Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branke Dražić, predsednika veća, Marine Milanović i Vesne Mastilović, u parničnom postupku po tužbi tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Srđan Markez, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Visoki savet sudstva, Osnovni sud u Vršcu, koju zastupa Državno pravobranilaštvo – Odeljenje u Zrenjaninu, radi isplate novčanog obeštećenja, odlučujući o zahtevu Osnovnog suda u Vršcu za određivanje drugog stvarno nadležnog suda za postupanje u ovoj pravnoj stvari, u sednici veća održanoj dana 26.09.2024. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODREĐUJE SE Osnovni sud u Pančevu za postupanje u predmetu Osnovnog suda u Vršcu Prr 2/24.

O b r a z l o ž e nj e

Osnovni sud u Vršcu je uz dopis od 09.09.2024. godine Vrhovnom sudu dostavio predmet Prr 2/24 uz zahtev za određivanje drugog stvarno nadležnog suda za postupanje u ovoj pravnoj stvari. U zahtevu je navedeno da je tom sudu podneta tužba protiv tužene Republike Srbije – Visoki savet sudstva – Osnovni sud u Vršcu, radi naknade neimovinske štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u predmetu K 193/2021.

Odlučujući o zahtevu za određivanje drugog stvarno nadležnog suda, na osnovu člana 62. stav 7. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 72/2011, 49/2013-US, 74/2013- US, 55/2014, 87/2018, u daljem tekstu: ZPP), Vrhovni sud je ocenio da je zahtev osnovan.

Odredbom člana 62. stav 1. ZPP propisano je da nadležni sud prvog stepena može sam ili na predlog stranke da podnese zahtev najvišem sudu određene vrste da odredi da u pojedinom predmetu postupa drugi stvarno nadležni sud, ako je očigledno da će tako lakše da se sprovede postupak ili ako za to postoje drugi opravdani razlozi.

Dakle, na osnovu ove odredbe može biti određeno postupanje drugog suda, koji je stvarno nadležan za postupanje u predmetu, pod uslovom da sud koji je po zakonu mesno nadležan, nije u mogućnosti da postupa u konkretnom predmetu (nužna delegacija) ili ako njegovo postupanje nije svrsishodno (svrsishodna delegacija).

U konkretnom slučaju, tužilac je dana 03.09.2024. godine podneo tužbu Osnovnom sudu u Vršcu u kojoj je navedeno da je rešenjem tog suda R4 K 1/23 od 10.07.2024. godine usvojen prigovor tužioca kao predlagača, za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku i utvrđeno da je podnosiocu povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u predmetu Osnovnog suda u Vršcu K 193/2021. Tužbenim zahtevom se traži da se obaveže tužena Republika Srbija – Visoki savet sudstva – Osnovni sud u Vršcu da tužiocu, na ime obeštećenja za neimovinsku štetu izazvanu povredom prava na suđenje u razumnom roku, isplati određeni novčani iznos sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja do isplate.

Imajući u vidu da je u podnetoj tužbi kao organ tužene Republike Srbije označen i Osnovni sud u Vršcu, čijim postupanjem u predmetu K 193/2021 je tužiocu utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku, po oceni Vrhovnog suda postoje opravdani razlozi za određivanje drugog stvarno nadležnog suda u cilju očuvanja prava stranaka na nezavisan i nepristrasan sud i pravično suđenje, garantovanih članom 32. Ustava Republike Srbije („Službeni glasnik RS“, br. 98/2006) i članom 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda („Službeni list Srbije i Crne Gore“ - Međunarodni ugovori broj 9/03 od 26.12.2003. godine ... „Službeni glasnik RS“ - Međunarodni ugovori broj 10/15 od 11.05.2015. godine).

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 62. ZPP odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Branka Dražić s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković