Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 252/25 od 28.04.2025. godine odbijene su kao neosnovane žalbe javnog tužioca VJT u Beogradu i branioca okrivljenog Radana Vasiljevića, advokata Vanje Gajića i potvrđena presuda Višeg suda u Beogradu K.br.199/22 od 25.12.2024.godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti je podneo branilac okrivljenog Radana Vasiljevića, advokat Vanja Gajić, zbog povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) i 439. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, preinači pobijane presude i okrivljenog oglasi krivim za izvršenje krivičnog dela ubistvo na mah iz člana 115. KZ ili za krivično delo nasilje u porodici iz člana 194. stav 4. u vezi stava 2. KZ ili da ukine navedene presude i spise predmeta vrati na ponovno odlučivanje.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužilaštvu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP i, u sednici veća koju je održao bez obaveštenja javnog tužioca Vrhovnog javnog tužilaštva i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta, sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Ukazujući na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, branilac okrivljenog Radana Vasiljevića, advokat Vanja Gajić u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je pobijanim presudama prekoračena optužba iz razloga što je prvostepeni sud u izreci presude okrivljenog oglasio krivim za teže činjenično stanje od onog opisanog u optužnici i to u pogledu ukupnog broja povreda koje je zadobila oštećena, a što predstavlja zadiranje u biće krivičnog dela. Pored toga, drugostepeni sud je potvrdio ovakvu presudu, navodeći potpuno netačno, da u optužnici nigde nije naveden ukupan broj povreda, već da je samo navedeno da je okrivljeni naneo oštećenoj višestruke teške telesne povrede opasne po život, iako u samoj optužnici jasno piše da je okrivljeni naneo oštećenoj ukupno četrnaest povreda, a u izreci presude da je naneo sedamnaest povreda. Po oceni branioca, u konkretnom slučaju sud nije mogao sam da menja činjenični opis, čime je povredio objektivni identitet optužnice, već je javni tužilac eventualno mogao da izvrši preciziranje optužnog akta.

Iznete navode zahteva branilaca, Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane iz sledećih razloga:

Optužnicom Višeg javnog tužilaštva u Beogradu Kto.br.146/22 od 18.04.2022.godine okrivljenom Radanu Vasiljeviću je stavljeno na teret da je dana ...2021. godine, u periodu od 03,00 časova do 12,40 časova, u Beogradu, GO ..., ul. .. br. .., u svom stanu na drugom spratu porodične kuće, u stanju smanjene uračunljivosti ali ne bitno, pod uticajem od 1,01 promila alkohola u krvi, u koje stanje se sam doveo upotrebom alkohola, svestan svog dela i njegove zabranjenosti, čije je izvršenje hteo, lišio života člana svoje porodice – suprugu VV, koju je prethodno psihički zlostavljao, tako što joj je ograničeno i zabranjeno kretanje, uzimao joj zaradu i raspolagao njenim novcem i nasledstvom koji je trošio na kocku i alkohol, zabranjivao doterivanje, izbacivao iz kuće iz razloga ljubomore, prisiljavao je da pije i u dužem vremenskom periodu je iz razloga ljubomore napadao da ga vara, zbog čega su se stalno svađali, da bi oštećenu dana 05.12.2021. godine, nakon jedne od svađa, izbacio iz stana, zbog čega je oštećena tri noći prespavala u stanu njihovog sina AA u prizemlju porodične kuće, da bi dana 08.12.2021. godine nakon razgovora sa AA, okrivljeni pristao da se oštećena vrati u stan uz obećanje da “više neće da je dira" i da će se pomiriti, nakon čega je AA istog dana oko 23,50 časova oštećenu sa posla dovezao kući, kada se ona vratila u stan okrivljenog Vasiljević Radana, nakon čega ju je, dok je sedela na ugaonoj garnituri u dnevnoj sobi, okrivljeni ponovo napadao da ga vara i vičući na nju tražio da mu to prizna i terao je da pije rakiju, dok mu je ona odgovarala da nema šta da mu prizna, nakon čega je, oko 03,00 časova, više puta udario pesnicama i šakama po glavi i licu, usled čega je oštećena zapomagala, zbog čega joj je preko usta prelepio lepljivu traku da ne viče i vezao noge lepljivom trakom da ne bi pobegla, a zatim joj kuhinjskim nožem “Solingen", ukupne dužine 25,5 cm, dužine sečiva 13 cm, isekao garderobu koju je imala na sebi, i to: džemper, prsluk, dve majice, grudnjak, farmerke i donji veš, koju garderobu je nakon toga skinuo sa oštećene, usled čega je oštećena ostala potpuno naga i u više poteza joj nožem isekao nekoliko pramenova kose, da bi je, nakon toga, istim nožem ukupno 14 puta ubo u predelu trupa, nanevši joj višestruke teške telesne povrede opasne po život i to: ubodine grudnog koša u predelu vratne jame, na granici levog prsnog i grudnjačinog predela, u desnom prsnom predelu, u levom prsnom predelu, u predelu spoljašnje strane bradavice leve dojke, u levom podlopatičnom predelu, kao i višestruke potpune poprečne prelome obeju gornjoviličnih kostiju u donjoj trećini i prelom spoja gornjoviličnih i jagodičnih kostiju i brojne lake telesne povrede u vidu ubodina i to zabodina u desnom podlopatičnom predelu, u unutrašnjoj trećini desnog ključnjačinog predela, na granici levog potključnog i levog prsnog predela, u levom prsnom predelu, u grudnjačinom predelu, na vrhu levog ramena leve ruke, na granici prednje i spoljašnje strane leve nadlaktice, na spoljašnjoj strani leve nadlaktice inadlaktice u srednjoj trećini, plitke sekotine na prednjoj strani leve nadlaktice u srednjoj trećini, kombinaciju sekotine i ubodine na prednjoj strani leve nadlaktice u srednjoj trećini, režnjastu sekotinu na zadnjoj strani leve nadlaktice na granici srednje i donje trećine, nagnječine kože čeonog predela, levog jagodičnog predela i leve polovine gornje usne, središnjeg dela donje usne, krvne podlive kapaka oba oka, levog obraza, levog donjoviličnog predela, leve trećine donje usne, desnog obraza, desne polovine donjoviličnog predela i gornje i donje usne, tri oguljotine u predelu nosa, krvne podlive mekog tkiva lica, uzdužnu crtastu oguljotinu u predelu unutrašnje strane bradavice leve dojke, oguljotinu na zadnjoj strani desnog lakta, od kojih povreda je oštećena preminula usled iskrvarenja iz presečenih krvnih sudova duž kanala ubodina i sekotina grudnog koša i leve ruke i iz raskidanih krvnih sudova oko višestruko prelomljenih kostiju, čime je izvršio krivično delo teško ubistvo iz člana 114. stav 1. tačka 10. KZ.

Izrekom presude Višeg suda u Beogradu K.br.199/22 od 25.12.2024.godine okrivljeni Radan Vasiljević je oglašen krivim da je dana ...2021. godine, u periodu od 03,00 časova do 12,40 časova, u Beogradu, GO ..., ul. ... br. .., u svom stanu na drugom spratu porodične kuće, u stanju smanjene uračunljivosti ali ne bitno, pod uticajem od 1,01 promila alkohola u krvi, u koje stanje se sam doveo upotrebom alkohola, svestan svog dela. i njegove zabranjenosti, čije je izvršenje hteo, lišio života člana svoje porodice - suprugu VV, koju je prethodno psihički zlostavljao, tako što joj je ograničavao i zabranjivao kretanje, uzimao joj zaradu i raspolagao njenim novcem i nasledstvom koji je trošio na kocku i alkohol, zabranjivao doterivanje, izbacivao iz kuće iz razloga, ljubomore, prisiljavao je da pije, i u dužem vremenskom periodu je iz razloga ljubomore, napadao da ga vara, zbog čega su se stalno svađali, da bi oštećenu dana 05.12.2021. godine, nakon jedne od svađa, izbacio iz stana, zbog čega je oštećena tri noći prespavala u stanu njihovog sina AA u prizemlju porodične kuće, da bi dana 08.12.2021. godine nakon razgovora sa AA, optuženi pristao da se oštećena vrati u stan uz obećanje da "više nsće da je dira" i da će se pomiriti, nakon čega je AA istog dana oko 23,50 časova oštećenu sa losla dovezao kući, kada se ona vratila u stan optuženog Vasiljsvić Radana, nakon čega ju je, dok je sedela na ugaonoj garnituri u dnevnoj sobi, optuženi ponovo napadao da ga vara i vičući na nju tražio da mu to prizna i terao je da pije rakiju, dok mu je ona odgovarala da nema šta da mu prizna, nakon čega je, oko 03,00 časova, više puta udario pesnicama i šakama po glavi i licu, usled čega je oštećena zapomagala, zbog čega joj je preko usta prelepio lepljivu traku da ne viče i vezao noge lepljivom trakom da ne bi pobegla, a zatim joj kuhinjskim nožem “Solingen", ukupne dužine 25,5 cm, dužine sečiva 13 cm, isekao garderobu koju je imala na sebi, i to: džemper, prsluk, dve majice, grudnjak, farmerke i donji veš, koju garderobu je nakon toga skinuo sa oštećene, usled čega je oštećena ostala potpuno naga i u više poteza joj nožem isekao nekoliko pramenova kose, da bi, nakon toga, istim nožem oštećenoj naneo sedamnaest povreda nanesenih dejstvom oštrice i šiljka mehaničkog oruđa, i to četrnaest ubodina, jednu povredu u vidu kombinacije sekotine i ubodine, dve sekotine, od kojih je jedanaest ubodina bilo u predelu trupa, dok je preostalih šest povreda - tri ubodine, dve sekotine i jedna kombinacija sekotine i ubodine, bilo na levoj ruci, a kojom prilikom joj naneo šest teških telesnih povreda opasnih po život to: ubodinu i to zabodinu grudnog koša, u predelu vratne jame, na granici levog prsnog i grudnjačinog predela, u desnom prsnom predelu, u levom prsnom predelu, u predelu spoljašnje strane bradavice leve dojke, u levom podlopatičnom predelu, zatim i višestruke potpune poprečne prslome obeju gornjoviličnih kostiju u donjoj trećini i prelom spoja gornjoviličnih i jagodičnih kostiju, kao i brojne lake telesne povrede u vidu ubodina i to zabodina u desnom podlopatičnom predelu, u unutrašnjoj trećini desnog ključnjačinog predela, na granici levog potključnog i levog prsnog predela, u levom prenom predelu, u grudnjačinom predelu, na vrhu levog ramena leve ruke, na granici prednje i spoljašnje strane leve nadlaktice, na spoljašnjoj strani leve nadlaktice u donjoj trećini, plitke sekotine na prednjoj strani leve nadlaktice u srednjoj trećini, kombinaciju sekotine i ubodine na spoljašnjoj strani leve nadlaktice u srednjoj trećini, režnjastu sekotinu na zadnjoj strani leve nadlaktice na granici srednje i donje trećine, nagnječine kože čeonog predela, levog jagodičnog predela i leve polovine gornje usne, središnjeg dela donje usne, krvne podlive kapaka oba oka, levog obraza, levog donjoviličnog predela, leve trećine donje usne, desnog obraza, desne polovine donjoviličnog predela i gornje i donje usne, tri oguljotine u predelu nosa, krvne podlive mekog tkiva lica, uzdužnu crtastu oguljotinu u predelu unutrašnje strane bradavice leve dojke, oguljotinu na zadnjoj strani desnog lakta, od kojih povreda je oštećena preminula usled iskrvarenja iz presečenih krvnih sudova duž kanala ubodina i sekotina grudnog koša i leve ruke i iz raskidanih krvnih sudova oko višestruko prelomljenih kostiju lica, čime je izvršio krivično delo teško ubistvo iz člana 114. stav 1. tačka 10) Krivičnog zakonika,

Prema odredbi člana 420. stav 1. ZKP, presuda se može odnositi samo na lice koje je optuženo (subjektivni identitet presude i optužbe) i samo na delo koje je predmet optužbe sadržane u podnesenoj ili na glavnom pretresu izmenjenoj ili proširenoj optužnici (objektivni identitet presude i optužbe).

Iz odredbe člana 420.ZKP proizilazi da zakon ne zahteva identitet u pogledu pravne ocene dela, ali da zahteva da između optužbe i presude postoji identitet i podudarnost u pogledu subjektivne i objektivne istovetnosti dela, tako da eventualne izmene činjeničnog opisa dela u izreci presude moraju ostati u granicama činjeničnog osnova iz optužbe, tačnije u granicama onih činjenica i okolnosti na kojima se optužba zasniva. Po oceni Vrhovnog suda, činjeničnim opisom radnji izvršenja u izreci presude sud nije prekoračio optužbu, s obzirom da u činjeničnom opisu postoji identitet lica koje je optuženo i to okrivljenog Radana Vasiljevića (subjektivni identitet) i dela koje je predmet optužbe i to krivičnog dela iz člana 114. stav 1. tačka 10) KZ (objektivni identitet), a činjenični opis navedenog krivičnog dela u izreci prvostepene presude u bitnom se ne razlikuje od onog navedenog u optužnici.

Po oceni Vrhovnog suda, razlika u činjeničnom opisu u izreci prvostepene presude u odnosu na optužni akt je ta što je preciziran ukupan broj povreda koji je nanet dejstvom oštice i šiljka, tako što je u izreci presude navedeno da ih je bilo ukupno sedamnaest, od čega su četrnaest bile ubodine, jedna povreda u vidu kombinacije sekotine i ubodine i dve sekotine, dok u optužnom aktu nije naveden ukupan broj povreda, ali iz činjeničnog opisa optužnice proizilazi da je takođe bilo ukupno sedamnaest povreda koje su nastale dejstvom oštrice i šiljka, jer je navedeno da je bilo četrnaest ubodina u predelu trupa, zatim plitke sekotine na prednjoj strani leve nadlaktice u srednjoj trećini, kombinacija sekotine i ubodine na prednjoj strani leve nadlaktice u srednjoj trećin i režnjasta sekotina na zadnjoj strani leve nadlaktice na granici srednje i donje trećine. Dakle, u izreci presude je naveden isti ukupni broj povreda i isti broj ubodina kao i u optužnom aktu, a to je četrnaest, uz tu razliku što je navedeno da je jedanaest bilo u predelu trupa a tri na levoj ruci, dok je u optužnom aktu navedeno da je svih četrnaest bilo u predelu trupa. Imajući sve u vidu, navedene izmene se ne mogu smatrati prekoračenjem optužbe, već se radi samo o preciziranju povreda koje je zadobila oštećena, iz čega proizilazi da nije povećana kriminalna količina radnje krivičnog dela za koje je okrivljeni oglašen krivim i osuđen, niti je okrivljeni zbog navedene izmene stavljen u nepovoljniji položaj.

Stoga se neosnovano zahtevom ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9. ZKP.

U ostalom delu zahteva branilac okrivljenog ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, jer je sud na utvrđeno činjenično stanje primenio zakon koji se ne može primeniti. Ovo iz razloga što je u konkretnom slučaju okrivljeni postupao u afektu, usled psovki i uvreda koje mu je oštećena uputila, te je kod okrivljenog postojao visok stepen gneva, ljutnje, besa i ljubomore. Po oceni branioca, ubistvo na mah bi postojalo jer je okrivljeni u vrlo kratkom vremenskom periodu nakon izrečene uvrede, uzeo nož i njime naneo smrtonosne povrede oštećenoj, a delo izvršio u stanju jake razdraženosti i pod dejstvom alkohola, te su u radnjama okrivljenog ostvareni elementi krivičnog dela ubistvo na mah iz člana 115. KZ. Branilac okrivljenog ističe i da je postojala mogućnost da se radnje okrivljenog kvalifikuju kao krivično delo nasilje u porodici iz člana 194. stav 4. u vezi stava 2. KZ, sa obrazloženjem da se lišenje života oštećene može pripisati nehatu okrivljenog, koji da je želeo da liši života oštećenu, to bi učinio još dok je oštećena bila vezana i zalepljena joj traka preko usta, te nesporne činjenice da okrivljeni nije ciljao vitalne organe oštećene.

Odredbom člana 114. stav 1. tačka 10) KZ je propisano da će se zatvorom od najmanje deset godina ili doživotnim zatvorom kazniti ko liši života člana svoje porodice kojeg je prethodno zlostavljao.

Imajući u vidu navedeno, po oceni Vrhovnog suda, iz izreke pravnosnažne presude Višeg suda u Beogradu K.br.199/22 od 25.12.2024.godine jasno proizilaze sva zakonska obeležja krivičnog dela teško ubistvo iz člana 114. stav 1. tačka 10) KZ i to kako objektivna, koja se odnose na radnje okrivljenog, odnosno da je okrivljeni lišio života člana svoje porodice - suprugu VV, koju je prethodno zlostavljao, kao i subjektivna obeležja, odnosno da je okrivljeni postupao u stanju smanjene uračunljivosti, ali ne bitno i bio svestan zabranjenosti svog dela, bio svestan svog dela i hteo njegovo izvršenje. Imajući u vidu navedeno, navodi izloženi u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, kojima se ističe da se u radnjama okrivljenog eventualno stiču elementi krivičnog dela ubistvo na mah iz člana 115. KZ ili krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 4. u vezi stava 2. KZ, odnosno da je pobijanim presudama učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, ocenjeni su kao neosnovani.

Sa svega izloženog, na osnovu odredaba člana 491. stav 1. ZKP, doneta je odluka kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                       Predsednik veća-sudija,

Nemanja Simićević, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Svetlana Tomić Jokić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković