Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Vladimir Radojčić, zbog povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 7) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, preinači pobijane presude ili da ukine navedene presude i spise predmeta vrati na ponovno odlučivanje, pred potpuno izmenjenim većem.

Vrhovni sud dostavio je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužilaštvu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP i, u sednici veća koju je održao bez obaveštavanja javnog tužioca Vrhovnog javnog tužilaštva i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta, sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Vladimira Radojčića je neosnovan.

Ukazujući na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 7) ZKP, branilac okrivljenog ističe da u ovom predmetu nije postojala optužba ovlašćenog tužioca, s obzirom da iz izreke prvostepene presude proizilazi da je krivično delo izvršeno na teritoriji Savezne Republike Nemačke. Po oceni branioca, imajući u vidu odredbu člana 10. stav 2. u vezi člana 8. KZ, krivično gonjenje za predmetno delo je moglo biti preduzeto samo ako se krivično delo kažnjava i po zakonu zemlje u kojoj je učinjeno, osim kada postoji odobrenje javnog tužioca ili kada je to potvrđeno međunarodnim ugovorom. Kako u konkretnom slučaju javni tužilac nije pribavio potvrdu da je navedeno delo kažnjivo u Saveznoj Republici Nemačkoj, niti postoji odobrenje Republičkog javnog tužioca, niti se javni tužilac pozvao na međunarodni ugovor, krivično gonjenje nije moglo biti preduzeto.

Izrekom presude Osnovnog suda u Loznici K.br.374/24 od 22.10.2024. godine okrivljeni AA je oglašen krivim da je dana 12.12.2022 godine u Republici Nemačkoj, sposoban da shvati značaj svog dela i da upravlja svojim postupcima, svestan svog dela čije je izvršenje hteo i svestan zabranjenosti svog dela, nabavio radi upotrebe lažnu javnu ispravu, na taj način što je nabavio lažnu vozačku dozvolu Republike Nemačke broj ... navodno izdatu na ime optuženog sa rokom važenja do 11. 12. 2037 godine, koja vozačka dozvole je izrađena na obrascu koji nije autentičan i istu nosio u novčaniku, a što je od strane policijskih službenika otkriveno dana 26.03.2024 godine, prilikom kontrole na graničnom prelazu Trbušnica, čime je izvršio krivično delo falsifikovanje isprave iz čl. 355. stav 2. u vezi stava 1. KZ.

Odredbom člana 8. stav 1. KZ je propisano da krivično zakonodavstvo Srbije važi za državljanina Srbije i kad u inostranstvu učini koje drugo krivično delo, osim krivičnih dela navedenih u članu 7. ovog zakonika, ako se zatekne na teritoriji Srbije ili bude izručen Srbiji.

Odredbom člana 10. stav 2. KZ je propisano da u slučaju iz člana 8. KZ krivično gonjenje se može preduzeti ako se za krivično delo kažnjava i po zakonu zemlje u kojoj je ono učinjeno, osim kada postoji odobrenje javnog tužioca ili kada je to predviđeno potvrđenim međunarodnim ugovorom.

Odredbom člana 355. stav 1. KZ je propisano da ko napravi lažnu ili preinači pravu ispravu u nameri da se takva isprava upotrebi kao prava ili ko lažnu ili neistinitu ispravu upotrebi kao pravu ili je nabavi radi upotrebe, kazniće se zatvorom do tri godine, dok je stavom 2. istog člana propisano da ako je delo iz stava 1. ovog člana učinjeno u pogledu javne isprave, testamenta, menice, čeka, javne ili službene knjige ili druge knjige koja se mora voditi na osnovu zakona, učinilac će se kazniti zatvorom od tri meseca do pet godina.

Po oceni Vrhovnog suda, neosnovan je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, jer u konkretnom slučaju nije povređena odredba člana 438. stav 1. tačka 7) ZKP, obzirom da je okrivljeni AA radnje predmetnog krivičnog dela iz člana 355. stav 2. u vezi stava 1. KZ preduzeo i na teritoriji Republike Srbije. Ovo iz razloga što iako je u izreci prvostepene presude navedeno da je okrivljeni izvršio radnju nabavljanja radi upotrebe lažne javne isprave i to na teritoriji Republike Nemačke, iz činjeničnog opisa izreke presude proizilazi da je okrivljeni izvršio i radnju upotrebe lažne isprave kao prave, kao jedne od alternativno propisanih radnji navedenog krivičnog dela, s obzirom da je nosio navedenu lažnu javnu ispravu u novčaniku, koju su pronašli pripadnici granične policije prilikom kontrole na graničnom prelazu Trbušnica i utvrdili da se radi o lažnoj ispravi, a navedeni prelaz se nalazi na teritoriji Republike Srbije. Imajući navedeno u vidu, u konkretnom slučaju nije bila potrebna primena odredbe člana 10. stav 2. u vezi člana 8. KZ, kako se to neosnovano tvrdi zahtevom za zaštitu zakonitosti.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, doneta je odluka kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                       Predsednik veća-sudija

Nemanja Simićević, s.r.                                                                                                                  Svetlana Tomić Jokić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković