U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branke Dražić, predsednika veća, Marine Milanović, Vesne Mastilović, Ivane Rađenović i Vladislave Milićević, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Olga Vukosavljević, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo pravde, Privredni sud u Beogradu, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Kraljevu, radi naknade imovinske štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Čačku Gžrr 150/23 od 05.03.2024. godine, u sednici održanoj 30.10.2024. godine, doneo je

P R E S U D U

DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Čačku Gžrr 150/23 od 05.03.2024. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

DELIMIČNO SE USVAJA revizija tužioca, pa se PREINAČUJE presuda Višeg suda u Čačku Gžrr 150/23 od 05.03.2024. godine, u stavovima drugom i trećem izreke, tako što SE ODBIJA kao neosnovana žalba tužene i POTVRĐUJE presuda Osnovnog suda u Čačku Prr1 36/22 od 27.01.2023. godine, u stavovima prvom i trećem izreke.

U preostalom delu revizija tužioca izjavljena protiv stava prvog izreke presude Višeg suda u Čačku Gžrr 150/23 od 05.03.2024. godine se ODBIJA, kao neosnovana.

OBAVEZUJE SE tužena da tužiocu na ime troškova revizijskog postupka isplati 18.000,00 dinara, u roku od 8 dana od dana prijema prepisa presude.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Čačku Prr1 36/22 od 27.01.2023. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev i obavezana tužena da tužiocu, na ime naknade imovinske štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku, isplati iznos priznatog novčanog potraživanja po rešenju Trgovinskog suda u Beogradu St 22/22, odnosno 21.521,31 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 07.06.2022. godine, kao dana podnošenja tužbe do isplate, na teret budžetskih sredstava Republike Srbije namenjenih pokriću tekućih rashoda Privrednog suda u Beogradu, osim rashoda za zaposlene i tekuće održavanje objekata i opreme. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev da se obaveže tužena da tužiocu na dosuđeni iznos naknade imovinske štete plati zakonsku zateznu kamatu od 03.01.2002. godine do 06.06.2022. godine. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da tužiocu na ime troškova parničnog postupka isplati 42.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate, na teret budžetskih sredstava Republike Srbije, namenjenih pokriću tekućih rashoda Privrednog suda u Beogradu, osim rashoda za zaposlene i tekuće održavanje objekata i opreme.

Presudom Višeg suda u Čačku Gžrr 150/23 od 05.03.2024. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i prvostepena presuda potvrđena u stavu drugom izreke. Stavom drugim izreke, prvostepena presuda je preinačena u stavovima prvom i trećem izreke, tako što je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev i obavezan tužilac da tuženoj na ime troškova prvostepenog postupka isplati 9.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate. Stavom trećim izreke, obavezan je tužilac da tuženoj na ime troškova žalbenog postupka isplati 18.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, pobijajući je u celini, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju ispunjeni su uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji, radi ujednačavanja sudske prakse, na osnovu odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...10/23, u daljem tekstu: ZPP), pa je odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući pobijanu presudu, u smislu člana 408. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da je revizija tužioca delimično osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, pravnosnažnm rešenjem Privrednog suda u Beogradu R4 St 1988/21 od 25.06.2021. godine, usvojen je prigovor predlagača, ovde tužioca, i utvrđena mu je povreda prava na suđenje u razumnom roku u predmetu Privrednog suda u Beogradu St 59/2010, te je naloženo stečajnim organima u tom predmetu da u roku od četiri meseca preduzmu neophodne mere i radnje koje su potrebne da bi se pristupilo unovčenju imovine stečajnog dužnika, a stečajnom sudiji da u roku od 30 dana izvesti predsednika Privrednog suda u Beogradu koje su konkretne mere preduzete. Tužilac je kao stečajni poverilac i bivši radnik „Jugobanka“ a.d. Beograd podneo prijavu potraživanja u stečajnom postupku nad „Jugobankom“, zavedenu pod brojem 774, koje mu je rešenjem Trgovinskog suda u Beogradu St 22/02 od 22.05.2003. godine priznato u iznosu od 21.521,31 dinara (na ime glavnog duga), sa zakonskom zateznom kamatom od 03.01.2002. godine do isplate, a koje predstavlja potraživanje iz radnog odnosa na ime neisplaćene zarade. Stečajni postupak nad stečajnim dužnikom „Jugobanka“ a.d. Beograd otvoren je rešenjem Trgovinskog suda u Beogradu St 22/2002 od 03.01.2002. godine i dalje je u toku. Na osnovu izveštaja Poverenika stečajnog upravnika koji je kao prilog dostavljen uz izveštaj stečajnog sudije, utvrđeno je da na dan 05.07.2001. godine ne postoji državni niti društveni kapital, već postoji samo akcijski kapital Agencije za osiguranje depozita. Univerzalni pravni sukcesor navedene Agencije je Agencija za osiguranje depozita osnovana Zakonom o Agenciji za osiguranje depozita dana 25.07.2005. godine (''Službeni glasnik RS'', br. 14 od 04.02.2015. godine i 51 od 25.05.2017. godine).

Na ovako utvrđeno činjenično stanje, prvostepeni sud je primenio materijalno pravo iz odredbi Zakona o zaštiti prava na suđenje urazumnom roku, Zakona o obligacionom odnosima, Ustava Republike Srbije i Evropske Konvencije za zaštitu ljudskih prva i osnovnih sloboda, citiranih u obrazloženju prvostepene presude i u granicama postavljenog tužbenog zahteva isti usvojio za iznos neisplaćenog potraživanja - glavnog duga priznatog u stečajnom postupku, sa zakonskom zateznom kamatom od podnošenja tužbe do isplate, nalazeći da tužilac ima pravo na naknadu imovinske štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku koju je prouzrokovao privredni sud za čije propuste odgovara tužena Republika Srbija po osnovu objektivne odgovornosti iz člana 31. stav 3. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku i člana 58. Ustava Republike Srbije.

Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu i odbio kao neosnovan tužbeni zahtev nalazeći da tužilac nije dokazao da je stečajni dužnik u predmetu Privrednog suda u Beogradu St 59/10 privredno društvo koje je u momentu nastanka potraživanja tužioca poslovalo sa većinskim društvenim, odnosno državnim kapitalom.

Po oceni Vrhovnog suda, osnovano se navdima revizije tužioca ukazuje da je drugostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo.

Odredbom člana 31. stav 3. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, br. 40/2015) propisana je objektivna odgovornost Republike Srbije za imovinsku štetu izazvanu povredom prava na suđenje u razumnom roku.

Republika Srbija odgovara za materijalnu štetu nastalu zbog potpunog ili delimičnog neizvršenja pravnosnažnih i izvršnih sudskih odluka, odnosno u stečaju utvrđenih potraživanja zaposlenih iz radnog odnosa koja su, bez njihove krivice, ostala neizvršena i u postupku stečaja vođeni nad stečajnim dužnikom za većinskim društvenim ili državnim kapitalom, uz uslov da je prethodno utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku (Zaključak usvojen na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda održanoj 02.11.2018. godine).

U konkretnom slučaju, tužiocu je u stečajnom postupku u predmetu St 59/2010 nad stečajnim dužnikom „Jugobanka“ a.d. Beograd priznato novčano potraživaenje iz radnog odnosa. Stečajni dužnik je od 2001. godine poslovao kao privredni subjekt sa većinskim društvenim, odnosno državnim kapitalom. Odlukom Saveta Agencije Savezne Republike Jugoslavije za osiguranje depozita i sanaciju banaka O br. BS 38/2001 od 05.07.2001. godine, donetom na osnovu odredbi članova 8. i 12. Zakona o sanaciji, stečaju i likvidaciji banaka („Službeni list SFRJ“, br. 84/89 i 63/90 i „Službeni list SRJ“, br. 37/93 ... 44/98), proglašene su nevažećim sve do tada emitovane akcije označene banke, čime su prestala sva prava njenih akcionara i oni obavezani da u roku od 30 dana od dana objavljivanja javnog poziva vrate banci akcije, odnosno potvrde o vlasništvu akcija, u suprotnom smatraće se da su njihove akcije nevažeće i da po tom osnovu gube svojstva akcionara. Istog dana, Agencija je donela i odluku O br. BS 39/2001 o emitovanju akcija banke na ime inicijalnog uloga Agencije, radi pokretanja postupka sanacije banaka, koje će Agencija otkupiti u celosti odmah po njihovom emitovanju. Univerzalni pravni sukcesor te Agencije je Agencija za osiguranje depozita osnovana Zakonom o agenciji za osiguranje depozita („Službeni glasnik RS“, br. 61 od 25.07.2015. godine), čiji položaj, organizacija, ovlašćenja i funkcije su uređeni Zakonom o agenciji za osiguranje depozita („Službeni glasnik RS“, br. 14/15 i 51/17). U odredbi člana 7. tog Zakona, propisana su sredstva koja Agencija za osiguranje depozita koristi za svoje poslovanje, a u članu 9., da je Vlada Republike Srbije dužna da, na zahtev Agencije, po hitnom postupku donese odluku o obezbeđenju sredstava iz budžeta Republike Srbije ili zaduživanje u zemlji i inostranstvu na osnovu akta Narodne skupštine i u skladu sa Zakonom o budžetu i Zakonom kojim se reguliše javni dug.

Na osnovu izloženog sledi pravilan zaključak prvostepenog suda da postoji odgovornost tužene za imovinsku štetu koju tužilac potražuje u ovom sporu, u smislu odredbe člana 31. stav 3. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, u visini neisplaćenog potraživanja u postupku stečaja „Jugobanka“ a.d., čiji je kapital od 05.07.2001. godine u vlasništvu Agencije za osiguranje depozita i sanaciju banaka, a čiji je pravni sledbenik Agencija za osiguranje depozita. Na priznato potraživanje, tužiocu pripada zakonska zatezna kamata od dana podnošenja tužbe, pošto je tužena od tada u docnji, u smislu odredbe člana 324. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima, dok u periodu pre podnošenja tužbe tužena nije bila u docnji, a obaveza plaćanja zakonske zatezne kamate je sankcija za docnju.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je primenom člana 416. stav 1. ZPP stavom drugim izreke preinačio drugostepenu presudu, u stavovima drugom i trećem izreke, tako što je odbio kao neosnovanu žalbu tužene i potvrdio prvostepenu presudu u stavovima prvom i trećem izreke, a primenom člana 414. stav 1. ZPP stavom trećim izreke odbio kao neosnovanu reviziju tužioca izjavljenu protiv stava prvog izreke drugostepene presude kojom je odbijena kao neosnovana žalba tužioca izjavljena protiv odluke prvostepenog suda o početku toka zakonske zatetne kamate naiznos glavnog potraživanja.

Tužiocu prema uspehu u revizijskom postupku, primenom čl.153, 154. i 163. ZPP pripada pravo na naknadu troškova revizijskog postupka, u granicama postavljenog i opredeljenog zahteva za sastav revizije u iznosu od 18.000,00 dinara, prema Tarifi i nagradama i naknadama troškova za rad advokata važećoj u vreme preduzimanja ove parnične radnje, zbog čega je primenom člana 165. ZPP odlučeno kao u stavu četvrtom izreke.

Predsednik veća – sudija

Branka Dražić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković