Tužena je podnela odgovor na reviziju.

Ispitujući pobijanu odluku u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 10/23) i člana 92. Zakona o uređenju sudova (''Službeni glasnik RS'', br. 10/23), Vrhovni sud je utvrdio da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je na osnovu ugovora o radu broj .. od 29.03.2006. godine, zasnovala radni odnos kod tužene na neodređeno vreme na radnom mestu blagajnika u Sektoru poslova sa stanovništom, Regionalnom centru Beograd, Filijali ... . Stranke su 01.02.2015. godine zaključile Ugovor o radu broj .. koji predstavlja prečišćen tekst ugovora o radu broj .. od 29.03.2006. godine, u kome je navedeno da će tužilja obavljati poslove savetnika za građane u Sektoru prodaje za stanovništvo, mala preduzeća i preduzetnike u Filijali ... . Tužena je 03.11.2017. godine, donela Kolektivni ugovor, zbog čega je u cilju usaglašavanja ugovora o radu tužilji ponudila zaključenje aneksa ugovora o radu od 01.02.2015. godine, koju ponudu je tužilja prihvatila i 27.11.2017. godine zaključila Aneks broj 1. ugovora o radu, kojim je ugovoreno da će tužilja obavljati poslove savetnika za građane u Filijali ... u Sektoru prodaje za stanovništvo, mala preduzeća i preduzetnike, za koje je predviđena viša ili visoka stručna sprema ekonomskog, društvenog usmerenja, a vrsta i opis poslova su sadržani u Pravilniku o sistematizaciji sa katalogom poslova, koji je sastavni deo ugovora, i da aneks stupa na snagu 01.01.2018. godine. Aneksom broj 2 Ugovora o radu broj .. od 01.02.2015. godine, koji je zaključen 06.02.2018. godine, osnovni ugovor je promenjen u članu 1. stav 2, tako što će tužilja počev od 01.03.2018. godine obavljati poslove stručni saradnik za podršku u radu poslovnih jedinica, naplatu potraživanja i administrativne poslove u Regionalnom centru Centralna Srbija / Sektor prodaje za stanovništvo, mala preduzeća i preduzetnike. Tužena je 24.05.2018. godine donela Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova u „Erste Bank“ AD Novi Sad broj 1436/2018-420/2, kojim je utvrđena unutrašnja organizacija i sistematizacija poslova u banci i kojim je sistematizovano radno mesto tužilje u Regionalnom centru Centralna Srbija, Filijala ... . U članu 19. Pravilnika navedeni su kriterijumi za otvaranje – obrazovanje organizacionih jedinica pri Sektoru prodaje za stanovništvo, mala preduzeća i preduzetnike i za prevođenje iz jednog u drugi status i ističe se da od pet definisanih kriterijuma dislociranost, broj klijenata (tekućih ili očekivanih), broj zaposlenih, potencijal organizacionih jedinica i da li je u organizacionom delu zaposlen savetnik za građane, treba da bude zadovoljeno minimum tri kriterijuma. Dalje se navodi da konačnu odluku o statusu organizacione jedinice pri Sektoru prodaje za stanovništvo, mala preduzeća i preduzetnike i o promeni statusa, poslovima koje će obavljati, nadležnostima i odgovornostima zaposlenih, donosi Upravni odbor banke. U članu 20. se navodi da se predlog za zatvaranje organizacionih jedinica vrši na osnovu procene potencijala i profitabilnosti organizacionih jedinica, predlog za zatvaranje se vrši na osnovu izveštaja odnosno poređenja analize isplativosti otvaranja i tekuće profitabilnosti. Član 32. Pravilnika predviđa da se poslovi sistematizuju prema vrsti, složenosti i drugim uslovima potrebnim za njihovo obavljanje u okviru organizacionih delova i organizacionih jedinica, a sistematizacioni akt obuhvata popis svih poslova odnosno radnih mesta u banci i sastavni je deo ovog Pravilnika. U delu Pravilnika koji je naslovljen „Sistematizacija poslova“, u članu 41. navodi se da polazeći od vrste poslova i potrebe da se na funkcionalnom principu obezbedi obavljanje srodnih međusobno povezanih poslova, u banci se obrazuju organizacioni delovi i u okviru iste organizacione jedinice i to Sektor prodaje za stanovništvo, mala preduzeća i preduzetnike, koji će biti obrazovan u Regionalnim centrima Vojvodina, Novi Sad, Beograd, Istok – Zapad i Centralna Srbija. Tužena je 11.09.2018. godine donela Odluku o uvođenju organizacionih promena broj 10-329/2018, kojom je utvrđeno da je tužena izvršila analizu organizacione, funkcionalne i finansijske opravdanosti svih poslova sistematizovanih poslova kod poslodavca i pribavila informacije rukovodilaca o optimalnom broju zaposlenih u organizacionim delovima poslodavca, sa ciljem da ostvari maksimalnu produktivnost poslovnih rezultata u postojećem tržišnom okruženju i uslovima poslovanja, unapređenje efikasnosti organizacije procesa rada, optimalno angažovanje ljudskih resursa i racionalizaciju troškova i nakon sprovedene analize utvrdila da je neophodna reorganizacija pojedinih organizaionih delova radi prilagođavanja broja i vrste sistematizovanih poslova realim potrebama procesa i organizacije i u vezi sa tim utvrdila prestanak potrebe za obavljanjem poslova koji su, kao posebna izvršilačka radna mesta bili sistematizovani u Sektoru prodaje za stanovništvo, mala preduzeća i preduzetnike u Regionalnom centru Novi Sad, Regionalnom centru Istok – Zapad i Regionalnom centru Centralna Srbija i to radno mesto stručni saradnik za podršku u radu poslovnih jedinica, naplatu potraživanja i administrativne poslove, a u Regionalnom centru Istok – Zapad i Regionalnom centru Centralna Srbija radno mesto saradnik za podršku u radu poslovnih jedinica, naplatu potraživanja i administrativne poslove. Navedena Odluka je sprovedena Pravilnikom o izmenama i dopunama pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova broj 10-330/2018 od 11.09.2018. godine, kojim se menja sistematizacioni akt i katalog poslova koji predstavlja sastavni deo Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova i ukinuta su navedena radna mesta, koji akti su istog dana objavljeni na oglasnoj tabli tužene u sedištu u Novom Sadu i na portalu tužene. Nakon toga, doneta je Odluka o rešavanju broja zaposlenih broj 10-340/2018 od 25.09.2018. godine, kojom je utvrđeno: da na ugašenim radnim mestima radi ukupno četvoro zaposlenih na neodređeno vreme, da ukupan broj zaposlenih na neodređeno vreme kod poslodavca na dan donošenja Odluke o višku iznosi 991 i da tužena iz tog razloga nije u obavezi da donosi Program za rešavanje viška zaposlenih shodno članu 153. – 156. Zakona o radu, da je tužilja jedna od četvoro zaposlenih na radnim mestima koja su ukinuta i brisana, koji su utvrđeni kao višak zaposlenih za čijim radom kod tužene prestaje potreba, da je tužena razmotrila mogućnost rešavanja radnopravnog statusa zaposlenih održavanjem kontinuiteta zaposlenja, ali da je utvrđeno da za takvo rešenje nema mogućnosti, s obzirom da su organizacione promene usmerene na postizanje optimalnog broja zaposlenih i da će radnopravni status ovih zaposlenih biti rešen na osnovu odredbe člana 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu otkazom od strane poslodavca, zaključno sa 30.09.2018. godine, uz prethodnu isplatu otpremnine u skladu sa članom 158. Zakona o radu i članom 93. Kolektivnog ugovora. Tužena je 26.09.2018. godine, donela rešenje broj .. kojim je tužilji otkazala ugovor o radu, jer je usled tehnoloških, ekonomskih i organizacionih promena prestala potreba za obavljanjem poslova koje je tužilja obavljala kod tužene. Tužena nakon otkaza ugovora o radu zaposlenima koji su proglašeni viškom, nije zapošljavala nova lica, a tužilji je pre otkaza ugovora o radu isplatila otpremninu.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja i člana 179. stav 5. tačka 1. u vezi člana 153. – 157. i 158. stav 1. Zakona o radu, nižestepeni sudovi su odbili tužbeni zahtev tužilje za poništaj spornog rešenja o otkazu ugovora o radu, smatrajući da je tužilji radni odnos prestao u zakonito sprovedenom postupku i da je zbog toga neosnovan i njen zahtev za vraćanje na rad.

Po oceni Vrhovnog suda, nižestepeni sudovi su pravilnom primenom materijalnog prava odbili tužbeni zahtev tužilje za poništaj sporenog rešenja o otkazu ugovora o radu i za vraćanje na rad.

Članom 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05 ... 95/18 – autentično tumačenje), propisano je da zaposlenom može da prestane radni odnos ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na potrebe poslodavca i to ako usled tehnoloških, ekonomskih i organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla.

Saglasno napred citiranoj odredbi Zakona o radu, uslov za otkaz od strane poslodavca je da je došlo do tehnoloških, ekonomskih i organizacionih promena zbog kojih je prestala potreba za obavljanjem nekog posla, kada se isti ukidaju ili pak dolazi do smanjenja obima posla u kom slučaju se smanjuje broj izvršilaca na tom radnom mestu. Navedene promene kod poslodavca u pogledu sistematizovanih radnih mesta i broja potrebnih izvršilaca moraju biti izražene u Pravilniku o organizaciji i sistematizaciji poslova kod poslodavca ili nekom drugom aktu kojim poslodavac utvrđuje oraganizacione delove i vrstu poslova koji se obavljaju, vrstu i stepen stručne spreme, kao i druge uslove koji moraju biti ispunjeni za rad na tim poslovima.

U konkretnom slučaju, donošenju spornog rešenja kojim je tužilji otkazan ugovor o radu, prethodile su organizacione promene kod tužene i to počev donošenjem Odluke o uvođenju organizacionih promena od 11.09.2018. godine, koja Odluka je sprovedena Pravilnikom o izmenama i dopunama pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova od 11.09.2018. godine, a nakon toga donošenjem Odluke o rešavanju broja zaposlenih od 25.09.2018. godine, stoga se, suprotno navodima revizije, u konkretnom slučaju ne radi o smanjenju broja izvršilaca, već o ukidanju radnog mesta na koje je tužilja bila raspoređena, tako da je sporno rešenje tužene o otkazu ugovora o radu zakonito. Osim toga, sprovođenje organizacionih, ekonomskih i tehnoloških promena spada u autonomnu i samostalnu oblast delovanja poslodavca, zbog čega sud ne može da ceni njegovu celishodnost i opravdanost, jer bi to bilo u suprotnosti sa članom 82. Ustava RS.

S tim u vezi neosnovani su navodi revizije tužilje da nižestepeni sudovi nisu imali u vidu činjenicu da se radilo o namernom – ciljnom prestanku rada tužilje. Navodi su neosnovani, a imajući u vidu utvrđeno činjenično stanje, a posebno imajući u vidu da je tužena nakon više meseci nakon zaključenja aneksa ugovora o radu sa tužiljom započela postupak organizacione promene i to počevši donošenjem Odluke o uvođenju organizacionih promena od 11.09.2018. godine, kojom je utvrdila da je nakon sprovedene analize neophodna reorganizacija pojedinih organizacionih delova radi prilagođavanja broja i vrste sistematizovanih poslova realnim potrebama procesa i organizacije i u vezi sa tim utvrdila prestanak potrebe za obavljanjem poslova koje je između ostalih obavljala i tužilja. Tom prilikom tužena je utvrdila prestanak potrebe za obavljanjem poslova u Sektoru prodaje za stanovništvo, mala preduzeća i preduzetnike u Regionalnom centru Novi Sad, Regionalnom centru Istok – Zapad i Regionalnom centru Centralna Srbija za radno mesto stručni saradnik za podršku u radu poslovnih jedinica, naplatu potraživanja i administrativne poslove, a u Regionalnom centru Istok – Zapad i Regionalnom centru Centralna Srbija za radno mesto saradnika za podršku u radu poslovnih jedinica, naplatu potraživanja i administrativne poslove, iz čega sledi da je prestala potreba za obavljanjem navedenih poslova u više regionalnih centara kod tužene, a ne samo u Regionalnom centru Centralna Srbija, Filijala ... gde je tužilja bila zaposlena. S obirom na to da su Pravilnikom o izmenama i dopunama Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova od 11.09.2018. godine, ukinuti poslovi koje je tužilja obavljala do tada, to joj je i po oceni Vrhovnog suda zakonito prestao radni odnos u postupku utvrđivanja viška zaposlenih, koji je pravilno i zakonito sproveden, zbog čega tužena nije u obavezi da tužilju vrati na rad.

Ostali navodi revizije tužilje se neposredno ili posredno odnose na sprovedeni dokazni postupak i ocenu dokaza, te upućuju na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, zbog čega nisu posebno razmatrani, budući da, u smislu člana 407. stav 2. ZPP ne predstavljaju dozvoljen revizijski razlog, a ponavljaju se i žalbeni navodi koji su bili predmet pravilne ocene od strane drugostepenog suda, za koje je taj sud dao razloge koje u svemu prihvata Vrhovni sud, te ih na osnovu člana 414. stav 2. ZPP nije detaljno obrazložio.

Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Troškovi odgovora na reviziju nisu bili neophodni, zbog čega je odbijen zahtev tužene za naknadu tih troškova, sa kojih razloga je odlučeno kao u stavu drugom izreke primenom člana 154. i 165. ZPP.

Predsednik veća-sudija

Dobrila Strajina, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković