanja i obrade predmeta za ... . Zbog delatnosti tuženog, svi poslovi su iste vrste, ali različitog stepena složenosti, svi rade isti posao obrade predmeta, zavisno od radnog mesta.

Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su usvojili tužbeni zahtev, pošavši od odredaba člana 37. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/2005... 32/13) koji su bili u primeni do 28.07.2014. godine, pošto su zaključili da je tužilja radila u kontinuitetu duže od 12 meseci na istovrsnim poslovima. Poslovi koje je tužilja obavljala po ugovorima o radu od 14.01.2013. godine i 08.01.2014. godine predstavljaju istovrsne poslove, buduće da su sistematizovani u okviru iste organizacione jedinice Odseka i ovi poslovi predstasvljaju poslove iste vrste, ali različitog stepena složenosti, te zaposleni na poslovima višeg saradnika i na poslovima višeg stručnog saradnika za poslove ... vrše trijažu predmeta, trijažu dokumentacije prema vrsti bolesti, odnosno povrede, te prema datumu podnošenja i slično, a razlike u poslovima ova dva radna mesta su veoma mala. Tužilja je nakon isteka 12 meseci nakon isteka radnog odnosa na određeno vreme nastavila da radi na istovrsnim poslovima duže od 5 radnih dana, to je 13.01.2014. godine po sili zakona nastupio preobražaj radnog odnosa na određeno vreme, pa je sledstveno tome osnovan tužbeni zahtev za poništaj rešenja o prestanku radnog odnosa od 24.04.2018. godine, kao nezakonitog i tužbeni zahtev za vraćanje na rad kojim se postiže reintegracija zaposlenog.

Po oceni Vrhovnog suda, nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo.

Odredbom člana 37. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br, 24/2005... 32/2013) koje su bile u primeni do 28.07.2014. godine, bilo je propisano da se radni odnos zasniva na vreme čije je trajanje unapred određeno kada su u pitanju: sezonski poslovi, rad na određenom projektu, povećanje obima posla koji traje određeno vreme i sl. za vreme trajanje tih potreba, s tim što tako zasnovan radni odnos neprekidno ili s prekidima ne može trajati duže od 12 meseci (stav 1); pod prekidom iz stava 1. ovog člana ne smatra prekid rada kraći od 30 radnih dana (stav 2); radni odnos na određeno vreme, radi zamene privremeno odsutnog zaposlenog, može se zasnovati do povratka privremeno odsutnog zaposlenog (stav 3); radni odnos zasnovan na određeno vreme postaje radni odnos na neodređeno vreme ako zaposleni nastavi da radi najmanje 5 radnih dana po isteku roka za koji je zasnovan radni odnos (stav 4).

Noveliranim članom 37. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 75 od 29.07.2014. godine), propisano je da ugovor o radu može da se zaključi na određeno vreme za zasnivanje radnog odnosa čije je trajanje unapred određeno objektivnim razlozima koji su opravdani rokom ili izvršenjem određenog posla ili nastupanjem određenog događaja, a vreme trajanja tih potreba (stav 1); da poslodavac može zaključiti jedan ili više ugovora o radu iz stava 1. ovog člana na osnovu kojih se radni odnos sa istim zaposlenim zasniva za period koji sa prekidima ili bez prekida ne može biti duži od 24 meseca (stav 2); prekid kraći od 30 dana ne smatra prekidom perioda iz stava 2. ovog člana (stav 3). Izuzeci od pravila sadržanih u stavu 2. ovog člana propisani su stavom 4. iz tog člana. Ako je ugovor o radu na određeno vreme zaključen suprotno odredbama ovog zakona ili ako zaposleni ostane da radi kod poslodavca najmanje 5 radnih dana po isteku vremena za koji je ugovor zaključen, smatra se da je radni odnos zasnovan na neodređeno vreme (stav 6).

Radni odnos se zasniva po pravilu na neodređeno vreme, dok je rad na određeno vreme izuzetak i ograničen je Zakonom o radu i to na 12 meseci (prema odredbi člana 37. stav 1. koji je važio do 28.07.2014. godine), odnosno do 24 meseca (prema noveliranim odredbama ovog člana od 29.07.2014. godine). Po proteku roka od 5 dana od isteka vremena na koji je zaključen ugovor o radu na određeno vreme, tokom kojih je zaposleni nastavio sa radom, aktivira se pravilo o preobražaju radnog odnosa, bez obzira na eventualno zaključenje novog ugovora. Odredba Zakona o ograničenom trajanju radnog odnosa na određeno vreme radi obavljanja određenih istovrsnih poslova, pri čemu ukupno trajanje po sukcesivnim ugovorima ne može biti duži od zakonom propisanog roka, utvrđuje se sabiranjem trajanja svakog radnog odnosa na određeno vreme, suštinski ima za cilj sprečavanje poslodavca da zloupotrebljava prava i obaveze iz ugovora o radu na određeno vreme i da izigra pravila o vremenskom ograničenju rada na određeno vreme koje i postoji zbog toga što je za sve vreme trajanja rada na određeno vreme radnik u egzistencijalnoj neizvesnosti.

Zaključak nižestepenih sudova da je reč o istovrsnim poslovima na kojima je radila tužilja po ugovorima o radu od 04.01.2013. godine i 08.01.2014. godine nije doveden u sumnju revizijskim navodima, već se faktički osporava činjenično stanje u ovom delu što ne predstavlja revizijski razlog u smislu člana 407. ZPP. Naime, pravnu prirodu ugovora određuje suština pravnog odnosa koji je zasnovan, a u konkretnom slučaju tužilja je u okviru iste organizacione jedinice odseka obavljala istu vrstu poslova.

Na zaključak o osnovanosti tužbenog zahteva ne mogu uticati revizijski navodi sa pozivom na odredbu člana 27-e stav 34. Zakona o budžetskom sistemu („Službeni glasnik RS“, br. 108/13, koji je bio u primeni od 01.03.2014. godine) i Uredba o postupku za pribavljanje saglasnosti za novo zapošljavanje i dodatno radno angažovanje kod korisnika javnih sredstava („Službeni glasnik RS“, br. 108/13). Ovo stoga što se u konkretnom slučaju ne radi o novom zapošljavanju, već o radu lica koje je bilo u radnom odnosu kod tuženog poslodavca i primeni pravila o preobražaju radnog odnosa po samom zakonu, u skladu sa ranije važećom odredbom člana 37. stav 4. Zakona o radu, koji je preobražaj nastupio pre primene navedenih normi, kao i novelirane odredbe člana 37. stav 4. Zakona o radu.

Kako se revizijom ustvari ponavljaju navodi iz žalbe tuženog koji su, suprotno revizijskim navodima, pravilno ocenjeni od strane apelacionog suda, to je Vrhovni sud primenom člana 414. ZPP odlučio kao u izreci.

Zahtev tuženog za naknadu troškova revizijskog postupka je odbijen, jer tuženi nije uspeo u postupku po reviziji.

Predsednik veća – sudija

Dobrila Strajina, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković