U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: dr Dragiše B. Slijepčevića, predsednika veća, Branka Stanića i Gordane Ajnšpiler Popović, članova veća, u parnici po tužbi tužioca Udruženje malih akcionara „AA“ iz ..., koga zastupa punomoćnik Silio Horvat, advokat iz ..., protiv tuženih 1. „BB“ iz ..., 2. Opština Zemun, koga zastupa Javno pravobranilaštvo opštine Zemun i 3. GP „VV“ iz ... u stečaju, koga zastupa punomoćnik Živka Spasić, advokat iz ..., radi utvrđenja prava svojine-raspolaganja, vrednost predmeta spora 40.000.000,00 dinara, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž br. 4107/16 od 19.01.2017.godine, u sednici veća održanoj dana 11.05.2017.godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž br. 4107/16 od 19.01.2017.godine.

O b r a z l o ž e nj e

Privredni apelacioni sud je pobijanom presudom Pž br. 4107/16 od 19.01.2017.godine, odbio kao neosnovanu žalbu tužioca i potvrdio prvostepenu presudu Privrednog suda u Beogradu P br. 7754/14 od 14.03.2016.godine, kojom je u stavu jedan izreke, odbijen tužbeni zahtev za utvrđenje da je tužilac nosilac prava svojine-raspolaganja na poljoprivrednom zemljištu kp.br. ..., .../..., ..., ..., .../..., .../..., .../..., .../... i .../..., upisanom u LN br. ... KO ..., što su tuženi dužni da priznaju i trpe, a prvotuženi dozvoli da se tužilac upiše u katastar nepokretnosti kao nosilac prava korišćenja, a u stavu drugom obavezan tužilac da prvotuženom naknadi parnične troškove u iznosu od 91.000,00 dinara, drugotuženom u iznosu od 46.000,00 dinara i trećetuženom u iznosu od 46.000,00 dinara.

Protiv drugostepene presude, tužilac je preko punomoćnika iz reda advokata izjavio blagovremenu i dozvoljenu reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u granicama propisanim odredbom člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 55/14) i odlučio da revizija tužioca nije osnovana.

Pobijana presuda nije zahvaćena bitnom povredom odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju se u revizijskom postupku pazi po službenoj dužnosti. Bitna povreda iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP na koju ukazuje revident nije revizijski razlog u smislu člana 407. ZPP. Privredni apelacioni sud je u postupku po žalbi pravilno primenio odredbe ZPP ispitujući prvostepenu presudu u okviru žalbenih razloga i navoda i po službenoj dužnosti, ocenom svih relevantnih žalbenih navoda i davanjem jasnih razloga za donošenje pobijane presude, te je neosnovan revizijski navod da je u postupku pred drugostepenim sudom učinjena bitna povreda iz člana 374. stav 1. ZPP.

Predmet tužbenog zahteva u ovom sporu je utvrđenje prava svojine – raspolaganja na određenom poljoprivrednom zemljištu upisanom u LN br. ... KO .... Tužilac tužbeni zahtev zasniva na činjenici da prilikom procene vrednosti kapitala „AA“ iz ..., čije je akcije otkupio „BB“ u postupku svojinske transformacije u procenu kapitala nije ušla vrednost spornih nepokretnosti, te kako je „AA“ iz ... brisana iz APR, a „BB“ nema nikakvo pravo na to zemljište, tužilac smatra da mali akcionari imaju pravo vlasništva na toj imovini.

Prema utvrđenim činjenicama „AA“ je u postupku stečaja St 70/75 od 07.06.1979.godine kupila na licitaciji sporne nepokretnosti, koje je 16.05.1997.godine na osnovu odluke Radničkog saveta prenela na korišćenje drugotuženom. Drugotuženi je na osnovu rešenja Izvršnog odbora od 06.06.1997.godine predmetno zemljište uz naknadu koja je isplaćena preneo ovde trećetuženom. Rešenjem IO SO Zemun od 17.08.2001.godine oglašeno je ništavim u celini rešenje od 06.06.1997.godine, kojim je preneto uz naknadu predmetno zemljište na trećetuženog. Nesporno je da prilikom procene vrednosti osnovnog kapitala „AA“ iz ... sa stanjem na dan 31.12.1998.godine sporne nepokretnosti nisu navedene kao imovina društva, a u LN broj ... KO ... je i dalje kao korisnik zemljišta upisana Industrija metalnih proizvoda „…“ ..., a kao oblik svojine državna 1/1.

Kod ovako utvrđenih činjenica, odlučujući o postavljenom tužbenom zahtevu za utvrđenje prava svojine-raspolaganja tužioca na spornim nepokretnostima pravilan je zaključak nižestepenih sudova da tužilac nije dokazao da poseduje stvarna prava na spornim nepokretnostima. Ovo sa razloga što je „AA“ iz ... pre prenosa spornih nepokretnosti na drugotuženog bila titular prava korišćenja na spornom zemljištu, pa bez obzira da li je tužilac pravni sledbenik „AA“ iz ..., zahtev tužioca za utvrđenje prava svojine nije osnovan. Nije osnovan ni zahtev za utvrđenja prava korišćenja na navedenom zemljištu, jer je tužilac u postupku svojinske transpofmacije „AA“ iz ... stekao deo akcija društva, čime je stekao određena osnivačka prava, ali ne i pravo na imovinu društva.

Prema odredbi člana 21. Zakona o svojinskoj transformaciji akcije daju pravo imaocu akcija na upravljanje društvom srazmerno nominalnoj vrednosti akcija po osnovu upisa i otplaćenim akcijama, dividentu koja se ostvaruje po osnovu upisanih akcija, odnosno uplaćenih akcija i njima pripadajućeg dela popusta ako se stiču po povlašćenim uslovima u skladu sa ovim zakonom i deo ostatka stečajne mase preduzeća nakon isplate poverilaca, koji se ostvaruje srazmerno uplaćenim akcijama i pripadajućem popustu, odnosno srazmerno akcijama po osnovu upisa.

Sledom citirane zakonske odredbe ni eventualno sticanje većeg procenta akcija od 37% koliko su stekli mali akcionari, a nakon dopune procene vrednosti osnovnog kapitala za vrednost vlasništva spornih nepokretnosti u Dobanovcima, tužilac ne bi stekao osnov za sticanje prava svojine-raspolaganja na spornom zemljištu jer je imovina društva odvojena od imovine akcionara, te bez obzira koliko je tužilac stekao ili je mogao steći akcija „AA“ iz ..., to nije osnov za utvrđenje da je tužilac titular prava svojine, niti prava raspolaganja na spornom zemljištu.

Po odredbi člana 20. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa pravo svojine se stiče po samom zakonu na osnovu pravnog posla i nasleđivanjem. Pravo svojine stiče se i odlukom državnog organa na način i pod uslovima određenim zakonom. Tužilac nije dokazao ni jedan od osnova sticanja predviđenih zakonom, jer je sporne nepokretnosti na licitaciji 1979. godine kupila „AA“ iz .., te je stekla pravo korišćenja na istima, a zatim to pravo 1997.godine prenela na drugotuženog, po kom osnovu je primila sredstva na ime naknade za preneto pravo korišćenja. Sledom rečenog, tužilac nikada nije bio vlasnik ni korisnik spornih nepokretnosti, niti je to mogao postati nakon sprovedenog postupka svojinske transformacije „AA“ iz ..., jer su u tom postupku članovi tužioca postali mali akcionari, što im daje pravo vlasništva nad kapitalom subjekta svojinske transformacije, a ne i nad imovinom društva.

Na osnovu izloženog Vrhovni kasacioni sud je odbio reviziju tužioca kao neosnovanu i odlučio kao u izreci revizijske presude.

Predsednik veća-sudija

dr Dragiša B. Slijepčević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić